Prošlogodišnji scenario sa poljoprivrednicima se nastavlja

mmix: Ljudi su cak farbali svoja drva da bi lovili drvokradice.

2012 tesko da je rod bio normalan, na vecini parcela u macvi nije presao 3.5 tona po hektaru bez obzira na agrotehniku,

Darko Nedeljković:

Moguce je da ja gresim, ali polazim od toga da u mojoj basti bagrem nicim izazvano pokusava da raste i ja to orem, kopam, secem, vadim panjice.... a drvece i dalje nice iz bilo kakve male zilice ili semenke. Znam jednu livadu u brdima gde je covek prestao da kosi pre 10-15 godina i znas sta se desilo - verovatno neka ptica donela semenku bagrema, niklo jedno drvo, nakon par godina proizvelo sopstveno seme a razmnozava se i bez semena - preko korena.... danas ne mozes da prodjes od bagremova, sto tankih sto debelih. Na osnovu ta dva iskustva sklon sam misljenju da za bagrem nije neophodno kopati rupe, saditi na odredjenu dubinu i u pravilne redove, zalivati, orezivati i baviti se time kao zanimanjem, vec prosto nabacati semena i cim prvo drvo nikne, posao se moze smatrati obavljenim :D

Podsticaji u stočarstvu u 2016. kreću se od 60 dinara za roditeljske kokoške do 25.000 dinara po grlu za priplodne mlečne i tovne krave.