Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 00:06 · pre 170 meseci #41

Citat:

ventura: Germanizmi:
štrafta, rikverc, ler, šajbna, puter, reš, bluza, fušeraj, šablon, krajcovati, šut, štok, escajg...

Turcizmi:
Jastuk, jorgan, šećer, kašika, džezva, tepsija, čarape, avlija, kapija, kaldrma, fildžan, jogurt, čorba, čaršav, papuče...

Ono što je interesantno da mi u slučaju većine turcizama nemamo 'srpski' ekvivalent tih reči...

Što je i najprirodniji sled događanja da kada nemamo našu reč, preuzmemo tuđu (osim ako se spontano ne nametne neka naša reč).

Naravno da ne kažem da treba da se okomimo na reči koje su se odomaćile ali jednostavno ne treba da dozvoljavamo da se neke reči odomaće na uštrb naših (koje su direktni prevod). Jasno da kada se kaže frekfencija to je nešto što se meri u Hz, i vrlo je određeno i postoji smisao iza njenog odvajanja od reči učestalost koja je mnogo opštija. Očigledno je da će reč frekfencija skroz zameniti reč učestalost i po meni je suviše da neko siluje da se to spreči, ali mislim da je bitno da se takvi procesi uspore.

Kada ''Sanjica nafurana mala mw@@@'' kaže hepening umesto događaj to je na neki način u redu jer ona im 13 godina i sva njena deltanost je usmerena ka sticanju pažnje koja nadređena svemu od od obrazovanja, preko truda pa do zdravlja. Kada shavati da centar pažnje nije sve biće bolje za nju.
Kada ''Živim brzo a hranim se lako'' Sanja (Marinković valjda) kaže to, onda imamo problem. Iako za razliku od svoje koleginice od malo pre, dotična zarađuje od pažnje (publiciteta) ona je odrasla osoba koja treba da svet oko sebe unapredjuje svojim ponašanjem i primerom (koliko je moguće) za dobrobit svih nas, a ne da pomaže najcrnju tačku našeg naroda - slepo pomodarstvo. Upravo je ove naše najveće gluposti simptom bespotrebno uvođenje svake strane reči (ne bitno od kog jezika).

Zamislite da odete kod privatnog doktora i on vas namerno truje da bi vas lečio. Onda vam kažu pa idite kod drugog doktora, to je slobodno tržište on će propasti što truje ljude jer će se pročuti i niko se više neće lečiti kod njega. E sad zamislite da ovaj primer nije magično podrazumevao da vi shvatite da vas doktor truje.

Mediji imaju uticaj na naše shvatanje i svest kao što doktori imaju na zdravlje.

2

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 00:09 · pre 170 meseci #42

Citat:

ventura:
Germanizmi:
štrafta, rikverc, ler, šajbna, puter, reš, bluza, fušeraj, šablon, krajcovati, šut, štok, escajg...

Turcizmi:
Jastuk, jorgan, šećer, kašika, džezva, tepsija, čarape, avlija, kapija, kaldrma, fildžan, jogurt, čorba, čaršav, papuče...

Ono što je interesantno da mi u slučaju većine turcizama nemamo 'srpski' ekvivalent tih reči...

pravo da ti kazem od turcizama mislim da ide:

avlija - dvoriste
carsav - pokrivac
dzezva - lonac

za ostalo ne znam i:

Beograd: Dorcol (raskrsnica), Karaburma, Kalemegdan, Palilula, Tasmajdan, Cukarica, Topcider :-) btw da se nismo oslobodili Turaka Ataturk je komotno mogao preneti prestonicu iz Istanbula u Beges !

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 00:11 · pre 170 meseci #43

Tamo negde početkom 19. veka pametne srpske glave sa prebivalištem u Habzburškoj Monarhiji su slično razmišljale kao recimo btomic u ovoj temi, i uvele su Slavenosrpski jezik kao glavni jezik srpskog naroda. Svi dokumenti, javni natpisi, komunikacija, i ostalo moralo je biti na slavenosrpskom jeziku, tj. na jeziku za koji su mudre glave procenile da je ispravan a ne tu neko nemačko-mađarsko pomodarstvo.

Naravno ono što se desilo je da je slavenosrpskim govorilo stotinjak mudraca a svi ostali su govorili jezikom koji su koristili celog života, koji je proglašen za pogrešan.

Taj kretenizam je trajao dok nije došao Vuk Karadžić i rekao da je to retardiratno i sastavio pravila narodnog jezika i rekao da se mora pogledati istini u oči: niko ne govori slavenosrpskim, svi govore jednostavno: srpskim!

Mudre glave gorespomenute nisu se dale tako lako naravno. Kritikovali su ga u vezi svega što je propagirao, pa i u vezi toga što je uveo slovo "j" u azbuku. Slavenosrpska azbuka nije imala slovo "j" a narod ga je koristio često (ima jedna jako česta reč na "j") pa je Vuk odlučio da ga uvrsti. Mudre glave su rekle da je to pokušaj pokatoličavanja.

Elem, taj pokušaj samoprozvane elite da uvede "pravilan" jezik nam može reči samo jedno: ne može se prekrajati jezik, i naš narod mnogo koristi slovo "j" u svakodnevnom govoru

Potpis

'rani bota pa šalji na forum

1

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 00:13 · pre 170 meseci #44

Citat:

Miroslav Jeftić:

Citat:

Shomi Li Jones: @Odin

Pa nekom će Slovencu/Hrvatu možda biti lepša turistička ponuda da dođe u Beograd i da vidi ćirlični natpis ''Roštilj'' nego ''Fast food''

Mislim da je daleko važnije da li je taj roštilj kvalitetan i da li je meso bakteriološki ispravno i slično, nego kako će se zvati :D

Svakako da je to važnije ali važnije ne znači jedino važno, inače reklame ne bi ni postojale :)

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 00:21 · pre 170 meseci #45

@Zampa

Slavjeno štagod je upravo divljanje sa stranim rečima. Bez obzira na to, mislim da taj primer nije pogodan (iako se na prvi pogled tako učini) upravo zbog načina i silovanja kojim je nešto pokušano (šta god).

Narod zna šta znači događaj i nije mu potreban hepening.
Jezik treba da bude jedan od naših glavnih oruđa u borbi protiv debilizma, koje je u našem narodu oslikano u pomodarstvu.

1

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 00:48 · pre 170 meseci #46

Vuk je bio jedan od onih Srba, qrcevitih, koji smatraju da vreme i istorija pocinju sa njima. On nije napravio balans izmedju narodnog i knjizevnog jezika kao Dante ili Grim nego je sve to poseljacio.

Duznost kulturne elite je da cuva i vodi narod, a ne da mu podilazi. Znate sta bi bilo od lepog italijanskog jezika da se pitao italijanski The narod ? Imali bi ste u najboljem slucaju obicno mumlanje i kreveljenje kakvo i danas cujete po raznim dijalektima ili kakvi su jezici tamo gde je pobedila narodna opcija, recimo skandinavija ili Rumunija (strava i uzas).

Vukova zaostavstina jesu i turcizmi jer je on bio turski rajin pa nije smeo ni znao govoriti pravilno kao sto su govorili austrijski srbi. Njemu su slavenoserbske reci smesne, a turcizmi su mu normalna okej stvar !

I jos nesto. Vuk je utvrdio da se ima govoriti SRPSKI, a ne SRBSKI iako kasnije tvrdi da se jednacenje ne moze vrsiti ako bi to menjalo koren reci u ovom slucaju SRB ! Medjutim mi i nismo Srbi, vec zapravo Serbi po slavenoserbskom i onda nije potrebno jednacenje. No to je Vuk upravo uveo !!!

Hvala mu ipak sto je skupio one silne pesme po tome veoma veliki SrBin.

2

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 01:23 · pre 170 meseci #47

Malo je to sve naopako izokrenuto.
Važnije je šta, a sasvim je sporedno kako.
Ako se nema šta pametno reći, nemere to ni jezik popraviti, pa taman i da je latinski.

1

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 01:47 · pre 170 meseci #48

Citat:

Braksi: Vuk je bio jedan od onih Srba, qrcevitih, koji smatraju da vreme i istorija pocinju sa njima. On nije napravio balans izmedju narodnog i knjizevnog jezika kao Dante ili Grim nego je sve to poseljacio.

Duznost kulturne elite je da cuva i vodi narod, a ne da mu podilazi. Znate sta bi bilo od lepog italijanskog jezika da se pitao italijanski The narod ? Imali bi ste u najboljem slucaju obicno mumlanje i kreveljenje kakvo i danas cujete po raznim dijalektima ili kakvi su jezici tamo gde je pobedila narodna opcija, recimo skandinavija ili Rumunija (strava i uzas).

Vukova zaostavstina jesu i turcizmi jer je on bio turski rajin pa nije smeo ni znao govoriti pravilno kao sto su govorili austrijski srbi. Njemu su slavenoserbske reci smesne, a turcizmi su mu normalna okej stvar !

I jos nesto. Vuk je utvrdio da se ima govoriti SRPSKI, a ne SRBSKI iako kasnije tvrdi da se jednacenje ne moze vrsiti ako bi to menjalo koren reci u ovom slucaju SRB ! Medjutim mi i nismo Srbi, vec zapravo Serbi po slavenoserbskom i onda nije potrebno jednacenje. No to je Vuk upravo uveo !!!

Hvala mu ipak sto je skupio one silne pesme po tome veoma veliki SrBin.

Ti to troluješ ili?
Vukov doprinos je neoboriv. Naša azbuka je mnogo bolja od drugih gluposti sa milion slova i izgovora. Nije prošlo 50 godina pa da se pitamo jel to bilo dobro ili nije, nije on bio Imperator Palpatin pa da omađija narod da njega prati van svih normi.

To ipak nema veze sa ovom raspravom, i da je pogrešio to je odavno postalo deo naše kulture i mi smo sada i zaštitnici toga (te ''greške'' ako ti se tako dopada).
Ovo je rasprava o uslovima i razlozima pod kojima puštamo da nešto novo ulazi u našu kulturu, o tome da ne budemo majmuni koji prihvataju tuđe gde imaju svoje koje sasvim fino radi.

Ovo nije rasprava o tome da treba zaboravimo reč septembar koja je tu dovoljno dugo već o tome da ne treba govorimo hepening za događaj, samo zato što ljudi koji govore hepening imaju više para, odnosno o tome da treba da štitimo našu kulturu pri čemu razlikujemo šta je ''stakleno zvono'' a šta ''ne srljanje''.

1

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 02:13 · pre 170 meseci #49

pa to ti je Vuk i uradio jer je dao turcizmima za prvo da ostanu u jeziku.

Zasto ne hepening, a da caksire ili kasika ? Pa izvini ako je Vuk ceo narodni jezik ubacio u knjizevnost zasto onda i danas ne ubacimo hepening, devastiran, pi ar, fiksalna evazija, retardiran.. ? Jer bozemoj, tako narod govori, jedino sto smo ondakar bili pod Turcima, a danas pod Amerikancima !

A drugo nisi pazljivo procitao. Reforma jezika je svakako bila potrebna, ali je Vuk to sve presekao i nametnuo svoje resenje.

1

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 02:37 · pre 170 meseci #50

Citat:

Shomi Li Jones:Ovo nije rasprava o tome da treba zaboravimo reč septembar koja je tu dovoljno dugo već o tome da ne treba govorimo hepening za događaj, samo zato što ljudi koji govore hepening imaju više para,

Citat:

A happening is a performance, event or situation meant to be considered art, usually as performance art. Happenings take place anywhere, and are often multi-disciplinary, with a nonlinear narrative and the active participation of the audience.

Citat:

Hepening (eng. happening u prevodu: događaj, dešavanje ili zbivanje) je jedan oblik akcione umetnosti nastao šezdesetih godina 20. veka kao proizvod teorija savremene umetnosti, a glavni tvorci su A. Kaprov, J. J. Lebel, R. Vostel, T Kantor. Hepening predstavlja istraživanje ekspresivnog potencijala umetničkog potvrđivanja koje se odvija u realnom vremenu. Reč je o želji za direktnim obuhvatanjem dela stvarnosti preko umetničke akcije. Proizvod novog dadaizma i novog realizma, koncept hepeninga je rezultat teorija francuskog teoretičara umetnosti, Pjera Restanja i razvijao se paralelno u Parizu i Njujorku.

Kao što vidimo, riječ "događaj" uopšte ne odgovara ovome značenju. Događaj može biti i da je pas ugrizao čovjeka, pomrčina sunca ili sudar tramvaja.
Reći "Bio sam na nekom događaju" uopšte nema značenje kao i "Bio sam na nekom hepeningu", tj. prva rečenica uopšte ne prenosi toliko informacija kao druga i sama riječ "događaj" ima neko drugo značenje u svakodnevnom govoru.

Eventualno, moglo bi da se kaže performans, ili performansa, ali to je po pitanju "domaćinstva" sasvim jednako strano kao i hepening, a performansa se upotrebljava i u još jednom drugom značenju koje nema veze ni sa hepeningom ni sa događajem.

Nije to baš tako jednostavno i pravolinijski kako se na prvi pogled doima: uzmem riječnik, nađem 'to happen' i prevedem happening kao 'dešavanje'...
Da bi neku riječ adekvatno preveo onda taj prevod mora da ima isto značenje kao i original, sa svom širinom, ograničenjima i podrazumjevanim značenjima koje nosi original. Kad to uradiš neadekvatno, onda umjesto te riječi moraš potrošiti još pet rečenica da preciziraš o čemu se ustvari radi, a ljudima je onda lakše upotrebiti strani original nego domaći elaborat.

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 04:26 · pre 170 meseci #51

Citat:

Odin D. Reći "Bio sam na nekom događaju" uopšte nema značenje kao i "Bio sam na nekom hepeningu", tj. prva rečenica uopšte ne prenosi toliko informacija kao druga i sama riječ "događaj" ima neko drugo značenje u svakodnevnom govoru.

Ne razumem sta si hteo ovim da kazes. Meni su dogadjaj i "hepening" su sirem smislu iste reci. Ja i dalje ne naslucujem gde si "ti" bio.

Sem u sledecem (nazalost) :

"Hepening" i "event" sam prvi put cuo da kod nas upotrebljavaju modni kreatori, zabavljaci, kvazi umetnici i hipsteri (nemamo rec za njih). U nastojanju da ispadnu sto vise "kul" (i ni zbog cega drugog) desavanja u vidu modne revije, nedelje mode, koncerata i sl. zamenili sa "hepeninzima" i "eventima". Meni je to uzasno silovanje recnika i svaki put mi para usi.

Jedna stvar je kada si pod Turcima i reci se "odomace" jer Turcin trazi "harac" kad ti udje u "avliju" pa tako x500 godina. Kada nemamo adekvatnu rec za nesto, kada IT radnici govore "default" (jer vide tu rec 500x dnevno) pa je to posledica profesije...

Maltretiranja naseg jezika ima na sve strane u medijima bez ikakve potrebe. Politicari, frljaju se sa terminima da na kraju ne znaju ni sami sta su hteli da kazu, a narod sto ih manje razume to bolje. Samo cekam baba da me pita sta je "prajm tajm" dok savrseno razume pojam "udarno vreme"....

2

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 06:26 · pre 170 meseci #52

Citat:

Corona: Ne razumem sta si hteo ovim da kazes. Meni su dogadjaj i "hepening" su sirem smislu iste reci. Ja i dalje ne naslucujem gde si "ti" bio. :) Sem u sledecem (nazalost) :

Na žalost, ne može ti biti jasna razlika između dvije stvari, ako ne znaš značenje jedne od njih.
Ali probaću na primjeru, jer se primjeri - kao što je poznato - najbolje rade na primjerima.

Prvo, potrebno je uputiti se u to šta znači famozna riječ. Ovo može pomoći:
http://www.britannica.com/EBchecked/topic/254739/Happening
http://en.wikipedia.org/wiki/Happenings

Dalje, pod pretpostavkom da je savjet o upućivanju u značenje sporne riječi prihvaćen, recimo da se radnja primjera zbiva u osnovnoj školi i da za domaći rad učenici dobiju temu da opišu jedan događaj iz života.
I recimo da neki učenik opiše kako je ugazio u baru dok je išao u školu, drugi opiše kako mu je poginula baba, a treći kako je dobio batine jer je ukrao pekmez.
Sve su to događaji, ali nijedan nije hepening.

Riječ happening u engleskom jeziku ima naravno svoje osnovno značenje, ima naravno i sinonime u tom osnovnom značenju (occurrance, event, incident, episode, instance, affair...), i tu kod prevoda nije ništa sporno - reći će svako događaj ili nešto od domaćih sinonima za događaj. Međutim, to ne znači da se njeno sekundarno značenje u engleskom jeziku može u srpskom jeziku adekvatno zamjeniti prevodom osnovnog značenja, pogotovo kad to sekundarno značenje nema mnogo veze sa osnovnim značenjem, kao što se vidi iz primjera pogibije školarčeve babe koji jeste događaj, ali nije hepening.

Kad se uzme engleski riječnik i pogleda to drugo značenje riječi happening o kome se ovdje priča, i kad se uzme srpski riječnik i pogledaju sva značenja riječi događaj - ne može se pronaći da ijedno od tih mogućih značenja odgovara tom engleskom opisu. To onda ne znači ništa drugo nego da vi proizvoljno upotrebljavate riječ događaj koji je vrlo širok pojam, da biste označili mnogo uži pojam happening. Pa onda se tako umjesto happeninga može reći i pojava, stvar, slučaj,...

Dakle, zamjenjivanje užeg pojma širim nije rješenje, jer npr. i porođaj je događaj, i porađanje je događanje, ali ljudi ipak kažu "Bio sam u porodilištu, žena mi se porađala", a ne "Bio sam u dogodilištu, žena mi se događala", jer ova potonja rečenica, iako u najširem smislu sasvim tačna, ne govori skoro ništa - baš zato jer može značiti svašta.

Drugo, sekundarno značenje u originalnom jeziku uglavnom se ne može prevoditi osnovnim oblikom te riječi u jeziku prevođenja, jer to rijetko kad ima smisla, osim ako se ne radi o vrlo srodnim jezicima.
Tako se npr. eng riječ cool u svom sekundarnom značenju (okay, awesome, good, nice...) ne može na srpski pravolinijski prevoditi kao umjereno prohladno i to smatrati adekvatnom zamjenom. Ne ide...

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 08:48 · pre 170 meseci #53

Lično jesam protiv preterane, često apsolutno neodgovarajuće primene stranih reči, a u zadnje vreme prave poplave reči iz engleskog govornog područja.
Slažem se da treba braniti "svoje", ALI, pritom treba razviti i svest o tome šta je to "svoje/naše".

Citat:

KOLIKO SMO ZAISTA SRBI?

Zaboravivši na iskustvo ranijih generacija, jedan deo naše populacije se pokrenuo ka pothranjivanju lične sujete njenom projekcijom na opšti plan ― kroz identifikaciju sa nacionalnim vrednostima.
Promovisanje nacionalne svesti utemeljeno je na osvešćivanju u međuvremenu zapostavljenih nacionalnih vrednosti ― srpskog jezika, srpskog pisma, srpskih imena, srpske vere, srpske zemlje, srpskog porekla i srpskog karaktera. Pothranjivanje sujetnog Ega, utemeljeno je, igrom slučaja, na sve samim zabludama: Jezik kojim govorimo izmenjen je dinarizacijom i mediteranizacijom pod uticajem starosedelaca Balkana u različite, nekad između sebe čak teško razumljive dijalekte. Samo ćirilično pismo je semitskog a ne srpskog porekla. Svoje izvorne slovenske vere odrekli smo se pod uticajem tri nove vere koje nismo izabrali svesno i dragovoljno, već pod uticajem grčkog, rimskog i turskog političkog uticaja. Izvorno slovensko genetsko poreklo nam je sačuvalo svega oko desetak procenata stanovništva zapadnog Balkana. Svetinje ― što god proglasimo svojom svetinjom, to ubrzo izgubimo, pa se može reći da su naše svetinje jedan od najvećih izvora naših nevolja. Čak i naš karakter nije izvornog slovenskog porekla, već smo ga formirali pod velikim uticajem zatečenih starosedelaca Balkana.

KOLIKO SU NAŠA IMENA ZAISTA SRPSKOG POREKLA?

U filmu “Nož”, koji je urađen na osnovu istoimenog romana Vuka Draškovića, jednom muslimanu koji se zove Alija, hodža postavlja pitanje kako se zvao njegov otac, zatim kako se zvao otac njegovog oca, itd. Alija za ime oca odgovara sa Husein Osmanović, i zatim ređa čitav spisak muslimanskih imena Kemal, Sefkija, Ibro, Rušid, Ekrem, Muslija, Adem i Alija. Na pitanje kako se zove otac od
Alije, musliman odgovara “Nema dalje!”. Hodža, znajući njegove dalje pretke, odgovara da je Alija bio Ilija, sin Cvijete i Spasoja Jugovića, koji je primio islam i postao Alija. I objašnjava dalje hodža, dalje u prošlosti, njegovi preci su se zvali: Veljko, Miloš, Dušan, Vidak, Gojak, Momčilo, itd.
Oni koji strahuju za gubitak našeg nacionalnog identiteta upozorava-
ju da je vrlo važno da dajemo deci srpska pravoslavna imena da bismo sačuvali svoj identitet. Zato pogledajmo deset najpopularnijih srpskih muških imena u Beogradu, data rođenima od 2003. do 2005. godine. To su: Nikola, Luka, Marko, Stefan, Aleksa, Lazar, Aleksandar, Filip, Nemanja i Miloš.
Od tih prvih deset imena poređanih po stepenu popularnosti samo zadnje Miloš jeste slovenskog porekla. Ostala imena su grčkog ili jevrejskog porekla.
Sledeća popularna srpska imena jesu grčkog porekla: Nikola, Luka, Marko, Stefan, Aleksa, Aleksandar, Filip, Andrej, Arsenije, Dimitrije, Dositej, Tadej, Katarina, Anđela, Teodora, Sofija, Sandra, itd.
Sledeća srpska imena jesu jevrejskog porekla: Sava, Mihailo, Danilo, Ilija, Lazar, Nemanja, Gavrilo, Jovan, Josif, Jelisaveta, Marija, Sara, Tamara, Ivana, Suzana, Ana, itd.
Dakle, analiza porekla najpopularnijih srpskih imena, otkriva da ona nisu ništa više srpska od muslimanskih imena. Kao što su islamska imena došla sa islamskim uticajem, tako su i grčka i jevrejska imena došla na Balkan pod vizantijskim kulturnim uticajem.
No, vratimo se sada na scenu iz filma “Nož” i pretpostavimo da je hodža nastavio da ređa imena predaka, pa posle muslimanskih “Kemal, Sefkija, Ibro, Rušid, Ekrem, Muslija, Adem i Alija” i srpskih “Veljko, Miloš, Dušan, Vidak, Gojak, Momčilo” da nastavi sa ilirizovanim nazivima starosedelaca Balkana: “Agirus, Agron, Albin, Bardilis, Dazas, Epidius, Grabos, Mesor, Posantio, Teuta, Thana, Verzo i Zanatis.” Ili ako bismo otišli u vreme drevnih starosedelaca tog područja, zar ne bismo došli do imena tih ljudi koje drevni izvori nazivaju sa “Pijušti, Hirbi, Pamba i Hati”?!
Različiti kulturni uticaji su podelili ljude između sebe na nacionalnoj i verskoj osnovi, pa možemo li jednog Srbina, Bošnjaka ili Hrvata ili jednog pravoslavca, muslimana ili katolika više ili manje ceniti na osnovu nacije, vere i kulture koju sam nije izabrao svojim dragovoljnim izborom, već mu je nametnuta jakim kulturnim, političkim i verskim uticajem?
Ili ćemo ceniti ljude na osnovu htenja da budu ljudi onda kada u trenucima teških iskušenja odlučuju da budu ljudi, uprkos žrtvi koju njihovo čovečno postupanje iziskuje?!

Miloš Bogdanović - Prokletsvo nacije - str.62. i 63.

Dakle šta i od koje vremenske granice branimo?

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 09:45 · pre 170 meseci #54

imho, ova tema je totalno debilna. Sad mozes i totalno da dodas na spisak.

Javite mi kad ubedite medije da se prebace na staroslovenski, mada verovatno cu primetiti i sam...

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 10:35 · pre 170 meseci #55

Kao i imho, tema, debilna i mediji :))

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

2

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 11:12 · pre 170 meseci #56

Citat:

Braksi: Vukova zaostavstina jesu i turcizmi jer je on bio turski rajin pa nije smeo ni znao govoriti pravilno kao sto su govorili austrijski srbi.

Heh, izgleda da neki iz današnje dijaspore imaju isti problem kao iz ondašnje... da se za sve pitaju, ali sa bezbedne udaljenosti

3

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 11:31 · pre 170 meseci #57

Heh, ne pridajite sebi veci znacaj nego sto imate. Srbija je danas jedna beznacajna i ruinirana zemlja bez ikakve ekonomije, saveznika i ugleda u svetu.

Ne namece vama dijaspora nista, mi se samo pitamo - kuda ide Srbija ? Vreme je mozda, ja ne znam, da se i vi zapitate...

1

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 11:42 · pre 170 meseci #58

Ja kad čujem kada neko priča o INPUTIMA (u smislu sirovine od koje se dalje nešto proizvodi), ježi mi se ovo malo kose na glavi.

Potpis

... Vladimir Vučićević aka. Bachi
~~~ www.bachi.in.rs <<<<>>>> [email protected]
>>> It's nice to be important, but it's more important to be nice...

3

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 11:57 · pre 170 meseci #59

lol, ja sam nedavno cuo FISKALNA EVAZIJA !

2

Re: Zbornik nepotrebnih (štetnih) stranih reči 03.11.2012. u 11:58 · pre 170 meseci #60

turcizmi nisu štetne reči, već su deo mog kulturnog nasleđa.
poreklom sam iz južnih krajeva koje ovih dana slavi stogodišnjicu oslobođenja od Turaka.
pustite ove 'nezaposlene' da se bave sastavljanjem spiskova. prvo ide spisak reči, potom ide spisak ljudi...

meni je jezik na prvom mestu sredstvo komunikacije.

2

Forum kao aplikacija na telefonu

Srodne teme