Problem s relativizacijom ovakvih bazicnih prica je sto jednom kada udjes u nepotrebne detalje, onda mozes da "dokazes" bukvalno sta ti padne na pamet, bez obzira kom taboru pripadas.
Bazicna stvar je da postoji ljudski soj na planeti i da generalno vecina zivi na jedan nacin (neki od njih zive bolje, neki losije, to je sve izmesano i medju i unutar nacija, drzava) - samo postoji jedna mala ekipa koja ne razume razmeru u zaglavlju crteza dole desno.
Ne treba biti posebno promucuran pa reci kako medju zapadnim medijima ima svakakvog sljama koji objavljuje svakakve gluposti, lazi, preterivanja i sl. Ali kako to abolira ludake? Jer, ako se poteze pitanje kredibiliteta, stize se do jednog od krucijalnih problema kada je u pitanju preovladjujuci rezon stanovnistva jedne od tih specificnih drzava, tj. "drzava". Koliko su ti ljudi zaista u stanju racionalno da rasudjuju?
Evo, uzmimo za primer upravo Srbiju, u kojoj buja podrska raznoraznim Dzong Ilovima, Gadafijima, Ahmedinedzadima i Asadima. Za pocetak, ljudi se mnogo loze da su generalno mnogo promucurni, da su provalili providnu zapadnu propagandu, kojoj ovce sa zapada bespogovorno veruju (pri cemu se pitam sta je to toliko promucurno ukoliko je propaganda providna? Al' ajde). I sad, dakle ti ljudi tamo na zapadu su glupi jer "veruju u sve sto im se servira", dok prosecan pametnjakovic iz Srbije naravno sve to do tacnina razbucava na keca. E sad, sto sam vise poceo da radim sa svakakvim stranim svetom, poceo sam da povlacim paralele kada mi tako nesto spomenu sta su radili kada su bili klinci, pa tinejdzeri, u mladosti, u zrelim godinama, itd. kako su oni rasli, napredovali privatno i profesionalno - sa onim kako je u isto to vreme ziveo i cime se bavio prosecni promucurni stanovnik Srbije. Znaci, film o kojem pricam je totalno devastiran sistem vrednosti, prelazak iz jednog nakaradnog sistema u drugi, potpuno bezakonje pre, u toku, i nakon tog procesa, organizovana drzavna pljacka, perverzija svih moralnih nacela, sveprisutni mass kriminal, od najsitnijeg ulicarskog do onog na vrhu i konacno, kruna trodecenijskog putovanja: rat, prvo najzverskiji bratoubilacki, pa onda i bombardovanje, totalni reset zemlje i totalna izolacija od spoljnog sveta i transformacija kroz koje je taj svet prolazio. Pri cemu je jedna od najbitnijih stavki da sve pobrojano nije bio deo globalnih procesa, naprotiv, sve skoncentrisano u par susednih drzavica sa posebnim potrebama.
I sada dakle, kljucno pitanje kredibiliteta: kakav god bio taj prokleti zapadnjak, glup, naivan, razmazen, pokvaren, itd., itd. kako je moguce da je nekome ko je kao misaono bice formiran u prethodno opisanom procesu moze uopste da padne na pamet da je bolje u stanju prosudi kako se treba ponasati i sta su prioriteti od tog istog zapadnjaka? Znaci, to definitivno nije normalno razmisljanje, mislim, po toj logici onda ne treba stati pola puta, treba produziti dalje ka istoku i pitati lepo talibane i sl. koji su prosli kroz jos gore stvari i formirali se na jos ludji nacin, kako teba ziveti i sta se tu dodjavola zaista desava. Najozbiljnije, lepo Abu Bakr u drugi dnevnik da nam objasni sta je to Amerika i zapadna Evropa i sta s njima treba raditi.
Mada, kapiram kada se neko tako formira onda je nekako i za ocekivati da zariba taj self-assessment modul. Da citiram jos jednom Daglasa Adamsa, on je to perfektno oslikao:
Citat:
Dalje ispitivanje brzo je utvrdilo šta se dogodilo. Meteorit je probušio veliku rupu u brodu. Brod je nije ranije opazio, jer je meteorit glatko odsekao onaj deo procesne opreme broda koji je trebalo da utvrdi da li je brod pogodio meteorit.
I za kraj, posto spominjete te Amere, jedna tugaljiva anegdota, nakon koje sam se malo vise zamislio na ovu temu. Drugaru pocetkom dvehiljaditih dosao kolega zli Amerikanac da nesto rade u Beogradu. Normalno, covek ispocetka jako rezervisan, pomalo i uplasen, onaj rad - ne zna da li ce se ziv vratiti kuci, itd., itd. I sad, kako vreme prolazi pocinje da se otkravljuje, ovaj drugar krene da ga voda tamo, vamo, upoznaje ljude, bleje okolo, on sve lepo zgotivi i pravo se odusevi svima koje je upoznao. Medjutim, jedan dan zapodene se razgovor koji je isao nekako ovako:
- Ovde je sve do ja.ja!
- Pa da, mnogo je bolje nego sto je bilo pre par godina, za vreme rata.
- Kakvog rata?
- Pa bili smo u ratu sa vama, zar ne znas?
- (zbun) O cemu pricas?! Mi ratovali sa vama?!
- Zar je moguce da ne znas, bombardovali ste nas pre tri godine.
- (totalni sok, duza pauza) Zar su i kod vas na vlasti bili talibani?
Znaci - kraj, nema dalje. Ovaj decko se totalno smrzao kada je to cuo, a ni meni nije bilo mnogo bolje kada mi je ispricao. Moze se tu pricati do ujutru o sporednim motivima, tipa da taj Amer ne poznaje lokalnu istoriju i globalnu geografiju i sl., da je neupucen, glup, Amerikanac, debeo, ima perut ali poenta je zapravo da se globalno zna da postoji nekakva saka ludaka tipa talibani, crveni kmeri, Dzong Ilovi i tako neki sa kojima se jedino moze razgovarati preko nisana i na drugoj strani svi ostali. Cinjenica da se Srbija nasla u ovom prvom drustvu je po meni licno pocetak i kraj svake price. Isto je i sa ovim pacenicima iz Severne Koreje. Moze se sada listati ovaj izvor, onaj izvor, jeste ubio dve milijarde ljudi, nije mrava zgazio ali to su sve sporedne baljezgarije, osnovno je da su totalni ludaci zajahali budale koje nisu u stanju da obrade informaciju da ih je udario meteorit i to je sve.
Nakon velike svetske katastrofe, Srbija će biti u prilici da povrati Kosovo i Metohiju
Re: Ludilo Severne Koreje
