procitajte o totalnom herbicidu glifosav i ostali sta kaze americki strucnjak . Ko je Don Huber, i zašto je on uopšte važan?
Huber je professor emeritus na Univerzitetu Perdju u Indijani. Više od pola veka se bavio patologijom biljaka i mikrobiologijom zemljišta. Kao jedan od vodećih autoriteta stekao je međunarodnu reputaciju. U američkoj vojsci se bavio procenom bioloških opasnosti, prirodnih i fabrikovanih, poput bioloških oružja i virusnih epidemija. Penzionisan je sa činom pukovnika. U američkom ministarstvu poljoprivrede, on koordinira radom Odbora za bolesti i patogene u razvoju. Jednom rečju, on je na najvišoj poziciji u oblastima koje se tiču njegove profesije kao naučnika.
Možete pogledati na internetu šta je Huber rekao Sekretaru za poljoprivredu. Ukratko, posledice višegodišnjeg korišćenja Monsantovog GMO kukuruza i soje su: smanjenje hranljive vrednosti, prodor novih bolesti biljaka (što je u širokom opsegu uticalo na smanjenje roda), i brojne reproduktivne probleme životinja, sa slučajevima da je stepen spontanih pobačaja kod životinja ponekad toliki, da bavljenje stočarstvom postaje potpuno neprofitabilno.
Glifosat je moćan biocid. On nanosi štetu korisnim organizmima u zemljištu, menjajući prirodni balans tla i time umanjujući otpornost biljaka prema bolestima. Time se stvara mogućnost za širenje bolesti koje razaraju kukuruz, soju i pšenicu, što dovodi do razvoja novih patogena, vezanih sa neplodnošću i ubrzanim starenjem životinja. Ova dešavanja, tvrdi Hubert, „ugrožavaju ekonomski opstanak i proizvođača stočne hrane, a i samih stočara“. Sve činjenice navode na sumnju da GMO biljke gube svoju prirodnu, urođenu otpornost na bolesti koje nikada ranije nisu ni predstavljale realnu pretnju po njih.
Postoje dokazi da je novi patogen vezan za rast neplodnosti kod ljudi, a veruje se da ima i štetne efekte na ljudsko zdravlje, o kojima još i ne znamo dovoljno. Poput fluora, i glifosat može dospeti u naš organizam na brojne načine. Na primer, na pakovanjima vitamina D, između ostalog je napisano da „sadrži sojino ulje i kukuruzno ulje.“ Ulje koje soje i ulje kog kukuruza?
Monsanto, međutim, poriče Huberove tvrdnje i uspeva da nađe podršku u poljoprivrednim savetodavnim službama Univerziteta u Ajovi i Ohaju. Ipak, postavlja se pitanje da li se savetodavne službe uopšte samostalno finansiraju ili i njih finansiraju korporacije? U svemu tome postoji i element profesionalnog nadmetanja za sticanje finansijske podrške određene korporacije, što opet prvenstveno dolazi iz agrobiznisa.
Savetodavna služba Perdju Univerziteta je bila mnogo opreznija. Sa jedne strane, služba priznaje da postoje dokazi koji potvrđuju Hubertove tvrdnje: „Tvrdnja da herbicidi poput glifosata čine biljke podložnije bolestima nije sasvim bez osnova. Istraživanja su pokazala da su biljke tretirane glifosatom ili nekim drugim herbicidima podložnije mnogim biološkim i fiziološkim poremećajima (Babiker et al., 2011; Descalzo et al., 1996; Johal and Rahe, 1984; Larson et al., 2006; Means and Kremer, 2007; Sanogo et al., 2000; Smiley et al., 1992)… Iako neka istraživanja ukazuju da postoje učestalija oboljevanja u prisustvu glifosata, to ne mora obavezno da znači da će biti negativnog uticaja na prinose“.
Sa druge strane, Perdju savetodavna služba preporučuje „razumnu upotrebu glifosata protiv korova“. Međutim, jedna od Huberovih osnovnih tvrdnji je da korovi postaju rezistentni na herbicide sa glifosatom. Upotreba glifosata je već prekoračila „razumnu“ granicu i, kako se glifosat sve više nagomilava u zemljištu, njegovi negativni efekti postaju sve očigledniji.
Ograničenja, koja su postavljena nad nezavisnim naučnicima, spremnim da sprovedu objektivna istraživanja, najbolje se mogu razumeti na primeru Izveštaja, podnesenog Agenciji za zaštitu životne sredine od strane 26 univerzitetskih naučnika-entomologa. Izveštaj, u kojem naučnici iz straha ne otkrivaju svoja imena, zbog pretnje da im se prekine finansiranje, naveden je kao jedna od referenci na kraju teksta. U Izveštaju se nalazi sledeća izjava:
„Imena naučnika su skrivena od javnosti zato što praktično svi mi, da bismo sprovodili naša istraživanja, na nekom nivou imamo potrebu za kooperacijom sa sektorom industrije. Izjava: Sporazumi (između predstavnika industrije i predstavnika upravljanja prirodnim resursima) koji su potrebni za promet GMO semena eksplicitno zabranjuju istraživanje. Ovi sporazumi sprečavaju naučnike u ostvarivanju njihove propisane službe u ime javnog dobra, osim ako se za istraživanje ne dobije odobrenje od strane industrije. Kao rezultat jednog tako ograničenog pristupa, ni jedno istinski nezavisno istraživanje (po pitanjima tehnologije, njenih realnih performansi, posledica primene tehnologije, uticaja na rezistentnost insekata i međusobne interakcije tehnologije i insekata ) ne može biti legalno sprovedeno. Shodno tome, informacije koje iz javnog sektora pristižu do EPA Naučnog savetodavnog veća, neopravdano su ograničene.“
Ne samo da je Monsanto dovoljno moćan da spreči bilo kakvo istraživanje, različito od onih istraživanja koje sam plaća, već je toj korporaciji pošlo za rukom i to, da pomoću novca i propagandne mašinerije spreči donošenje anti-GMO zakona u Kaliforniji. Mogao bih da vam kažem da pazite šta jedete, jer to može naneti štetu vašem zdravlju, ali to više nije primeren savet: vi čak ne možete ni saznati šta je to što unosite u svoj organizam.
rajko
Re: Baštovanstvo 2013 - Proizvodnja za sopstvene potrebe - Šta nam je činiti?
Registrovani: 7 ( scoolptor, caprrri, Flo33, Nebojsa Milanovic, eeestablishment, bakara, bachi )
). Onu sumu sa jos dosta roda smo dali svinjama.
