Pravopis srpskog jezika ... on-line

OK.

Izneo si dobre argumente zašto bi trebalo dozvoliti oblik „svo“. Štaviše, mogu reći i da si me ubedio (u nedostatku argumenata za suprotnu stranu).

Međutim, sećam se da sam pre godinu-dve čitao neki članak, da l' Feketeov ili Klajnov, na ovu temu, i znam da je autor takođe bio prilično ubedljiv, ali u branjenju ekskluzivnosti oblika „sve“.

Potpis

Spasa nam nema, propasti ne možemo!

Evo argumentacije protiv oblika „svo“:

Ako bi bilo ispravno „svo mleko“, onda bi u genitivu bilo „svog mleka“ (u dativu i lokativu „svom mleku“) i ne bi se razlikovalo od genitiva (dativa i lokativa) pojma „svoje mleko“.

Napraviću puding od svog mleka, i baciću praznu ambalažu.
Napraviću puding od svog mleka, a ti od svog napravi sutlijaš.

Svom mleku ću dodati šećer, pa će biti slatko.
Svom mleku ću dodati šećer, a tvom neću, jer ti voliš mleko bez šećera.

Odavde se lepo vidi da, ako se koristi „sve“ (i oblici „sveg“ i „svem“), do zabune ne dolazi.

Potpis

Spasa nam nema, propasti ne možemo!

Tom argumentu nije previše teško kontrirati.

Prisvojna zamenica "svoj/svoja/svoje" (kao i "moj", "tvoj" i "koji") ima dve promene. Prvu, koja za srednji rod jednine glasi: svoje, svojeg(a), svojem(u), itd. I drugu, sa asimilacijom i sažimanjem vokala, koja glasi: svoje, svog(a), svom(e/u), itd. Prema tome, dvosmislenost koju pominješ lako se otklanja upotrebom prve promene, umesto druge:

Svojem mleku ću dodati šećer...

Osim toga, u govoru -- a tu se oblik „svo“ ponajpre koristi, pošto ga u tekstovima inače filtriraju lektori -- postoji jasna i nedvosmislena razlika u akcentu: „svo“ u genitivu, dativu, itd., ima kratkosilazni akcenat, a „svoje“ u istim tim padežima (po drugoj promeni) ima dugosilazni.

Uostalom, ako bi norma konačno i dopustila oblik „svo“, to ne znači da bi ujedno morala zabraniti oblik „sve“. Mogla bi, i poželjno bi bilo, da dopusti oba oblika.

Ako bi se za srednji rod ekskluzivno propisala upotreba oblika „svojeg“ i „svojem“, onda bi bilo nelogično dozvoljavati dvojnost kod oblika „mog/mojeg“, „mom/mojem“, „tvog/tvojeg“ i slično.

Ti duži oblici ionako teže da izumru, pa ne vidim zašto bi jednu zabranu (oblika „svo“) zamenjivali drugom („svog“ i „svom“). Posebno kad je lakše usvojiti oblik „sve“ (umesto „svo“) nego se odreći oblika „svog“ i „svom“ (i uvek govoriti „svojeg“ i „svojem“).

Međutim, s obzirom na činjenicu da su akcenti različiti, možda bi se ipak mogla dopustiti dvojnost „sve/svo“, pod uslovom da se ne dira prisvojna zamenica „svoj“, jer se pri ispravljanju manjih nepravdi ne mogu praviti veće.

Potpis

Spasa nam nema, propasti ne možemo!

Ali ko je rekao da treba da se eksluzivno propiše "svojeg", a zabrani "svog", ili bilo šta slično?

Naprotiv, samo sam ukazao na činjenicu da jezik već pruža način da ukloni dvosmislenost koju si citirao -- i to upotrebom jednog varijantnog oblika ("svojem") umesto drugog ("svom"), u toj konkretnoj situaciji. Dakle, pod "upotrebom" ne podrazumevam nikakvu "propisanu upotrebu", već naprosto voljnu aktivnost govornika ili pisca koji u datoj prilici uočava potencijalni ambigvitet i sam ga lako ga prevazilazi, bez ikakve potrebe da traži uputstva u jezičkim priručnicima.

I jedan i drugi oblik, razume se, ostali bi savršeno pravilni. Štaviše, poenta je upravo da norma tu nema potrebe da interveniše, pošto rešenje već postoji.

Ah. Onda je OK. Samo je pitanje koliko će ljudi razmišljati o tome.

Potpis

Spasa nam nema, propasti ne možemo!

Lepo je videti,procitati,cuti ili kako god vec,da nekog interesuje poznavanje maternjeg jezika.Ovde mnogo toga naucih samo posmatrajuci.
Zamislite kako je "nama" preko Drine kada moramo da uzmemo u obzir da je i Bosnjacki nazvan jezikom .Bolje da ne znate.Osim toga ,vise ne znam ni da li je pravilno ono sto cujem svakog dana na predavanju srpskog jezika.
Jedno pitanje: Kada je sajam knjiga u Bg- u?
Hvala

Potpis

don"t

Otvara se u utorak.

http://www.beogradskisajamknjiga.com/

Potpis

Spasa nam nema, propasti ne možemo!

Ako moze pomoc sta je ispravnije:
predstaviti ili pretstaviti
odnosno:
predstavljanje ili pretstavljanje
?

Pozdrav!

Potpis

Sad mu nije nista, ubio si ga k'o zeca...

Sa d.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

To sam i ja mislio. Jednostavno zvuci ispravnije.
Ali sam od jedne osobe dobio suprotan odgovor pa sam u nedoumici.

Pozdrav!

Potpis

Sad mu nije nista, ubio si ga k'o zeca...

Sta je ispravno, ako hocu nekome da se obratim? Na primer:

Gospodine Jovanovic

ili
Gospodine Jovanovicu

Ako dopuštate:
pri obraćanju osobama muškog pola i titula i prezime se menjaju po padežima: Gospodine Jovanoviću, Gospodinom Jovanovićem, Gospodinu Jovanoviću itd., dok ako se radi o osobi ženskog pola onda se menja po padežima samo titula: Gospođo Jovanović, Gospođom Jovanović, Gospođi Jovanović.

Potpis

http://img300.imageshack.us/img300/8306/cavt4547ef797d3f8hy5.jpg

Izuzetak od jednacenja suglasnika po zvucnosti. D ne prelazi u T kada se nalazi ispred S

nece bas biti.

PozZ!

Imam par pitanja....

1) kojim se redosledom, trenutno po pravopisu, piše ime i prezime? Prvo ime pa prezime ili obrnuto?
2) da li je doktorska titula vezana za ime ili prezime?
3) kako glasi množina od reci HRČAK - hrčci ili nekako drugačije

1) ime pa prezime, osim ako nije naznaceno suprotno (u nekim spiskovima ili formularima recimo)
3) mislim hrčci, da...



Reci zasto

Kao što je rečeno, prvo ime pa prezime, osim u spiskovima gde se odstupa od pravila radi sortiranja po azbučnom redu.

Hrčci ili hrčkovi - i jedno i drugo je pravilno.

Nadam se da nećeš zameriti na maloj ispravci:

Treba: „Imam nekoliko pitanja“.

Za broj 2) nisam siguran pa sam ga zato preskočio, sve ovo što sam rekao sam upravo proverio u referentnoj literaturi tako da je sigurno korektno.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Mogu samo da zahvalim!

Da li je imenica RUCAK (obrok) singularija tantum?