Da vidimo sta kaze racunica. Maksimalni troskovi zbrinjavanja: 4000 radnika puta bruto plata za 10 godina (to bi resilo probleme onih od 55 godina starosti, mada nisu svih 4000 u toj starosnoj dobi), 480.000 mesecnih plata po, recimo, 200 evra pa duplo (bruto), to je 192 miliona evra. Iz ove sume bi inace trebalo oduzeti vrednost aktive koja bi se dobila prodajom, ali posto su dugovi verovatno veci od trzisne vrednosti zgrada i masina, to bi sve prilikom proglasenja stecaja otislo za namirenje, a duznici (Fiat) bi ostali kratkih rukava, pa im je bolje da razmisle o nekom nacinu da pomognu duzniku da zaradi za dug.
E sad, recite mi vi koji znate koliki su ti famozni gubici Zastave godisnje, za koliko godina se ta suma izjednaci? Bas ne mogu da verujem da bi se radnici bunili protiv zatvaranja ako bi bili zbrinuti bez obzira na sudbinu fabrike. Nesigurnost drma. Osim toga, videli smo tokom ove rasprave da se razlozi vrte u krug: investitori bi investirali kad bi mogli da biraju koliko radnika (i koje) ce da zaposle, radnici se plase da zbog starosti i velikog odnosa ponude prema potraznji radne snage (za sta se svi nadamo da bi samo u prvom trenutku vazilo) nece ponovo dobiti posao ako ga izgube, drzava nema para, oni koji (bi da) rade placaju veliki porez i doprinose, sto gusi nastanak i rast novih preduzeca, pa nikog nema kome trebaju radnici...
ZNACI: jedino resenje je da se stvori neka vrsta "sigurnosne mreze", koja ce garantovati egzistenciju ugrozenoj strani bez obzira na ishod price o Zastavi, a zatim da se vidi sta ko nudi kad ne bude bilo ogranicavajucih uslova. Ili, da drzava dozvoli pod uslovima koji vaze i za Zastavu, 'greenfield' investiciju u potpuno novu fabriku automobila u samom Kragujevcu, kao konkurenciju Zastavi. U svetu je uobicajeno da se konkurenti koncentrisu na istom mestu, jer tu vec postoji odgovarajuca infrastruktura (Silikonska dolina, Detroit, Vicita). Deo radnika ce sigurno biti 'usisan' u tu novu fabriku, a onda ce situacija i u samoj Zastavi biti povoljnija - veca uposlenost, manji troskovi.
Je li, sad mi nesto pade na pamet: a zasto proizvodjac mora da investira u fabrike svojih automobila? Postoji mogucnost za drugaciji biznis model autoindustrije u sledecih nekoliko tacaka:
- da originalni proizvodjac PONUDI "industrijske kit-komplete", odnosno da ponudi zainteresovanima da ih snabde sa svim ili sa podskupom kljucnih pozicija automobila, spakovano na paleti,
- da u cenu svakog od kljucnih delova udje i autorsko pravo originalnog proizvodjaca na originalni dizajn,
- da finalni proizvod nema pravo da nosi originalni trejdmark, nego iskljucivo lokalni trejdmark (to je i u sadasnjem modelu licenci tako... Dacia pravi Logan, a mig-mig, "to je Reno"),
- da originalni proizvodjac bude potpuno oslobodjen bilo kakve pravne odgovornosti za gotove modele koje isporucuju firme kupci kit-ova,
- da ne postoji ekskluzivni ugovor, koliko kupis, toliko napravis, tras pare, tras komplet.
Prednosti za originalnog proizvodjaca:
- nema direktnih investicija (kupovina fabrika, gradjenja novih fabrika itd.) Umesto tebe, investiraju
drugi, svojim parama.
- nema sopstvenih troskova oko finalizacije, kontrole kvaliteta i servisiranja
- mnogo veca ponuda kooperanata (cak i nesto bolji autoservisi koji daju kompletnu uslugu su u stanju da finalizuju njegov automobil, samo moraju da ga homologizuju kod drzave... iz svog dzepa ) i stoga veci prihodi (mozes postici bolju cenu za svoje komplete, na racun margine profita kooperanata, koji konkurisu jedan drugom).
- izbegavanje zastitnih carina (uvoze se delovi, a ne automobili), za svaku protekcionisticki nastrojenu drzavnu administraciju, to je "pospesivanje domace proizvodnje".
- ne interesuje te nista oko organizacije posla sklapanja i problema sa radnicima i drzavama, to nije tvoj problem.
- krajnji kupci imaju veci izbor (ako zele vrhunski kvalitet, onda i dalje kupuju od tebe) a manji "montazeri" ce radije da im izadju u susret oko zahteva za dodatnu opremu i nestandardne modifikacije. Znaci, mozes da optimizujes svoj deo posla, bez ulaganja u manje profitabilne stvari.
- tokom vremena mozes da izaberes nove, bolje i jeftinije kooperante za neke od pozicija i da skreses sopstvene troskove tako sto ces ukinuti ili smanjiti sopstvenu proizvodnju istih.
podvucem crtu__________________________ veci profit + manje investicije + brzi obrt kapitala!
Prednosti za klijenta ("finalnog proizvodjaca"):
- mozes da ponudis trzistu trazenu i cenjenu robu koju sam "proizvodis" (reklama sa slonom!).
- znacajne ustede u investicijama, treba ti samo montaza,
- lako skaliranje organizovanja proizvodnje (mozes poceti kao mala firma u garazi, pa postepeno rasti i optimizovati proces prema broju godisnje proizvedenih vozila).
- za vece kolicine mozes poceti sa samostalnom supstitucijom manje vaznih originalnih pozicija pozicijama sopstvene izrade ili povoljnijih domacih i stranih (kineskih?) proizvodjaca (Ali, naravno, dok god kupujes bilo koliki podskup delova od originalnog proizvodjaca, placas mu tom prilikom royaliti. A cak i ako osvojis proizvodnju apsolutno svih pozicija, zakon te obavezuje na to)
- ako vise proizvodjaca nudi ovakve komplete, mozes da diversifikujes ponudu "svojih" vozila.
- ako si jako dobar u supstituciji, originalni proizvodjac ti moze dati posao da radis pozicije i za originalne modele.
- kad steknes iskustvo i debelo se oparis, mozes (su)finansirati razvoj sopstvenog modela i prerasti u "originalnog proizvodjaca".
podvucem crtu__________________________ mala pocetna ulaganja + brzi rast!
Srećom, izgleda da se na kraju i čulo...