Da li ste zadovoljni

Lepo si to ispricao, Darko, svaka cast ...

Jedino bih dodao da ti stari dani ne moraju da ti se ogranice na sah, domine i vucaranje od fotelje do kreveta i kasnije na pelene, ako si prethodno vodio koliko-toliko aktivan zivot.

Posto si i ti cesto u Nederlandistanu, verovatno si primetio ove njihove zilave bakice i dekice kako svako jutro obuvaju patike, pa trce, voze bajs ... a dok sam isao jedno vreme u teretanu vidjao sam tamo cesto dedice od po 60+ kako se razvlace po onim spravama. Vrh je bio dedica od 80 koji je jednom zadremao na klupi, sa sve tegovima u sakama na podu. Ali cuj, on se barem dovukao do teretane u tim godinama. Takvi su i Skandinavci i Svajcarci. Nemci i Francuzi vec ne, oni mnogo vise lice na nas. Da ne govorimo o Grcima, oni su tek lencuge. Cast retkim izuzecima, ljudima koji zive na selu, ali mi po gradovima smo lencuge. Ali ovi severnjaci ... bog te maz'o ...

Bas se pitam sta je to njima u krvi da su toliko aktivni do svoje starosti ... i zasto smo mi lenji ...

Pa da se zagreju, ladno na severu. Da sam u Grčkoj i ja bih samo dremao ispod masline. Kod nas je Vivaldi 4 godišnja doba i eto ti.

Sve sam ja isto primetio, od ovih drzava gde se cesto krecem holandija je ubedljivo broj 1 po zdravom zivotu a broj 2 je finska. Sto se nemacke tice, dole severozapad, planina svarcvald, to mi deluje veoma zdrav narod, kao da nisu nemci, ali sam verovatno ja jedini sa foruma koji je ikad bio tamo, tako da nemam sa kim komentarisati tu specificnu vrstu nemaca...
A zbog cega - prosto navika! Ako svakog dana stavis bebu na bicikl i jurcas 10km okolo bez da te interesuje da li pljusti kisa ili veje sneg, onda ce ta beba kad bude imala 80 godina isto to da radi. Dobro, ovi po Svarcvaldu malo manje bicikl, a verovatno vise skije i sanke, ali princip je isti, ne cuvas bebu od kise, snega, sunca, vetra, komaraca i polena kao sto mi radimo u srbiji, nego 365 dana godisnje napolje!

Jedno jutro pre par meseci probudio se ja na svarcvaldu i krenuo da obavim svoje radne zadatke, a mozes misliti na sta to lici, em mrak, em kisa lije kao iz kabla, em vetar duva, em hladno, em mi se spava, idem niz ulicu i razmisljam kako cu da kukam sefu ili vec nekome kako je neljudski, sumanuto, ici na posao u takvim uslovima. Odjednom, na uglu susretoh neko dete sa ogromnim rancem, prvacic ili mozda cak predskolac, svo mokro, ni trepnulo nije na neocekivani susret nekoliko puta veceg stranca u mraku, a na licu sam mu jasno mogao procitati:
-"Padaj, duvaj, mislis da ces me zaustaviti? Neces, ja pobedjujem! I danas i sutra i uvek pobedjujem"
Imao sam osecaj da sam manji od misa, totalno posramljen pred tim divom volje, resenosti i motivacije. Kakav je on bio tog dana, takav ce sigurno biti i kad bude imao 80 godina, a ja cu biti takav da cu da izadjem iz sobe jedino ako su mi svi meteoroloski uslovi po volji, a i tad cu da razmisljam - cemu uopste izlazenje!
Mislis li da njegovi roditelji nemaju para za benzin da ga voze do skole? E, tu negde se krije odgovor na pitanje zasto smo mi ovakvi,a neki drugi su onakvi...

Nešto razmišljam kad sam bio dete ćale me je izvodio napolje po snegu, kiši, vetru, ceo dan sam provodio napolju, šetao, vozio bicikl, po snegu skijao sankao.. I takav sam i ostao, pa do pre 2-3godine, vozio bicikl po snegu, išao na planinarenja po kiši, blatištu, skijanje zimi, kupanje već od maja meseca..i bogu hvala prehlada bi me uhvatila jednom u 10godina.

A moji drugari danas navlače deci skafander kada temperatura padne ispod 10 stepeni.. Pa se iznenade kad se razbole čim dune malo jači vetar ili čim popiju malo hladniji sok.