To su problemi koje sa sobom nosi tranzicija. Negde se mora napraviti rez,
a pozitivni ishodi se nece videti odma, vec ako sistem zazivi, tek nakon novih
generacija koje se skoluju. Opet, odgovorno tvrdim, reforme imaju smisla i jesu
dobre, ali bas zbog problema TRENUTNOG stanja, put ce biti jako trnovit :)
I dobro si primetio da osim skole, uticaj na ponasanje ima i porodica i dinamika
desavanja u njoj. Porodica zapravo ima najveci uticaj, i skola je zaista ogranicana
u smislu toga koliko moze da "ispravlja" los uticaj porodice, jer skola ima granice
dokle na to moze da utice, i nije svemoguca.
Ja u razredu imam dece koja jedva cekaju da dodju u skolu jer kuci se ne osecaju
dobro, i zapravo su tuzni pred raspuste jer su tada osudjeni uglavnom samo na kucu.
Problem je daleko dublji, prosveta je samo jedan deo cele price.
Ako porodica na vreme, od malih nogu, uci dete da na razlicitosti gleda sasvim
normalno i da ih tolerise, tom detetu sigurno nece biti toliko "zanimljivo" dete
ometeno u razvoju da bi zbog njega ometalo nastavu.