Citat:
ventura: Da bi radili za 500evra neto gazda mora da plati jos 315 evra drzavi, i onda ga takav radnik ne kosta 500 evra, vec 815 evra sto je velika razlika.
Možda sam ja apsolutni mentol, ali ne mogu poverovati da je manje "gazda" što bi od svake STR da voze najnoviji auto, a za radnika ako bude isplata na vreme - bude, ako ne - "nema veze, jer neko nema ni 18000+ispod žita" itsl. nego onih što ne bi tako. Svakodnevno gledam te ljude i ja nisam do sada ni video ni čuo da neko ima bilo koju i koliku prodavnicu robe široke potrošnje/menjačnicu/perionicu/palačinkarnicu koja iole "ima posla" i da ne vozi novi auto, a radnici mu ne sanjaju platežni pluskvamperfekat, jer su davne 2007. imali da priušte čak 3 obroka dnevno.
Izuzev zgodne gospođice iz trafike kod hotela "Moskva", koju sam letos uhvatio u brzom presvlačenju, svi ostali radnici izgledaju i ponašaju se bukvalno kao robovi, svi imaju onaj "ne pitaj me ništa" pogled.
Neki dan se vozim kroz ulicu Vojislava Ilića(smer od Krsta ka Gospodara Vučića) i samo brojim: Menjačnica, frizer, dragstor, pekara, banka, bravar/električar. Jedno za drugim, svako po 5 puta u 500 metara... A u žutoj traci parkirani samo novi ML i E Mercedesi, jedno 10 automobila mlađih od 5 godina, pojedinačno skupljih od 50k eura.
Ja odavno nisam upoznao pismenog čoveka/ženu u ličnom skupom autu, nego svi neki nešto "raču
njaju" ili su "ne
_zaposleni" ili me pitaju "Je
r dolaziš?" ili su im životni snovi da im na svadbi i sahrani pevaju Šaban Šaulić(zaista) i još neki moron. Tu se tačno vidi da je preprodaja alfa i omega njihovog postojanja, a ne proizvodnja.
Takođe, ne mogu nabrojati koliko puta sam sretao "gazde" što su zajmili od fizičkih lica po nekoliko miliona dinara, a onda posle u restoranu(kao da se izvine što kasne sa otplatom) odbijali od duga to što su platili ručak za troje-četvoro, tipa 70-100 evra itsl. iako istovremeno ne voze automobile ispod 4000ccm, niti idu na odmor manje od 3 puta godišnje(i to ne u Crnu Goru ili kod rodbine na selo).
Često puta sam posmatrao i slučajeve sa sopstvenim restoranima/kafićima, što bez treptanja poveriocu naplate kafu 250-300 dinara, iako mu duguju 25k evra i uopšte prvobitni razlog zvanja na piće je moljakanje da se otplata još malo produži, da ne lete glave. Kakvi su to ljudi ? Koji je to stepen izobličenja mozga ? O čemu se tu radi ? Čime se to meri ?
Pre par dana u servisu za motocikle slušam čoveka koji izričito traži garanciju na sijalicu koju je kupio pre 2 meseca za dostavni skuter(kineski). Sijalica crkla, 200 dinara. Sam bog zna gde je on čuo za garancije na klasične sijalice sa vlaknom, još ono neki kineski krš, ni uprava fabrike ne zna kako to uopšte uspe da bude ispravno na kraju proizvodnje. Ceo skuter ne košta 150$ u maloprodaji bilo gde van Srbije. Pravo dno dna.
Ja sam prvo pomislio da je šala, pošto je stvarno bilo raznih likova i često se dešava da neko tako pred novim mušterijama krene da glumi ludilo, a mušterija u neverici "menja boje"...
Ali čovek mrtav ozbiljan i da stvar bude umobolnija, vlasnik je picerije u sred Beograda i dnevno ne ide kući bez čistih 400-500 evra. 280 testa dnevno proda u proseku(7-11e) + piće. Alo ?! Razumem da se gomila ljudi u životu drogira i radi baš svašta u slobodno vreme, ali niko ne gubi razum baš u sekundi.
Tako da, iz moje sitne gomile iskustava po Balkanu, pre će te budalom praviti neko ko ima mogućnosti da pokrije sve svoje dugove u sekundi, nego neko kome je Kinder čokolada od 120 dinara luksuz. Pod "budalom praviti" se ne misli na baš svaku sitnicu i svako odlaganje ili preusmeravanje para tokom otplate, nego na bukvalno ruganje u lice poveriocu, kao da je to nešto najnormalnije na svetu i kao da nikada ne sme da bude drugačije, ni po koju cenu.
Login
Re: I onda se pitamo zašto je Srbija tu gde jeste...