Ja nisam ni znao sta je to "prigovor savesti" niti sam siguran da je u vreme moje regrutacije to i postojalo (?!). Ja sam u ta dva dana regrutacije pokusao da izbegnem sluzenje vojnog roka na sve nacine. I nista mi nije uspelo. Imao sam zdrav i jak organizam, svi ti neki testovi (krv, mokraca, rentgen, ocno, sluh...) su prosli tako sto je konstatovano "jak si k'o konj". Psihicki, pa to je bila smejurija. Psiholog mi je postavio kao prvo pitanje "da li zelis da se oslobodis vojske", ja razvezao neku kao pripremljenu suludu pricu... da bi on zakljucio "da si blesav po bilo kom osnovu ne bi mogao da slozis takvu pricu, pogledaj ove slike pa da zavrsimo". A nisam zeleo da sluzim vojsku iz prostog razloga, gubljenje vremena. Ne radi "Drzava je nekakva, sistem je grozan, sta je Drzava ucinila za mene, ljudi koji vode..." i slicne nebuloze danasnje omladine - jednostavno nisam zeleo da izgubim 15 (petnaest) meseci zivota. Tacka, i nema daljeg razmisljanja na tu temu.
Naravno, bio sam u vojsci, nasao sam nesto lepo za sta sam se uhvatio (plavac, borbena jedinica, rakete, radari, cuda... sve kao u filmu...) a i svirao sam ceo vojni rok. Znaci, disciplina jako labava, hrana odlicna, stalna dozvola za grad, svirke najmanje svakog vikenda - prosao vojni rok u pesmi igri i veselju, bukvalno.
Oruzje je u mojoj kuci bilo normalna stvar od kad znam za sebe. Cale je imao nemacki trofej iz rata koji je bio zvanican i imao dozvolu za njega, i jos jednu "devetku" isto sa dozvolom. Ja sam to cistio i rasklapao i sklapao daleko pre vojske (i pucao kad odemo na selo, mnogo), imao sam nekoliko vazdusnih pusaka... I samo jednom sam u zivotu nosio pistolj sa sobom, van kuce a za pojasom. Jedan jedini dan. I nikad u zivotu nisam bio nervozniji. Po ceo dan u selu po sumam, poljima... sa pistoljem i nije bilo ni trenutka nervoze, ceo vojni rok sa puskom i automatom i topom (bojeve municije k'o šaše), u ratu isto kao u vojsci cak je to mozda realno najgore jer neko puca na tebe za razliku od ostalih slucajeva. I nikada nisam bio nervozan kao taj dan, i jedva sam cekao da dodjem kuci i ostavim pistolj, jednostavno mi je laknulo.
Znaci, moje misljenje je da na nasim prostorima, konkretno u nasoj Zemlji, nema nikakve potrebe za imanjem a narocito za nosenjem pistolja sa sobom. U ratu nema dileme za "pucati u coveka koji ti je pretnja", nikakve dileme pa cak ni dvojbe ili razmisljanja o tome. U doba kad nije rat sve se menja. Pa bre, posvadjas se sa nekim ali do ]aja, udaris coveka i on padne. Ako se pri tom onesvesti pridjes da ga okrenes, namestis, proveris da li moze da dise... a sekund pre toga si ga odalamio onako bas (sto kazu zemunci "uglavu 'nako iskreno!"
).
Imati kod kuce, opet cemu to? Da se odbranis od cega? Sto neko rece, lopovi operisu kad nema nikoga kod kuce. Komsije se upucavaju uglavnom na ulici. Umobolnika koji ti dodje na gajbu sa pistoljom da te ubije nema sanse da sprecis tako sto ces da mu kazes "aha, sacekaj samo da nadjem pistolj ti sam ga negde stavio, pa cu ti jeb...", nego se brani kako znas i mozes sa svim sto ti padne pod tuku ili bezi ako mozes ikako. Kao "osecacu se bezbednije ako imam pistolj kuci"? Aha, secam se...
Pozdrav!
"Grand Magus and Supreme Wizard of professional
audio applications in the known universe and beyond"
E-Mail:
[email protected]
Home Page:
http://www.linkedin.com/in/sceka
:) "Nije ti palo na pamet da nekom inteligentnijem postu daš lajk?" (By Nebojsa)
Pravi biser: „Sada sumnjam da bih ucestvovao u poboljsavanju Nebojsinog foruma.”
Login
Re: Da li se moze dobiti dozvola za posedovanje oruzja - sa prethodnim progovorom savesti?