Investicije - podeljena javnost

http://www.novosti.rs/vesti/sr...ja-Indijci-pokrecu-proizvodnju

Indijci pazarili ... IMT znak za traktore???

Zele da sklapaju svoje traktore pod imenom IMT, u selu Jarkovac. Jeftima lokacija, jeftina radna snaga... Sta ce jos biti nase, osim idejnog resenja za logo na tim traktorima, videcemo.

Investicija za lokalnu samoupravu nije losa, opstina je jedna od siromasnijih u zemlji. Ako rese da ovde zaista pokrenu neku stvarnu proizvodnju, pa makar to bila dorada njihovih traktora na standard koji se zahteva na ovim prostorima, bice dobro.
Ako to bude samo kanal da se na nase trziste isporucuju relativno jeftini i nekvalitetni traktori, distributivna tacka, onda bas nemamo neke velike vajde. Pet hektara zemljista nije bas neka velika povrsina da bi se zasnovala savremena proizvodna linija. Doduse, savremena proizvodnja jeste sklapanje delova proizvedenih na drugim mestima, no, videcemo koliko ce druge nase firme biti ukljucene u ovaj process, od lokalnih proizvodjaca guma i akumulatora, do proizvodjaca priljucnih masina.

IMT krajem 80-ih cepao i po 80.000 traktora i priključnih mašina godišnje, u vrednosti tadašnjih 600 miliona DM, izvozio na pola planete... Ali to nije valjalo, nije bilo zasnovano na tržišnim principima. Stručnjaci za tržište objasnili da je to bilo neodrživo.
Sad indijska kompanija, koja je nastala kao kopija IMT-a i koja i danas proizvodi kopiju IMT-ove 539-ke i ostale mašine, kupuje IMT za pola miliona evra. Sad će sve da bude tržišno, privatno i efikasno. Pa lepo.

Da, krajem `80.
A nije odmakao u proizvodnji i modelima od `60.
Ja se secam cestih slika sa beogradskih ulica - radnici IMT, IMR i Zmaja krenuli ka skupstini, brzo drzava saviva sastanke sa bankarima, daju se krediti za ozivljavanje proizvodnje (u prevodu za nekoliko plata), pa onda nanovo.
No, nema ovo veze sa IMT-om, samo sa imenom koje je prodati, izvucen je koji dinar. Ipak je IMT poznat u ex-YU, a taj proizvodjac je ovde anonimus u poredjenju sa Holland, John Dear, Class,...
Da li ce da bude efikasno, ne znam. Znam da tamo u Indiji imaju jeftinu radnu snagu, da su Balkanu sofisticirani traktori sa zapada preskupi, a odrzavanje njihovih traktora je ljudima poznato. Ubrzo cemo videti koliko je ovo ozbiljna prica. Pola miliona kao investicija i nije puno za takvu proizvodnju. Ako donese ljudima posao, a drzavi poreze, pa makar i 5-10 godina, onda je to uspesna prica.

Stevo, sve si ti to u pravu, ali ima jedan mali problem. Na prethodnim stranama si pisao kako smo farmaceutsku kompaniju prodali za 16 miliona. Opisao si to sasvim lepo, kao i ovo sa imt-om, ali kao što rekoh, ima jedan mali problem. Šta bi ti uradio kada ti u kabinet dođe Ričard Holbruk i kaže, prodaj mi ovu kompaniju za 16 miliona dolara? Ti kažeš neću, a onda ti on baci na glavu 16 bombi. Posle ima da prodaš i da se hvališ kako si dobio super cenu. E sad, to je samo jedan deo problema.

Drugi deo je savremeni, globalizovani svet. Da li zaista misliš da bi jedna mala Srbija mogla da se tu nešto pita ili stvori? Mnogo veće države nisu u stanju da se izbore sa globalnom konkurencijom iz Kine, Južne Koreje, zašto ne i Bangladeša ili Indije. Šta misliš, zašto na primer Francuzi ne prave mobilne telefone, pa oni su bar svetlosnim godinama ispred nas. U odnosu na nas imaju i znanje i tehnologiju i sredstva i ljudske resurse. Zato što bi ih konkurencija pojela dok kažeš keks. Ono čuveno, zašto ne bismo pravili automobile? Kineski kapital ulazi u merc, psa, volvo,... Svi ćemo uskoro raditi za kosooke, kako je krenulo.

Zato sto prave nuklearne elektrane, za koje drugi nemaju tehnologiju i resurse. EDF pravi nuklearke po UK-u, tu je i Areva i sad ne mogu da se setim ostalih firmi... Imaju ogromnu hemijsku industriju, farmaceutsku industriju (Sanofi), auto industriju...

Imaju doduse i agrarnu industriju, mozda najvecu u EU, imaju i kozmetickih i industriju luksuznih prozivoda (Louis Vuitton ima prodaju vecu od GDP-a Srbije, L'Oreal ima prodaju vecu od pola srpskog GDP-a).

Imaju prevarantske banke i osiguravajuce kuce BNP Paribas, Credit Agricole i Societe Generale, AXA, bolje cifre da ne pominjem...

Malo i oruzje zavale ispod stola - kapne koja milijardica... Postave i vecinu podvodnih kablova, neki satelit lansiraju, i tako...

Dakle - ne prave telefone, ali eto nadje se nesto i za Francuze, da i oni mogu da zivotare u tom globalnom svetu. Imaju GDP 5x manji od Kine and 20x manju populaciju...


Sta fali da razvijamo agrarnu industriju, populacija sveta sve veca, hrana sve skuplja, eno na drugoj temi se zdusno zalazes za propast malinara, sta fali da proizvodimo malinu?

Odmačinjao se IMT, sunčani batice. Sredinom 80-ih su pravili najjači serijski traktor u Evropi - 5360/5500...

                    

... V12 sa jedno 250 konja ili i više. To je bilo planirano za one nepregledne PKB-ove, zrenjaninske i ostale njive po Vojvodini. Sad je tržište regulisalo i nivelisalo i te kombinate, nekada ugledne u celom svetu.

A to čega se ti sećaš - da radnici traže plate po ulicama, to je sunčani batice bilo kad su stigli demokratija i tržište. U komunjarizmu se lični dohodak u društvenim preduzećima i ustanovama isplaćivao unapred (1. u mesecu za taj mesec), a ako neko slučajno ne bi uplatio radniku doprinose u roku od 7 dana, 8. dana su mu kucali "kožni mantili" na vratima.

Taljiga se Srbijom još uvek na desetine hiljada tih traktora i priključaka proizvedenih u SFRJ. Ništa im nije falilo.

Jes', ali sa Mercedesovim motorom, pri čemu je taj motor često bio dugovečniji od traktora. Jeste ostavljao John Deer-a 100m iza pri oranju petobraznim plugom, ali je zato imao sedište isto kao i najmanji IMT.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Upravo, i da se sad proizvodi takav kakav je bio 80-tih + malo sminke, verujem da bi imao trziste.

@mjanjic - bolje i IMT kao poluproizvod sa mercedesovim motorom, nego da uvozimo ceo krajnji proizvod... Bolje i da sklapamo John Deere-a kod nas nego da ga uvozimo sklopljenog u Nemackoj ili Francuskoj...

@bolje i IMT kao poluproizvod sa mercedesovim motorom, nego da uvozimo ceo krajnji proizvod... Bolje i da sklapamo John Deere-a kod nas nego da ga uvozimo sklopljenog u Nemackoj ili Francuskoj...

Iz kog ugla gledano?

Ako gledas iz ugla radnika u Srbiji, ili same drzave, naravno da je bolje.

Ako gledas iz ugla korisnika tog traktora, onda ti je bitno da li moze da uradi ono ono sto treba, koliko kvalitetno/konforno i koliko ekonomicno, te koliku podrsku ima. Nije bitno gde je proizveden.

Upotreba traktora se sve vise menja, ne samo po funkcijama koje obavlja, vec i nacin koriscenja. Znam za kompanije koje imaju manji broj savremenih traktora. Ti traktori se skoro ne gase u sezoni, rade 24 casa, traktoristi se smenjuju. Ako dodje do kvara, odziv servisa je unutar 8h.

Znaci nema milosti kod izbora, to moze da znaci opstanak ili propast firme.

Naravno da je bolje ako se nesto radi kod nas, makar delimicno, ali kod kupca to ne igra ulogu. Sklapali smo mi i Opel Kadet u Kikindi, pa kad je prestao da se sklapa, kupci nisu presli na Yuga ili Golfa.

Ono sto Indusi zele da plasiraju na nasem trzistu je verovatno traktor za male parcele, obradu vocnjaka, transport i sl. Koliko ce moci da se sklopi u pogonu sa 500 ljudi, ne znam, a taj broj of 500 ce zavisiti od plasmana. To sto je traktor poznat ljudima (znaju da ga odrzavaju i servisiraju) im je velika prednost. Servisna mreza je, moze se reci, vec razvijena.

Da se vratim na ono zasto sam pokrenuo ovu temu. Da li je ovo stvarna investicija? Po meni verovatno jeste. To je brownfield. Uzeli su nesto to vise ne radi I planiraju da ozive. Zaposlice nase ljude, pri tom nece ugroziti ni jednu nasu postojecu fabriku, a verovatno ce naci lokalne dobavljace delova. Za pocetak, verovatno ce im biti jeftinije da ovde kupuju gume nego da ih dovlace iz Indije. Mozda ce neko poceti da za njihove traktore proizvodi prikljucne masine, ili adaptira masine radjene za druge proizvodjace traktora.

Za razliku od investicija u vidu kredita, gde se zaduzujemo za tudju robi ili rad (putevi, zeleznice), koncesija ili prodaje prirodnih resursa (NIS, RTB Bor,...), ovde sav rizik investicije snosiindijski investitor, ne ustupa mu se neki nepovratni resurs ili daje monopol (Aerodrom Surcin). Ako uspe, bice posla za radnike. Ako ne uspe, mi nista nismo izgubili, bar smo malo i zaradili kroz placene carine, poreze, gradjevinske takse, obuku radnika,...

IMT znamo kakve je traktore počeo da izbacuje na kraju 80-ih i tokom 90-ih (kao i ostala industrija svoje proizvode), a posle 2000. godne da ne pričamo. To je sve fušeraj i te priče o nekoj isplativoj proizvodnji više ne piju vodu, jer se radi o malom broju primeraka. Još je Zoran Lilić obilazeći celu Afriku potpisivao neke memorandume o razumevanju i ugovarao izvoz IMT traktora, ali kad tamo dobiju prvih nekoliko primeraka, ako ih i dobiju, otkažu dalje porudžbine, jer se Tafe pokazivao boljim - ne zato što je bolje kontruisan, isti su traktori, nego su ovi u IMT fušerili i kvalitet je bio daleko od nekadašnjeg.

Takođe, nema više nesvrstanih (u smislu i značaju kao 60-ih i 70-ih), tako da više nemamo kome ni da prodamo taj IMT sve i da je nešto kvalitetniji od Tafe traktora, jer hindusi nasuptaju na tim tržištima uz druga uslovljavnja (isporuka oružja i sl.). Nekada smo izvozili tenkove i drugu vojnu opremu uz uslov da se od nas kupe i traktori, košulje, štof... Sećam se priča kako je preko Yugoimport-a Mona izvozila kožne jakne i druge proizvode od kože, makedonski Astibo košulje... i uz sve to išao kvalitetno šampan katalog u boji, a sve je to izvoženo i prodavano kao uslov uz naše oružje i municiju.
Ima priča naših vozača kako su prodali ceo kontejner nekog reznog alata Iraku i kako su ovi to bukvalno istovarili negde pored puta jer nisu znali šta će sa tim (materijali koji se ne recikliraju baš lako, jer služe za rezanje pa su tvrđi od svega drugog), a nekoliko tih alata za rezanje su dovoljni za potrebe cele industrije u SFRJ - i oni to uvalili Iraku uz neko naše oružje.

Onog momenta kad smo pukli sa izvozom oružja (sad izvozimo praktično samo municiju, barut...), što zbog sankcija, što zbog jače konkurencije iz Rusije, Kine, Indije, itd., sad više ne možemo da izvezemo nijednu kožnu jaknu, košulju, odelo, pa čak i da imamo ne znam kakav kvalitet - jer nikad nismo izgradili brendove koji bi bili prepoznatljivi i traženi u svetu.



A zašto je Tafe kupio IMT? Možda grešim, ali mislim da nema ovde tržišta nekog, Tafe traktori se već uvoze, i Tafe 42 košta nešto više od 9000 evra, pa ne verujem da u IMT pogonima mogu da ga sklope da bude jeftiniji.
IMT je nekada imao licencu od Fergusona za proizvodnju traktora sa kvalitetnijim delovima nego što je imao Tafe (uslov Fergusona, kako ne bi bili konkurencija na bogatijim tržištima), i ako je ta licenca i dalje validna, mislim da je to jedini razlog kupovine, sve ostalo su priče naših političara za narod.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

I meni je palo na pamet da su mozda licence geografski ogranicene, pa su ovako kupili pravo da isporucuju na ovo triste.

Koliko su se četnici drali kad ih je Slobodanizam osokolio
zvučalo je kao da će izgraditi 100 IMT-a
u kojima će danonoćno milioni radnika ugradjivati
mercedesove, BMW, opel, golf, boeing i druge svetske motore
izvozeći na Kubu, u Irak, Iran, Rusiju,...

IMT je 1988. proizveo 41514 traktora, a 2005. 2172 traktora.

"Napredak" srazmeran dranju: 5% od onoga u vreme SFRJ - "Kriv" je Tito!

@SunnyBoy - ako pricamo o Srbiji i gradjanima Srbije, uvek je bolje kupovati lokalni proizvod nego uvozni.

Razumem tvoju pricu o globalnim trzistima, ali globalno trziste zaista ne postoji kao takvo, to je cista iluzija. Rekao sam 1000 puta kad radnik iz Srbije bude mogao da radi gde i kako hoce, onda ce i trziste biti globalno, ovako je globalno samo za kapitalistu ali ne i za proletera. Ako radnik iz Srbije moze da ode i da radi za John Deere-a u Nemackoj kad hoce, onda i kupac u Srbiji treba da kupi John Deere-a kad hoce. Inace ako je radnik u Srbiji prinudjen da radi u IMT-u, onda i kupac treba da kupuje IMT.

Ako cu ja kao kupac IMT-a da propadnem ili imam gubitke, umesto da budem konkurentan i da izvozim moje proizvode, da li je onda to patriotizam?
Mnogi su pod patriotizmom prodavali bofl. Patriotizam nalaze da se kupuje Fial 500L, ali to nije nesto sto odgovara nasim ljudima, niti je odnos cena / kvalitet na njegovoj strani u odnosu na modele drugih proizvodjaca.
Ako su dva proizvoda podjednaka po ceni i kvalitetu, uz to zadovoljavaju moje potrebe, onda cu da gledam poreklo proizvoda.

@SunnyBoy - bilo koji biznis koji zapocinjes u Srbiji, ne mozes da se uspesno takmicis protiv zemalja koje vec imaju ustolicenu industriju.

Ako hoces da pravis traktore i razvijas tu industriju, tesko da ce prvi traktor koji napravis imati bolji odnos cena/kvalitet od John Deere-a ili vec nekog treceg poznatog brand-a, ako se kojim slucajem desi da ima, John Deere ce doci i kupiti taj biznis ili jako brzo razviti sopstveni proizvod koji ce ti biti konkurencija.

I kako ces onda da ga napravis konkurentnijim? Tako sto ces ga pojeftiniti - uz pomoc subvencija, ili ces konkurenciju napraviti skupljom - uz pomoc carina (EU ima carine na automobile iz Azije, a dala je na primer samo Francuskoj 11 milijardi eura potsticaja za poljoprivredu - mogu da izvoze poljoprivredne proizvode u Afriku i da budu jeftiniji od lokalnog trzista). Mozda ima jos neko pametno resenje - ali meni nije poznato.

Ako hoces da pustis da ti strani kapital vrslja po drzavi, odnosno da VW izvozi svoje automobile kako hoce u Srbiju, onda i radnik iz Srbije mora moci da ide u Nemacku da radi u VW. I to je u redu, to je onda zaista slobodno trziste, u onom bazicnom smislu. Ovako smo robovi stranog kapitala.

Mislim nije komplikovan koncept, ja se nadam, i upravo da ponovim - nije stvar patriotizma, posto u Srbiji sve mora da se provuce kroz hebeni patriotizam (Fiat pravio tenkove i avione za Musolinija u WW2), nego jednostavno ekonomije i trzista...

Upravo tako, nikako drugačije.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Imamo čist primer nekadašnje industrije nameštaja. Neke regalčine 4 metra širine i 2.2m visine (takva bila moda) od najgore iverice prodavale se po ceni 2700DEM krajem 80-ih, sećam se uzimali ljudi na 6-12 rata (pa malo pojede i inflacija, deo plate u nekom kešu, tako da se kako-tako pokrije platom), ali kad dođu gosti pa svi zinu kol'ki regal je gazda metn'o u dnevnu sobu... A danas kad pogledate gde su cene takvog nameštaja, za taj novac možete da uzmete puno drvo istih dimenzija.

Bile visoke plate, ali bile visoke i cene, plus kontrolisan uvoz.

Ja uvek kažem, nije problem da sad bude plata kao u Nemačkoj, samo moramo da izvezemo dovoljno robe da se pokrije spoljnotrgovinski deficit i neće biti inflacije, samo će neke cene otići prema platama (stanovanje, komunalije, uslužne delatnosti, itd.), ali će TV i druga tehnika da pojeftine, jer će se nekima isplatiti da spuste cene zbog mnogo većeg prometa.
Ali, prvo jak izvoz, pa tek onda rast plata.

U SFRJ nije bilo toliko jakog izvoza (mada je bio veći nego danas), ali je privid standarda održavan strogom kontrolom uvoza.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Nije tu samo Srbija u pitanju, to je globalni fenomen. I, nisu propale samo srpske fabrike.

Na primer (samo primer, možda malo karikiram): bogzna koliko je Italijanskih / Španskih / Francuskih brendova zatvorilo biznis zvog NIVEA proizvoda. Jbg, desilo se da u toj firmi, pod tim brendom dođe do kritičnog okupljanja pametnih ljudi koji su skapirali kako da naprave dobar proizvod, kako da ga reklamiraju, kako da ga distribuiraju, maksimizuju kvalitet, minimizuju troškove - i to je to. Dahlija Zemun ne može protiv Nivea.


Ali, pomenuti trend ne mora to da znači totalni kolaps u državi. Evo, drugi primer Koka Kole. Upravo je u Zemunu pogon gde se proizvodi Koka Kola za celu SE Evropu. Ljudi rade, zarađuju, zarađuje i država, i to je to. Ne mora se ići glavom kroz zid.

Isto tako i sa traktorima. Jbg, nekad je bilo pametnih ljudi u IMT-u i vrednih radnika. Ljudi se promenili, od stare slave nije ostalo ništa.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Neka hvala (za puno drvo, mislim) - ne bih ga uzeo ni da je po IKEA ceni :-)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Java - nabrojane zemlje su deo istog trzista, ako radnik u spanskoj "Nivea"-i nema vise posla u svom gradu, on moze da ode u bilo koji drugi grad u EU i da radi. Trziste rada mu je otvoreno. Takodjer subvencije koje moze da dobije Nemac, moze da dobije i Spanac.

Naravno ogromne su mucke unutar EU i svi su ravnopravni samo su neki ravnopravniji od drugih, ali to je sad odvojena prica...

Mi ako otvorimo trziste recimo za poljoprivredne proizvode - takmicimo se sa Francuskom koja od EU dobija 11 milijardi podsticaja za poljoprivredu - mogu sa 0 profita da nam izvoze proizvode i da opet budu u plusu 11 milijardi.

Na treunutak ti ces kao potrosac biti zadovoljan posto ces kupovati papriku u pola cene, ali kroz 5-10 godina krecu problemi.

Nas seljak - posto nije konkurentan - propada, propada proizvodnja hrane, stocni fondovi, gazdinstva, i drzava polako postaje zavisna od uvoza hrane, (ako ti tad uvedu sankcije, ima da pocrkamo od gladi za 3 meseca) prema tome i ekonomski podredjena, jer sad ako ti kazu krompir kosta toliko - toliko ces da platis.
Ovaj deo ti je sad vec poznat - posto je doslo do propadanja cele jedne grane - pojavljaje je ogroman visak radne snage u zemlji (ne mogu da rade u inostranstvu jer trziste rada nije slobodno) i cena rada opada, pa ti dolaze koreanske fabrike gde ljudi rade za 200e u pelenama za odrasle, jer ne moze da pokupi prnje i ode da radi u fabrici u Nemackoj.