|
amaama
Član broj: 314561
Poruke: 47
|
Ako poredim broj od 100 umrlih i 1000 umrlih, smrtnost je deset puta veća. Strašno, užas. Pogotovu ako je to neko od vaših bliskih.
Ako iste brojeve stavim u odnosu na npr. 10 miliona stanovnika, smrtnost u oba slučaja je praktično zanemarljiva, ako gledamo društvo u celini.Smrt jedne osobe je tragedija, naročito za tu osobu, ali na društvo to utiče koliko i smrt jedne ćelije na ceo organizam. Ma koliko nama kao individualcima ovi brojevi izgledali strašno, kad ih uporedimo sa drugim bolestima, u odnosu na broj stanovnika, tek tad možemo da razgovaramo o opasnosti od bolesti.
Pandemija je do sada po zvaničnim podacima dohvatila 3 miliona ljudi, što u odnosu na 7.6milijardi koliko nas je trenutno iznosi 0.0394737%
Po zvaničnim podacima je umrlo 212000 ljudi, to je 0.0027895% u odnosu na broj stanovnika na Zemlji.
Do razmimoilaženja u shvatanju ove epidemije izgleda dolazi upravo na tom nivou - kad neko sve posmatra sa pozicije pojedinca, verovatno smatra da je bolest opasna i da su aktuelni postupci u vezi nje neophodni. Interes zajednice kod takvih ljudi postoji samo kao presek pojedinačnih interesa, a koja stotina ljudi više koja umre je kataklizma u rangu španske groznice ili kuge u srednjem veku. Nesrazmera u brojevima je nebitna i namerno se previdja. I nipošto covid ne sme da se poredi sa gripom.
Ako gledamo sa pozicije kolektiviteta, za državu, za društvo, ova bolest u brojevima nije opasnija od drugih opštepoznatih, vrlo čestih. Više štete za društvo nanele su i nanose i tek će naneti postupci koje preduzimamo, ne mislim samo na karantin. U takvom pogledu na svet to što će umreti koja stotina ljudi više je nužnost, bolest je malo jači grip ili nešto slično.
Očigledno ljudi koji su više egocentrični smatraju da je društvo u celini dužno da ih štiti, po bilo koju cenu, produženje egzistencije postaje jedini cilj (često nemaju i ne planiraju potomke), zato su tako gorljivo zagovornici priče "ovo nije grip". Paradoksalno, zagovornici ličnih prava i sloboda iznad svega sad su najgorljiviji zastupnici opšteg lockdown-a, generalno se druže uglavnom preko društvenih mreža pa im "socijalna distanca" (neshvatljiv izraz) ne smeta praktično uopšte.
Ljudi sa više empatije vide svoju egzistenciju kroz egzistenciju društva u celini i spemni su i ličnu sigurnost da stave u taj kontekst, često budućnost projektuju i kroz potomke, zato su često manje prijemčivi za strah pojedinca. Njima ovakve mere u odnosu na ovakvu zarazu izazivaju veći strah nego strah od virusa. Smrt kolektiva (funkcionalna ili realna svejedno) je za takve ljude veća tragedija od tragedije pojedinca a zabrana druženja ("socijalna distanca"), okupljanja, čak i kretanja je de facto osuda na tešku robiju.
Ovde se radi o sukobu ličnog, sebičnog, egocentričnog i egoističnog pogleda na svet (koji pobedjuje očigledno) i dojučerašnjeg većinskog a sada manjinskog pogleda gde opšte dobro društvene zajednice nadilazi pojedinačne potrebe i strahove (npr. Švedska).
Ne donosim sud koji je od ta dva modela pogleda na svet bolji, samo ih konstatujem. Ipak, sami procenite kakva osoba uđe Černobilj, Fukušimu da ugase reaktor, a ko smatra da ne treba niko da mrdne iz kuće u doba "užasne i smrtonosne epidemije" koja je "pokosila" 0.0019% stanovništva u Srbiji, pa taman da tamo i crkne od gladi, ili neke druge bolesti. Pravi izbor bi trebao da bude na sredini, samo nikog ne zanima šta je ispravno.
Ostaje pitanje - da li je trebalo da pandemičnu, 0.0027895% smrtonosnu, bolest proslavimo na baš ovako opširan način ?
(izvor za sve brojeve worldometers.info).
|
Login
Re: Koronavirus COVID-19
