Lupetanje ko šta stigne

U superdeterministickom univerzumu, bez slobodne volje, sve je vec "isprogramirano" - ne postoji nikakav alternativni scenario, ne postoji neistina - postoji samo mehanizam ekvivalentan gomili zupcanika.

Ako je to univerzum u kome zivimo, sam pojam "istine" nema nikakav smisao. Nema potrebe za hipotezama tog tipa - vec je odgovor: Nobelova nagrada joj nije dodeljena zato sto mehanizam to nije predvideo.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

U superdeterminističkom slučaju, opet postoji objašnjenje funkcionisanja sveta koji je približno probabilistički, ako je generator pseudoslučajnih brojeva dovoljno dobar i opet sve važi kao ui probabilističkom slučaju. Pritom, generator može da bude toliko dobar, da se nikakva odstupanja nikada ne mogu izmeriti.

Zam,islimo jednu video igru, koju igra igrač koji ima slobodbnu volju, ali snimi celu partiju, tako da se ona može reprodukovati proizvoljan broj puta. Proces je potpuno determinisan, ali se ne razlikuje od partije koju je u trenutku igranja igrao igrač sa slobodnom voljom.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ali kljucna premisa superdeterministickog univerzuma je da je sam "eksperimentator" njegov deo, sto ima vrlo znacajne posledice.

Eksperimentator ne samo da nema slobodnu volju, vec je apsolutno sve (ukljucujuci i njega samog) odredjeno. U takvom univerzumu nema niceg drugog osim tog superdeterministickog mehanizma - ne postoji "posmatrac" ili "eksperimentator", zapravo - oni su samo kulise, tj. deo filma.



Ovo vazi samo ako je sam igrac deo igre. Ali to je kontradiktorno sa tvrdnjom da igrac ima slobodnu volju.

Jedno od ta 2 mora da se izbaci.

Naravno postoji mogucnost ultimativne zavere - da je moguc superdeterministicki univerzum (sa svim sto uz to ide) gde se igracu >cini< da ima slobodnu volju.

Filozofski je to zanimljiv scenario ali bi to bila vrlo cudna kosmicka zavera, da ne pricamo o kompleksnosti takve "namestaljke" od koje se bukvalno vrti u glavi.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Ako je igrač osoba van igre, koja ima slobodnu volju, onda je sadržaj snimka rezultat slobodne volje prilikom igranja, ali ga je moguće puštati ponovo proizvoljan broj puta, tako da posle nije u pitanju slobodna volja, već fiksiran snimak.

Ako u zakonima univerzuma piše šta će se desiti, pa i šta ćemo raditi, može da ne piše da nećemo primetiti odstupanje od statističkih testova.

Zamislimo jedan beskonačan niz brojeva, koji je dovoljno slučajan za simulacije u prirodnim naukama. Ako se on koristi za simulaciju univerzuma, bića koja su njegov deo neće primetiti odstupanja od statističkih testova, šta god radila i bez obzira što je to što će raditi determinisano. To je slučaj koji objedinjuje determinizam i probabilizam.

Zato se determinizam ne može isključiti probabilizmom. Determinizam se može isključiti samo slobodnom voljom. Sloboda volje znači da nije determinisano šta će se desiti.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Statistika i verovatnoća su nauke koje samo pokušavaju da idealizuju procese i događaje, a ne uzimaju mnoge realne parametre koji utiču na ishod nekog događaja.
Na primer, za bacanje kockice se uzima jednako verovatan ishod za bilo koji od brojeva 1,2,...,6, tj. 1/6, međutim ne uzima se u obzir početni položaj kockice u ruci i kako je neko bacio kockicu na sto. Pošto su to parametri koji su izvan domašaja naših čula u mogućnosti modelovanja, onda ih zanemarujemo i ishod bacanja kockice posmatramo kao slučajan događaj. A daleko od toga da je u potpunosti slučajan.
Jedan od praktičnih primera koji je daleko interesantniji za primenu je generisanje slučajnih brojeva. Pomoću kvantnih računara je po prvi put realizovano generisanje slučajnog broja koje zadovoljava stroge kriterijume slučajnosti u matematičkom smislu - međutim, da li možemo 100% tvrditi da i kvantni računar generiše stvarno slučajan broj? Ili je ta "slučajnost" samo izvan domašaja naših mogućnosti da sa danas dostupnom tehnologijom i znanjem predvidimo ishod takvih "slučajnih" događaja ili procesa.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

To je kao da si rekao da ako je x slučajna veličina iz intervala (0,1) sa ravnomernom raspodelom, onda 1-x nije slučajno jer je jednoznačno određeno sa x.

E, pa vidiš, u tom primeru je 1-x slučajna veličina sa istom raspodelom kao x, s tim da x i 1-x nisu nezavisne.

Kažeš da je ishod bacanja kockice jednoznačno određen svojstvima kockice, podloge i načina na koji je bačena (početnim uslovima). Jeste, ali su ti početni uslovi slučajni.

Takođe, ja ne znam na šta misliš pod "strogim matematičkim kriterijumima slučajnosti". Apsolutna slučajnost je matematički isključena, a podrazumeva da se tom metodom, neograničeno primenjivanom, dobija beskonačan niz brojeva, koji pripada svim događajima verovatnoće 1 (što je definicija statističkog testa), što je nemoguće, jer je njihov presek prazan skup.

Ta, kvantna slučajnost ima isti kvalitet kao slučajnost dobijena od šuma kamere ili matične ploče ili od pomeranja miša, ako je skupljano dovoljno dugo, pa dobro heširano. Možda je efikasnija u pogledu brzine dobijanja slučajnih bitova. Metod sa pomeranjem miša nije toliko efikasan.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Takođe, kod kvantne slučajnosti znamo koliku entropiju imamo, dok kod pomeranja miša treba nekako oceniti koliku smo entropiju do nekog trenutka prikupili.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Koje statističke testove?

Beskonačan niz nula i jedinica koji predstavlja beskonačan niz bacanja fer novčića pripada verovatnosnom prostoru koji je definisan na sledeći način:

Skup ishoda je skup svih beskonačnih nizova nula i jedinica.

Elementaran događaj , gde je prirodan broj, je prirodan broj, je događaj da je na -tom mestu jedinica.

Skup događaja je najmanja -algebra koja sadrži elementarne događaje.

Verovatnosna mera je takva da su svi elementarni događaji verovatnoće 1/2 i da su svi oni nezavisni među sobom, odnosno da je verovatnoća preseka bilo kojih elementarnih događaja jednaka .

Statistički test definišemo kao bilo koji događaj verovatnoće 1. Test zadovoljavaju oni beskonačni nizovi koji mu pripadaju.

Nažalost, ne postoji niz koji zadovoljava sve statističke testove, jer je presek svih događaja verovatnoće 1 prazan. Za svaki niz možemo uočiti skup svih ostalih nizova. On će biti statistički test koji taj niz ne zadovoljava.

Ipak, za bilo koju najviše prebrojivu familiju statističkih testova postoji niz koji ih sve zadovoljava jer je presek prebrojive familije događaja verovatnoće 1 događaj verovatnoće 1, pa samim tim i neprazan skup.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Lepo si to prepisao, ali objasni drugima svaku od tih definicija!

I ja sam svojevremeno učio neku statistiku, i te definicije, leme i teoreme su u redu, ali se tek na praktičnim primerima vidi šta je šta.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Nadao sam se da će biti konkretnije, Lazin tačan test, Mikin čuveni test .. :)

Koliko ima smisla kad napišeš: "bez obzira na poreklo tih brojeva, da li ga ima i koje je ako ga ima ili ga nema." s obzirom da je poreklo brojeva prilično očigledno, to su matematički idealni beskonačno dugi nizovi brojeva.

Nešto kao kad bi pekar rekao Moji hleb i pecivo su najbolji u gradu, po glasanju mušterija, bez obzira koje brašno da koristim, a uvek bira brašno sa vodenice potočare, a koja je takođe u njegovom vlasništvu, te strogo kontroliše proces proizvodnje, i izbegava industrijsko?

Kod mikročestica se može primeniti Hajzenbergov princip neodređenosti (npr. položaj i brzina elektrona se ne mogu oboje odrediti bez greške, jer merenje brzine utiče na poziciju i obratno), u makro svetu možda nije tako, ali mi to ne znamo.
U kvantnoj mehanici takođe "posmatranje" utiče na rezultat, tj. vrednost koju ćemo "izmeriti", u smislu da neka veličina istovremeno može imati više vrednosti sve dok ne započnemo "posmatranje".

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Ako se na dva načina dobije isti niz, slučajnost niza je ista. Dakle, poreklo brojeva u nizu ne učestvuje u definiciji slučajnosti niza.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Razlika izmedju Gelera i eksperimentatora u kvantnoj fizici je jasna kao dan:

- Geler: nikakvih izmerenih efekata
- Eksperimentator: fakat zabetoniran u eksperimentima u proteklih 100 godina



Znaci eksperimenti pokazuju drugacije, kazes da nema matematickog aparata da to objasnis (zapravo nije problem u matematickom aparatu vec u fizickoj realizaciji takvog sistema) - ali znas da je "stanje mikro cestica jedinstveno".

:-)

Ne, ti to ne znas nego hoces da verujes, kao Fox Mulder iz X-Files. Ili kao sto zeli Geler i tone takvih od svojih "fanova".

Interesantna disciplina, ali nema veze sa naukom.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Ono što zbunjuje fizičare je eksperiment sa dva tanka proreza i zaslonom, gde se na zaslonu formira isti 'pattern' čak i kada se čestice usmeravaju kroz proreze jedna po jedna.
Da bi nekako sve to objasnili pomoću matematičkih formula, uveden je pojam talasa koji je u stvari skup verovatnoća da se čestica nađe na određenom mestu.
Postavlja se pitanje zašto to nije talas koji na mestu gde detektujemo česticu ima neku vrstu 'singulariteta' ili vrednost veću od određene? Pa, zato što je verovatnoćom lakše objasniti varijacije u rezultatima ponovljenih eksperimenata.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Ali su oba načina dobijanja nizova matematički, jer u prirodi i nema baš mnogo beskonačno dugih nizova brojeva? Tvrdiš da poreklo ne učestvuje, a poreklo je strogo suženo na matematiku i ništa izvan toga?



Da li je bolje reći dobijaju, pošto su beskonačno dugi nikad ne mogu da se dobiju, već samo da se uvek dobijaju?

Zašto ih niste nazvali cveklini nizovi, ili aerodinamički, ako poreklo ne učestvuje u definiciji deluje da ne mora da ima mnogo veze sa slučajnošću, cveklom ili aerodinamikom? Zašto baš slučajnost tj. slučajni nizovi?

Pa dobro, ali i dalje reć "niz" mora da označava neki niz, a "nezavisno" nezavisnost, inače bi neko mogao da napiše:

Neka je (Xn) niz nezavisnih cveklinih veličina.

I tu pribeleži sve veličine cvekli na raspologanju .. ukoliko poreklo ne igra ulogu, i veličine nisu slučajne trebalo bi to da izbaci iz opisa? Ovako:

Neka je (Xn) niz nezavisnih veličina.

Matematika jeste malo idealnija od ostalih nauka, ali nije u potpunosti odvojena od ovog sveta? I reči koje koristi u opisima i definicijama trebalo bi da označavaju ono o čemu govore?

Ja mogu da dokažem da ne postoje dva broja "1" a tako ni drugi "duplirani" brojevi.

Ako sabiramo dve jabuke, to je 2. Ali pitanje je da li su te jabuke iste? Nisu. Znači nije ipak 2.