Lupetanje ko šta stigne

Vi se sprdate a stvar je vrlo ukrućena, htedoh reći ozbiljna.

Matematika i Filozofija ne mogu jedna bez druge. Tako na primer "nulom ima smisla množiti" a "nulom nema smisla deliti" ! Gde je tu matematička logika? Nema je. To je filozofsko pravilo. Neko nije mogao da matematički to "odradi" pa je uveo Filozofiju.

Matematička logika je sledeća. Ako je:

1 * 0 = 0
2 * 0 = 0
3 * 0 = 0
...

onda sledi:

0 * 0 = 1
0 * 0 = 2
0 * 0 = 3
...

pa je:

1 / 0 = 0
2 / 0 = 0
3 / 0 = 0
...

Po meni je rekordno lupetanje tvrdnja da se fuzijom atoma vodika dobije helijum i još značajna količina energije.Ogroman novac uložen u projekat ITER i ogroman broj zalutalih teoretskih fizičara.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Nemam Periodni Sistem Elemenata kod se'. Te diskusiju na dalje gledam sa naoštrenim čulima.

O poreklu se ne pretpostavlja ništa i ne učestvuje u definiciji slučajnosti.

Inače, nizova koji se mogu matematički definisati ima prebrojivo mnogo, a svih nizova ima neprebrojivo mnogo. Prema tome, postoje nedefinabilni nizovi, a matematika se odnosi i na njih. Kada se kaže da nešto važi za sve nizove koji ispunjavaju neke uslove, onda se to odnosi i na one koji su definabilni i na kone koji to nisu.

Zato što iz toga proističe zadovoljenbost Kolmogorovljevih aksioma teorije verovatnoće.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Nedeljko,
Tvoja zena je Psihijatar, eventualno Psiholog?
Ili mozda gresim?

Auh, ovaj je najgori, od njega sam nešto kao i čitao, on je gori i od Šenona, ali ipak mislim da je neke stvari uzeo zdravo za gotovo, bez mnogo dokazivanja.

Da pokušam da napišem nešto u njegovom stilu:

Beskonačan niz je onaj koji se ne može dalje ekspandovati, jer je već beskonačan.

To je ta "logika".

@Living

Nedeljkova žena je verovatno ekonomista, eventualno košarkašica

Nedeljko je pismen čoek, znam ga od ranije. Samo je ranije bio više naklonjen religijskim pitanjima, a sad... neka nauka, čudna kuka.

Znaci, nikad nije kod kuce.

A Nedeljko sam,
...ostaje mu da pise po ES-u

https://www.youtube.com/watch?v=P0ehSwRyJbg

Deka_rt

@my own my way
Aj, Boga ti! ..nemaš potrebe za tim!

Pa nije Nedeljko u takvoj konfuziji,
idi bre u 3,14, i makni/pomeri se sa mesta!

Gde si navro na Nedeljka,
ako ga ništa ne razumeš?

Nemo da napadaš, samo zbog toga što ga ne razumeš.
Nadam se da nečeš da nastaviš istim Ritmom...
Oladi malko, ..Valja se...

Pozdrav, i Svako Dobro!

Nisam imao zle namere, kad mu vidim sliku, izgleda kao dobroćudni čovečuljak. Veliki pozdrav za Nedeljka.

Nedeljko je u sferama matematicke Imaginacije.
Nije ni njemu lako...

Ako ga nešto pitaš, pa kada Ti Nedeljko odgovori,
onda se tebi sloši,---
.com

Grešiš. Ako baš moram to da napišem, školovani sam matematičar, pa mi se učenje matematike nije svelo na učenje kuvarskih recepata.

Beskonačan niz je pridruživanje svakom prirodnom broju nekog objekta. Može se dalje produžavati, jer iza prirodnih brojeva ima nečega, a zovu se beskonačni ordinali. Prirodni brojevi su konačni ordinali.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Makar lupio, al tema je takva :) ja ću da pretpostavim da im je poreklo matematičko ili filozofsko, jer nijedna druga nauka ili ljudska delatnost ne može da dostavi ništa beskonačno.

Ali da pokušam da shvatim, poreklo vas ne zanima, ali zato imaju ovi i oni testovi, ovi i oni uslovi.. Da li bar ti testovi i uslovi imaju bilo kakve veze sa slučajnošću? Mslm osim što je proveravaju. Neki test ili uslov nije nastao tako što se neko jutro matematičar probudio i rekao danas se osećam ovako pa ću napraviti i takav test, nego je da bi napravio test morao da ima uvid u neki izvor nasumičnih podataka i njegove osobine?

Jedan od testova je relativna frekvencija jedinica, koja mora da teži ka 0.5.

Dakle, niz ili zadovoljava test ili ga ne zadovoljava.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Daj i ja da lupim. Ako bacamo jednu kocku koja ima 6 strana. Verovatnoća da će pasti broj 1 je 100/6

A ako bacamo dve kocke, koja je verovatnoća da će pasti na obe kocke 1? Ako je 100/12 Meni tu nešto nije u redu.

Znači, pitanje za Nedeljka je da li je prva formulacija tačna i kolika je verovatnoća za dve kocke?

U ovoj tvojoj poruci: https://www.elitesecurity.org/t470644-0#3408488 da bi se uopšte definisala entropija zahtevaš "slučajne promenjive" i da pojavljivanje simbola u porukama bude nezavisno ...

"Entropija se definiše za slučajne promenljive. Ako pojavljivanja simbola u porukama nisu nezavisna, kakve god da su im verovatnoće (pozate ili nepoznate), enropija izvora poruka nije jednoznačno određena.

Ako pak imaš izvor koji može bilo koji niz od 10 bitova da proizvede sa jednakom verovatnoćom, onda je i entropija izvora jednaka 10."

Što će reći, da bi izvor bio izvor slučajnih podataka zahtevaš da bilo koji niz može da proizvede sa jednakom verovatnoćom, ali ako tako radi kad tad će (frekvencijom, ili verovatnoćom 1/1024) da proizvede niz koji se na tih 10 bita sastoji od recimo 9 jedinica i jedne nule, ili 8 nula i samo 2 jedinice.

Što će reći izvor će da bude slučajnih i nezavisnih podataka, ali taj neki niz koji izbaci uopšte ne bi prošao taj prvi test koji si naveo, da relativna frekvencija jedinica teži 0,5?

Da li u matematici postoje neki različiti termini za ove dve vrste slučajnosti, onda kad se zahteva da svaki (bilo koji) niz bude zastupljen negde, i onda kad se zahteva da niz bude takvog sastava i rasporeda vrednosti da prolazi tačno određene testove?

Vidi kako se definiše nezavisnost slučajnih promenljivih.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Zvaću ih diskretna slučajnost i neprekidna slučajnost :)

A zašto onda vi insistirate od nekog nesretnika koji samo hoće da kompresuje random niz, da kompresuje sve nizove iz nekog opsega, kad određeni, mali, broj nizova uopšte ne bi zadovoljio test i uslov da je slučajan, na primer da mu relativna frekvencija jedinica teži 0,5?



Mislim da se to što si obeležio sa 100/6 u stvari piše 1/6, jedan pozitivan ishod od mogućih šest, tako da ako te zanima "ako bacamo dve kocke, koja je verovatnoća da će pasti na obe kocke 1?" ispišeš sve kombinacije koje mogu da izađu na obe kocke (1,1), (1,2), (1,3) .. (1,6), (2,2), (2,3) .. itd, itd .. (5,5), (5,6), (6,6) i ako ih prebrojiš koliko ih ima 21 i onda vidiš koliko je ishoda tebi zanimljivo samo jedan (1,1) onda je verovatnoća pojavljivanja te kombinacije broj pojavljivanja te kombinacije u odnosu na broj svih mogućih kombinacija, a to je 1/21.

To isto je neki fićfirić kockarski pitao Njutna na koji broj da se kladi kad baca dve kockice, i onda je Njutn stvorio najkilaviji deo matematike statistiku i verovatnoću, i rekao mu da se kladi na 7.

Slučajnost konačnih nizova se definiše drugačije.

Složenost konačnog niz bajtova, to jest celih brojeva u opsegu od 0 do 255, je najmanja moguća veličina (u bajtovima) programa koji na standardnom izlazu reprodukuje baš taj niz. Slučajan niz je niz koji ima najveću moguću složenost među svim nizovima iste dužine.

Ako je dugačak i slučajan, onda je relativna frekvencija bilo koje vrednosti bliska 1/256.

Slučajni konačni nizovi postoje.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.