Izbor klima uredjaja

mr Jozza: Meni su stigle tri Midea Mission 18-ce, u Sredu je ugradnja. Sve tri će da greju oko 90kvm na spratu.

sasamanas:
Evo npr najnoviji model midee ima i wifi, i jonizator, i ovlazivac vazduga pa se to uopste ne gura u prvi plan, jer su cak i chjanezi skapirali da je sve to sada nesto sasvim normalno da klima poseduje !!!

mr Jozza:
Ako ćeš kupatilo dogrevati samo za kupanje, uzmi jači, ionako ima termostat. Sa 1kW ne možeš da pogrešiš. Samo gledaj da ima dovoljno veliku površinu. Stavi najveći koji može da stane, ako ti treba za sušenje veša. Verujem da imaju preporuku za odnos površine "radijatora" i snage grejača.

mr Jozza:
Sasamanas, gde si uzeo merač i koliko je para? Šta radi eco mod na Midei? Da li ti je klima na terasi ili napolju i koliko često je išla u defrost?

djalf:
Da li neko zna sta je ovo 830W a sta 2366W? Prvo minimalna a drugo max potrosnja. Inace koristi R410A.

mrbakero:

Jozza sta mislis za grejac cini tip mac 15s od
1500 w i radijator visina 1.5m i sirine 60

sasamanas:



-Merac sa aliexpresa, ugradni za u tablu sa osiguracima zauzima 2-3 mesta, testirao sam ga sa onim sto ide u uticnicu i to je to radi savrseno, jedino sto nema mnogo opcija. Znaci samo meri trenutnu i ukupnu potrosnju. Nema ono dnevno, koliko je max povuklo itd...


-Eco mod stedi 60% energije na 8 sati rada, ne znam tcno na koliko ustine kompresor i potrosnju ali ustine, recimo bez eca trosi 250w za odrzavanje na hladjenju kad ukljucim eco oko 160-170 wati...

U uputstvu pise na kad se upali eco klima se podesava na 24c i auto fan mod, sto i jeste ali se ipak moze se menjati brzina ventilatora... Eco mod radi samo na hladjenju.


-Klima mi je napolju na jugo zapadnoj strani, na demit fasadi sa nosacima preko nje i jedno 3-4 metra od samog spica krova tj najvise tacke krova, krov viri oko 80cm u odnosu na fasadu znaci blago je zasticena od padavina...

Imam oko 1 metar instalacije, mislim da sam zaboo naidelaniju poziciju koju sam mogao, cesto pratim preko aplikacije i wifija spoljnu temp i kad je sunce koje bije direktno u nju zimi i tekako bude toplija u odnosu na okolinu sto sigurno za efikasnost znaci... E sad za hladjenje verujem da je to minus. Poziciju klime sam planirao tokom izgradnje potkrovlja.


-Defrosti su jako retki i brzi, ima i kao neku vrstu chech defrosta ako tamo mogu da ga nazovem, kao da krene da proverava dal mu treba defrost to radi jos brze...

U principu ako ne diras daljinac, drzis neku konstantnu temp i brzinu ventilatora bas bas retko radi defrost...


I moja ima veliku zelenu nalepnicu A+++ , sve je to lepo ali mislim da to nije za nase podrucije

Nego jel su iz elcoma ?

U zdravlju da vas (tvoje) sluze klime i sa sto manjom potrosnjom.

Pozz

mr Jozza:

Ja bih sebi ugradio to. Šta misle ostali?

sasamanas:
-Eco mod stedi 60% energije na 8 sati rada, ne znam tcno na koliko ustine kompresor i potrosnju ali ustine, recimo bez eca trosi 250w za odrzavanje na hladjenju kad ukljucim eco oko 160-170 wati...

sasamanas:



Ajde ovako ja sam sabio 1878 kw za grejanje klimom, ako je tih 1878kw zahvaljujuci copu neka bude prosek 2 (a verovatno i vise) znaci da sam potrosio 3756kw toplotne energije sto mu dodje :


3756 kw / 58 kvadrata = 64 kw po m2 za grejnu sezonu sto se svrstava u razred B odnosno C jer je B do 50kw, sta je tu sporno ???

Ja cak licno nisam zadovoljan, mislim da se to jos moze smanjiti, dodavanjem jod 10-20 cm vune po plafonu, roletnama i troslojnim staklima !

Pasos :









____________________________________________________________________________________________________________________________




Vrste energetski efikasnih kuća:

1. "Obična" kuća: kuće koje zahtevaju prosečno "80 do 100" kWh/m2god. potrebne energije za grejanje. Prema jednostavnom proračunu proizlazi da će takva kuća na grejanje trošiti otprilike 9 lit/m2god. lož ulja, 9 m3/m2god. prirodnog gasa ili 18 kg/m2god. drvenih peleta.

2. Niskoenergetski objekti - standardna kuća: su objekti sa sistemima zagrevanja baziranim na tradicionalnim načinima grejanja. Godišnje potrebe za zagrevanjem prostora između "40-60" kw/m2. Takve kuće u pravilu imaju dobro izolirane zidove i krov, kvalitetnu energetski efikasnu stolariju sa višeslojnim izolacijskim staklima. U pravilu ovakve kuće imaju klasičan način grejanja i grejnih tela i po pravilu nemaju posebane/dodatne instalacije ventilacije.



3. "Trolitarske kuće": Primarni razred nisko-energetske kuće, godišnje potrebe za zagrevanje 30kw/m2. Prema jednostavnom proračunu proizlazi da će takva kuća na gejanje trošiti otprilike 3 lit/m2god. lož ulja, 3 m3/m2god. prirodnog gasa ili 6 kg/m2god. drvenih peleta. Smanjenje toplotnih gubitaka ovakve niskoenergetske kuće mogu ostvariti se na sledeće načine:

- pravilnom orijentacijom kuće ka južnoj strani,

- formiranje i odvajanje toplinskih zona kuće (dnevna soba prema jugu, ostave ka severu),

- kompaktna gradnja (odabir materijala i pravilan način ugradnje),

- posebna pažnja na odabiru termo izolacije kompletnog objekta,

- kvalitetan odabir konstrukcije i materijalizacije vrata i prozora (npr. sa 3-slojnim staklom),

- niskotemperaturni sastav grejanja,

- kontrolisana ventilacija prostorija sa rekuperacijom, sa kvalitetnim usmeravanjem i korišćenjem energetskih potencijala,

Kako bi povećali dobitke energije preporučuje se:

- aktivno korištenje sunčeve energije pomoću solarnih toplovodnih kolektora (topla voda) i fotonaponskih kolektora (struja) i

- pasivno korištenje sunčeve energije preko velikih staklenih površina orijentisanih ka južnoj strani

4. Pasivne kuće: Nisko-energetska kuća, potrošnja na godišnjem nivou najviše 15kw/m2. To je objekat koji troši maksimalno 15 kWh/m2god. energije za grejanje. Takve se kuće zovu i ''jednolitarske kuće''. Prema jednostavnom proračunu proizlazi da bi takva kuća na grejanje trošila otprilike 1,5 lit/m2god. lož ulja, 1,5 m3/m2god. prirodnog plina ili 3 kg/m2god. drvenih peleta. Ovde je bitno za naglasiti da pasivne kuće nemaju više potrebe za klasičnim sistemom grejanja, one svoje potrebe za toplinom dobijaju preko sofisticiranog sistema ventilacije sa rekuperacijom, sa kvalitetnim usmeravanjem i korišćenjem prikupljene energije i dodatnim sistemima za eventualno dogrevanje, odnosno hlađenje.

Sistemi koji koriste geotermalnu energiju ili energiju podzemnih voda u ovakvim zgradama su gotovo pravilo, dok su vrlo česta pojava i solarni kolektorski sistemi. Još jedna bitna odlika ovakvih vrsta objekata je sistem smanjivanja potrošnje energije ove zgrade kod ventilacije koristeći sistem rekuperacije, koji omogućava zagrevanje/hlađennje vazduha koji se ubacuje u prostor preko razmene temperature sa "otpadnim" vazduhom koji se iz objekta izvlači. Osnovne razlike između niskoenergetske i pasivne kuće su:

- masivni slojevi izolacije objekta,

- kontrolisana ventilacija sa rekuperacijom i mogućnošću dogrejavanja/hlađenja,

- prozori sa 3-slojnim staklom punjenim gasom ili drugim sistemima zatvaranja konstrukcije prozora i vrata,

- nepostojanje konvencionalnog sistema grejanja zbog vrlo niskih toplinskih gubitaka.

Na slici je prikazana energetska podela sa primerom pasivne kuće (razred A+). ''Obična'' kuća mogla bi se svrstati u razred C, dok bi se, stariji objekti na našoj teritoriji mogli svrstati u razrede E ili F



5. "Nulta" energetska kuća: to je objekat koji sve svoje potrebe za energijom dobija samo korišćenjem sunčeve energije, energije vetrova i/ili uz korišćenje geotermalnih izvora, uz kvalitetnu toplotnu izolaciju. Ovakva kuća leti distribuira višak energije, dok isti zimi potražuje nazad i na taj način njen godišnji energetski bilans je jednak nuli. Objekti ovakvih karakteristika još uvek su zavisni od priključka na javnu električnu, toplinsku ili plinsku mrežu i povremeno tokom godine je u nepovoljnim (klimatskim) prilikama zavise od spoljnih distributivnih i energetskih gradskih sistema. Sa druge strane ako su uslovi za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, naročito korišćenje solarne energije, povoljni i rezultuju, dovode do veće proizvodnje energije od one koja je u određenom trenutku potrebna za održavanje objekta, tada se viškovi plasiraju u javnu mrežu. Na taj način nastoji se da konačni balans potrošnje energije bude jednak nuli. Tipično su ovakve kuće odlično izolovane i nemaju tradicionalan sistem grejanja već oblačne, hladnije dane premošćuju korišćenjem "rezervoara toplote".

6. Energetski samostalni, nezavisni objekti: objekte ovog razreda karakteriše potpuna nezavisnost od javnih energetskih mreža i tradicionalnih energetskih izvora. Svoju nezavisnost postižu postižu integrisanjem svih onbovljivih i ekoloških sistema i načina sunčeve energije, kao i primenu bioklimatskih i termodinamičkih principa funkcionisanja strukture objekta. Ovakva vrsta građevinskih objekata nije priključena na javnu mrežu i sav višak proizvedene energije najčešće se koristi usmerava i čuva za primenu u zimskim mesecima, putem sistema energetskih rezervoara i akumulatora.

7. "Energy plus" objekti:

Koristi iste sisteme kao i energetski samostalne kuće, samo što je povezana i sa elektro-distributivnom mrežom i preko solarnih fotonaponskih ćelija i sav višak skupljene, proizvedene energije se isporučuje u javnu energetsku mrežu.

rovaccccc:


Kolega mozes li ovo malo detaljnije objasnit ???

mr Jozza:
Nije mi jasna poJenta eko moda na hlađenju, kad se na grejanju najviše struje potroši.