Jesu li zmije na Avali - otrovnice?

ZMIJE OTROVNICE

Odlučio sam da vas upoznam sa opasnošću ujeda zmija otrovnica iz dva razloga: prvo, najveća relna opasnost koja vam od životinja preti prilikom boravka u prirodi je ujed zmije (jako su male šanse da vam neposredna opasnost preti od neke druge divlje životinje) i drugo, ukoliko vam se dogodi ova nesreća, važno je da umete da brzom intervencijom spasete svoj ili tuđi život.


Mere opreza

Opšte pravilo je da vam od divljih životinja ne preti nikakva opasnost ukoliko ih ne uznemiravate. Sve divlje životinje beže od čoveka a napadaju ga samo ukoliko se osećaju ugroženo! To podrazumeva da ste direktno naleteli na njih, da imaju mladunce koje će braniti, ili pak da ste na neki drugi način ugrozili njihov opstanak.

To sve važi i za zmije. One napadaju čoveka samo iz straha, i samo i jedino ukoliko ih nagazite! Zmije su jako opasne i u sezoni parenja ili dok neguju mladunce ali i tada, ako se povučete bez naglih pokreta, neće vas napasti. Zaštita od ujeda otrovnice na zahteva nikakve posebne mere već samo oprez! Vodite računa da po bespuću i kamenjaru ne idete bosi. Pri podizanju kamena, branju grožđa, pri radu ili igri u maslinjaku, polju itd. treba stalno biti oprezan. Najbolja preventiva je da kada prolazite čestarima, kroz visoku travu ili šumu pravite galamu: pevajte, glasno pričajte, lupajte štapom, kršite granje oko sebe… Sve divlje životinje, pa i zmije će se skloniti sa puta kojim idete. Dobro je da imate čizme sa debljim zidom koji zmijski zubi ne mogu da probiju: kožne, planinarske, čak i gumene čizme mogu odlično da posluže. Dobro je i da vam pantalone budu od čvršćeg materijala. Ukoliko se zmija nagazi ona će se instiktivno okrenuti i ujesti za nogu, najčešće u visini čuklja. Ako su na nogama čizme onda neće biti problema.


O zmijama

Zmije su, kao što je poznato – gmizavci. One su ili neotrovne i potpuno bezopasne, ili otrovne i vrlo opasne.

Otrovne zmije se u brzini teško razlikuju od neotrovnih, ali osnovno je to da otrovnice imaju izraženu trouglastu glavu (kod neotrovnih je ona više jajolika) i dosta sužen vrat, dok kod neotrovnih to nije slučaj. Žive na svim meridijanima ali ih mnogo više ima u toplijim krajevima. Najopasnije su otrovnice u tropskim predelima. U Južnoj Americi i naročito u Indiji, od ujeda otrovnih zmija svake godine umre desetine hiljada ljudi.
Grupu opasnih otrovnih zmija čine: kobra, istočnoindijska naočarka i mnoge druge zmije Afrike, Australije i južne Amerike kojih u Evropi nema. Ali ne varajte se, u Evropi žive viperene, kojih opet nema u tropskim krajevima. Među ovim otrovnicama najopasnije su: poskok (kamenjarka) i šarka. Obe vrste žive u našim krajevima, a jedna od druge se razlikuju po šari na leđima i po glavi. Šarka je i dobila ime po tamnoj, izlomljenoj (cik-cak) šari na leđima. Deblja je i krupnija od poskoka. Šarke se po pravilu sreću u šumovitim krajevima, dok se poskok češće nalazi na kamenjaru, u toplijim krajevima, na moru… Poskok je nešto manja i tanja zmija, ali opasnija i otrovnija od šarke. Kao i sve zmije otrovnice ima jako izraženu trouglastu glavu (gledano odozgo) i roščić na nosu (to nema ni jedna druga zmija).

Otrovni aparat u svih zmija otrovnica je u osnovi jednak. Sastoji se iz dva oštra i šuplja zuba koja su u vezi s dvema otrovnim žlezdama. Mesto gde se nalaze otrovne žlezde zavisi od vrste zmije, ali kod većine se nalazi u gornjoj vilici. Žlezde luče otrov koji se skuplja u kesicama iznad šupljih zuba. Jačina i količina otrova su različiti i zavise od mnogo faktora: ako je zmija sita ili ako je ujedala više puta uzastopce, otrov je slab i nema ga dovoljno, a ako je gladna ili ako je dugo na suncu, otrov je jak i ima ga mnogo.


Dejstvo otrova

Otrovnice su veoma pokretne, nisu plašljive, umeju da plivaju i brzo napadaju. Ujed je munjevit. Na mestu ujeda se vide dve male ubodne ranice koje ne krvare. Ubrzo na tom mestu nastane crveni prsten koji postaje plavičast, tj. rana pomodri i javi se otok. Nešto kasnije se na tom delu tela javlja obamrlost. Kad jednom uđe u krv, otrov se raznosi po celom telu. Otrovani oseća drhtavicu i slabost, javlja se vrtoglavica, puls mu se ubrzava a disanje postaje sve teže, bled je, često povraća i ima prolive, gubi svest. Kasnije se javljaju grčevi i potpuna neosetljivost (koma). Ukoliko se ne reaguje blagovremeno, nastupa paraliza centra za disanje a malo zatim i srce prestane da radi.


Prva pomoć

Sastoji se u potpunom mirovanju povređenog. Ujedeni ud treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min) popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kožu dva unakrsna reza (slovo "H") u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako će sa krvlju izaći i veći deo otrova. Nikako se ne preporučuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokušava da pomogne! Rezovi se prave nožem, žiletom ili drugim oštim predmetom čije je sečivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Unesrećenom davati što više tečnosti: čaja, kafe, voćnih sokova i drugih napitaka, ali nikako alkohol. Zatim ga treba što pre preneti do najbliže medicinske ustanove gde će primiti serum protiv zmijskog otrova.



_{[Ovu poruku je menjao vaske71 dana 10.05.2007. u 15:44 GMT+1]}

He he, Tonac, ako baš 'oćeš da poplašiš raju, još bolji efekat ćeš postići ako neku od ovih slika objaviš u nedavno otvorenoj temi Slike kućnih ljubimaca. Ono, ljudi očekuju da na slici vidU neko mače ili kuče, kad ono - zmijurina.

Nego, da se sad malo uozbiljim. Ok, zapamtio sam k'o bibliju sva ova pravila, posebno da zmiju ne treba ubijati (što mi ionako ne bi ni palo na pamet da činim - živi i pusti druge da žive). Ali kad me ljudi kojima sam prenosio savete sa ove teme pitaju - a koji je razlog zašto je ne treba ubijati - šta da im odgovorim? Je l' razlog to što ona može u samoodbrani gadno da napadne (a bogami i gricne), ili je razlog to što su kao vrsta korisne i što bi se njihovim smanjenjem narušila biološka ravnoteža? Ili je razlog i jedno i drugo? (Na nekim drugim forumima sam čitao da tobož' ubijanje zmija donosi nesreću, ali ovo je ipak Elitesecurity, kapiram raja je ozbiljnija, tako da praznoverje isključujem kao mogući razlog.)

@sasha-SE
Svaka čast za slike i za informacije o svakoj vrsti ponaosob. A i ovo mi je vrlo bitan podatak (a i odgovor na moje glavno pitanje) - da na Avali nema otrovnica.

@Daniel011
Treba živeti sa prirodom,a ne protiv nje.Uništavanjem bilo koje vrste,pa tako i zmija narušavamo biološku ravnotežu.

@sasha-SE
Da li si nailazio na slepića ( Anguis fragilis ) i da li se kod nas mogu sresti
šilac ( Coluber najadum ) www.marjan-parksuma.hr/fauna_druga.asp?6
i šara poljarica ( Coluber gemonensis ) www.marjan-parksuma.hr/fauna_druga.asp?5

@sasa022

Slepica na Avali ima koliko hoces,kao i svuda u Srbiji.

Šilac je prvi put zabelezen 2005 u Srbiji,i to u krajnjem jugu Srbije(dolina Pcinje),vise nije Coluber najadum vec Platyceps najadum.
Hierophis gemonensis-a(Isto novo ime) nema u Srbiji,ima ga u Crnoj gori.

Pozdrav

Odgovori im kontra-pitanjem: a zasto bi ih trebalo ubijati? Zmije ne cine stetu.
Ljudi imaju vrlo losu naviku da sve sto ne poznaju ili cega se plaze jer to ne poznaju dovoljno - unistavaju.

A i inace, zmije su vrlovazne za biolosku ravnotezu, kao sto si i sam zakljucio.

Da citiram jednog urbanog pisca:

"Mrzim te 'životne amatere' - čim vide nešto živo, pitaju jel' ujeda!?"

Zmije su korisne životinje. Ili, u najmanju ruku... nisu štetne. Ako ne možeš da se setiš ničega drugog, ti kaži tim ljudima da one jedu sitne glodare, tako da kontrolišu broj štetočina, potpuno prirodno.

Pitaće se neko što se ovoliko čepim ovde. Bio sam 15 godina izviđač, kasnije i vojnik... i prokrstario sam EX-YU uzduž i popreko, pa odatle moja ljubav prema prirodi uopšte.

Pozdrav!

Mene interesuje da li neotrovnice hoce da ujedaju, imaju li zube i koliko boli pri ujedu (interesuje me i za gustere).
Ja sam drzao neku "vodenu" zmiju (ne znam koja je vrsta, valjda belouska) kao ljubimca i u nekim situacijama je otvarala usta kao da hoce da uejde (mada me nikada nije ujela).

---

Belouska spada u neotrovne zmije a njen ujed je potpuno bezopasan - kad te ojede-ujede u zavisnosti od organizma neko kaze da oseca manji svrab kao kad te ujede komarac a neko uopste ne oseca nista !!!



_{[Ovu poruku je menjao vaske71 dana 10.05.2007. u 22:21 GMT+1]}

Da, to im je jedini nacin odbrane. Nekim vrstama je svojstvena i ta pojava - da probaju da zaplase tako sto se nameste kao da ce upravo ujesti. Njihov ujed nije opasan u smislu otrova, ali ne zaboravite da se zmije hrane raznim sitnim glodarima koji su nosioci svakojakih zaraznih bolesti, tako da na tim sitnim neotrovnim zubicima mogu biti mnogi virusi od kojih gmizavci ne mogu da obole a sisari itekako mogu!

---

@Shadowed

Procitaj malo opise pa ces videti da se razlikuju.Neke su "miroljubive" neke nisu.Neke nemaju zube neke imaju ( ovde nisu u pitanju zubi kao kod otrovnica ) nego kao sto pctel kaze sitni zubici.
Mesto ujeda uglavnom ne izgleda "strasno",ali infekcija moze biti "zestoka" ako se rana pravilno i na vreme ne sanira.

Nadam se da ce moj imenjak to mnogo bolje objasniti...

Da bi trid bio releativno potpun, trebalo bi i napomenuti da su neke od pomenutih zmija (pogledajte spisak u dnu posta) na teritoriji Republike Srbije zakonski zasticene podzakonskim aktom "Uredba o zaštiti prirodnih retkosti" objavljenoj u "Službeni glasnik RS", br. 50/93 i 93/93. Zvezdicom obelezene vrste su pod zastitom samo na teritoriji Vojvodine. Druga je (i duga) prica da je pomenuta uredba zastarela i da zahteva bitne revizije.

Sticajem okolnosti (govorim na osnovu svog iskustva) ljudi (laici [uglavnom oni koji imaju neki tip fobije prema npr. sismisima, zmijama, "bubama" i td&sl]) najcesce smatraju da je ovakva zakonska zastita npr. zmija ili sismisa posledica nekakvog pritiska drustava zastitu zivotinja i nekih biologa koji sa (kao) bili dovoljno mocni da u zakon proguraju svoje oblasti ineresovanja - ne shvatajuci (pomenuti laici) da se radi o zastiti usled (konstatovanog) narusavanja bioloske ravnoteze koju su najcesce izazvali ljudi svojim (namernim ili nenamernim) aktivnostima, a cije posledice mogu da budu izuzetnih razmera u odlozenim vremenskim periodima.

Na srecu, ipak je sve vise ljudi, koji shvataju da je i ovo deo naseg civilizovanog zivota, kao sto je i npr. prihvatanje cinjenice da u danasnje vreme smece nije nekakvo djubre kojeg ste se kao pojedinac/grad/drzava/Zemlja resili odlaganjem u kontejner/na_deponiju, nego nesto oko cega svaki pojedinac moze (i trebalo bi) da da svoj doprinos (u smislu da se npr. smanji kolicina koriscenja energije i nereciklirajucih materija...) u cilju (zajednickog) dostizanja onoga sto se podrazumeva pod odrzivim razvojem.

Prostije receno, hocu da kazem da je mnogo glupo da se sece grana na kojoj se sedi, a koja te uz to i hrani&poji.

Koga zanima pomenuta Uredba, i spiskovi zasticenih biljnih i zivotinskih vrsta, npr. sledeci link je zgodan http://www.pdpobeda.rs/ekologija/fajlovi/zastita1.htm


1) Coluber caspius (stepski smuk);
2) Elaphe longissima (stepski drvolaz);
3) Coronella austriaca (bakarna zmija);*)
4) Natrix natrix (obična belouška).*)

6. Familija Viperidae (ljutice):
1) Vipera berus (šarka);
2) Vipera ursinii (šargan):



Btw, u slucaju ujeda zmije na nasoj teritoriji, licno mislim da bi trebali da usmerimo napore na sto brzem transportu do lekara. Pustite njih da vas zasecaju, krpe i brinu - jer ce to najefikasnije uraditi.

A ako vec idete u nesto gde ocekujete visoku frevenciju susreta sa zmijama, onda ste se vec pobrinuli da sa sobom imate adekvatne preparate i opremu.

_{[Ovu poruku je menjao DS9 dana 20.02.2009. u 14:53 GMT+1]}

Nebi bilo lose da se spomene da je zaba i guster lanac koji povezuje zmiju i na kraju rode koje nema skoro nigde...
Priroda se sama brine ali covek je najveca stetocina .
Kad vidim zabu pazim da je ne zgazim i imam problem jer uz kucu imam kamenje gde se preko dana suncaju gusteri !
Sve ja to ne diram ali oni bas prave haos ocu reci vode brigu u travnjaku , skupljaju mrave za koje sam pokusavao da ih vise puta eliminisem svakojako.
Gusteri su istrebili mrave i sad vise nema ni zaba jer su ih pojele ,zmiju nisam video mada su mi ljudi pricali de ima zaba ima i zmija ,to nije uvek tako ali se navodno ocekuje.
Zmiju da sam video ostavio bi je da dokrajci svu gamad obicno to nocu radi i zabe se krecu najvise posle kise.
Najveci problem su macke kojih ima jako puno ,ljudi ispred zgrade hrane macke i prave haos macke zapisavaju svaki deo drveta i to uzasno dismr.
Zanimljivo je to videti jer nije isto kao na tv-u.
Preporuka ko ima bastu ispred kuce i mrave obavezno kamenje uz kucu ,jer onda nema insekata ni gamadi i samim tim ni hemije.
Ovde u Pancevu je dosta zatrovana priroda ...

Zna li neko kakve su ovo zmije:

Hteo bih da odem i uzmem par komada
da imam za kućnu upotrebu
jer mi na balkon stalno doleću golubovi iz susedstva.

Najbolje je da nabavis ovu koja mu je oko vrata i lepo se obesis.

Neverovatno kakve se sulude ideje ljudima padaju na pamet.

---

Obični smuk.

Imam ih u šupi na vikendici par komada i tu su već 4 godine. Ne diram ih jer su bezopasne i korisne a strah od njih iracionalan tako da sam ga vremenom savladao i sad se super slažemo.
Neki dan sam ih uhvatio kako se pare, hehe biće malih smukića ;)

Evo ženke ona mi često pozira, mužijak je malo stidljiviji.




@sasha-SE da li je tačno da na staništima koja naseljavaju smukovi nema otrovnica?

---

Da baš suluda ideja.
Ipak, nemoj to da radiš.

Jok, ti ces.
Sta treba, da mi golubovi slecu na terasu...? Ma cao! Odluka je pala! Sve, sve ali ovo ne mogu da podnesem.
Ima 5 smukova da `uberem`, povezem ih i sa njima se obesim.

---

Neeee, Giiiileeee!

Smukovi se rastegli pod mojom tezinom. Bandzi dzamp...looodilo :)
Vratio sam ih u prirodu, doduse, malo su poduzi sada :) Al, nista im ne smeta, sad su tek face...
kao peometarske kisne gliste...hi hi ih

---

Čuj na Avali, pa ima ih svuda kao i kod mene kod Olimpa (Cvetkove pijace kome je tako poznatije)!
Jedno veče vraćam se sa psom iz šetnje i na parkingu vidim zmiju. Pas krene na nju i dok sam ja zaustavljao psa zmija ode u travu i više nisam video gde jer je bio sumrak. Pretpostavljam da je otišla u podrum solitera pored kojeg smo prolazili. Prvo mi padne na pamet policija i ja ih okrenem sa idejom da oni verovatno imaju neku porečnu vezu sa zoohigijenom ili zoovrtom, a dežurni pandur mi osorno odgovara: "policija se ne boji zmija" i "šta hoćete da vam policija hvta zmije". Jedino važno mu je bilo da mi uzme podatke kako bi to napisao u svom izveštaju.
Pazite, znam da nema zmija od kojih treba da se bojim, ali šta ako je nekome pobegla neka opasna otrovnica iz terarijuma?

Lično ne poznajem zmije i zato ih se bojim. Opet, naučio sam da na našim prostorima nema zmija od kojih se umire kao na filmovima. Mislim, ne umire se ako se ode kod lekara i primi adekvatan tretman. Ipak ne volim bliski susret sa njima.