Delta Osiguranje - Kodeks ponašanja

Hehehe, nista od toga za sta se vi vatate nije obavezujuce...

Pa Jablane, prosto sad kad znaš pravila, nemoj raditi u Delti... Isto važi i za sve ostale. Kome se ne sviđa, ne mora da radi tamo. Uvek može da nađe bolje...

---

Tacno, moze bolje da se nadje i ja ne bih radio u Delti takodjer. Ali to ne znaci da ne mozemo da komentarisemo ovu sulude uslove i savete, cak ni oni sta rade u Delti. Naravno da treba da se komentarise.

Mozda je off ali nadovezacu se na ovu temu, jos jednim primerom, samo u malo drugacijoj formi.

Najprimereniji moj komentar na ovakav robovlasnički sistem koji sve više zaokuplja Srbiju (zamisli, ni slobodno vreme ne smeš da koristiš po svom nahođenju, jer, jelte, nećeš biti sposoban za prekovremeni rad) bi bio vic:

Razgovaraju direktor jedne firme i poltron:
Direktor: Poltron ,ajde reci 2 ?
Poltron: DVA
Direktor: Yebo te ja !!
Poltron: Jao druže direktore, kako ste vi duhovit čovek, jel možete vi da kažete tri?
Direktor: tri
Poltron: Jebali me vi, druže direktore!!

Pozd.

Hteo bih da napomenem, vezano za kljuchne rechi "neobavezno", "druženje", "vikend" ... većina ovde je verovatno u situaciji da nemaju porodice, pa ne razmišljaju u stilu da bi otac možda želeo da provede vikend sa svojom decom, a ne u "druženju" sa zaposlenima koje vidja preko cele nedelje (i samim time verovatno cheshce nego sopstvenu decu).

Svako dobro.

He, pa znas, taj bi mozda i mogao da mi uvali neki 'povoljan' kredit, ili neko osiguranje...

A za ljubitelje (ne)obaveznih odredbi kojekakvih kodeksa, prigodan hit:

http://www.youtube.com/watch?v=8EoukRWQ-ec

A šta mislite, kad bi bio ovakav dodatak kodeksu ponašanja

• Ružno je (iako ne i zabranjeno) da sa plata isplati baš na dan predviđen za isplatu. To izaziva gužvu ispred bankarskih šaltera i stvara utisak da »jedva čekate da uzmete pare«. Zato je poželjno da se plata isplati bar dva - tri dana ranije
• Mesečni bonus je više pravilo nego slučaj.
• Običaj je da se zaposlenom dodeli povišica kako bi kvalitetno završio zaostale poslove i kako bi neformalno i opušteno porazgovarao sa kolegama. Povišica ne morate biti posebno visoka, ali je poželjno da je reativno česta.

---

A kako bi to zaposleni mogli da sami sebi isplaćuju platu i povišicu?!

Pored toga, dinamika i veličina plate definiše se individualnim ugovorom a ne feudalnim kodeksima.

Pratim ovu temu već dva dana, ali nisam hteo da se ubacujem, jer nisam imao vremena da pročitam kompletan tekst, pa da ne lupam napamet. Evo sad pročitah i stvarno ne vidim čemu tolika frka. Ja sam mislio da piše ko zna šta sve tamo, ali ono su zapravo neke sasvim normalne stvari. Možda se u nekoj normalnoj zemlji, gde su ljudi malo emancipovaniji takve stvari podrazumevaju, pa ih nema potrebe naglašavati, ali u Srbiji tako nešto je itekako potrebno, Ne znam koliko ste imali prilike da radite ili sarađujete sa nekim domaćim firmama, ali kodeks ponašanja je u dosta slučajeva očajan. Ja bih i njima uveo takav kodeks. Samo primera radi... evo šta sam sve doživljavao u poslednjih par godina:
- Zove me direktor jedne domaće firme i započinje razgovor rečima "E, zdravo, jel to taj i taj ? E, vidi batice, dobio sam broj od tog i tog, kaže mi da radiš to i to...". Znači, ni dobar dan, ni kako ste, a oslovljava me sa "batice", kao da smo zajedno čuvali ovce.
- Odem na sastanak sa nekakvim menadžerom jedne firme, trebao da se radi neki softver i objasni on meni šta sve treba i ok, krenem ja da mu objašnjavam kako to može da se izvede i koliko bi koštalo, kad će on, citiram "Pu jebem ti lebac, pa zašto tolko, jel ima neka jeftinija varijanta ?". Mislim, postoji toliko načina da se kaže da ti cena ne odgovara koji ne uključuju psovanje, recimo "Znate, nama se ta cena ne uklapa u budžet, pa sam hteo da pitam može li neka jeftinija varijanta, koja bi uključila neke kompromise" ili slično, a zašto je baš odabrao da psuje lebac ne znam.
- Skoro me zove jedan privrednik kome sam pre jedno godinu dana radio neki softver za vođenje magacina i počinje razgovor rečima "Gde si bre druže, jesi slobodan sutra da dođeš da se vidimo, treba nešto da doradiš ono što smo radili ?". Dakle, opet bez dobar dan, bez ikakvog poštovanja, i još me naziva drugom iako smo se videli jednom u životu i to pre godinu dana.
- E ovaj slučaj me je zaprepastio. Zove me drugar koji radi u jednoj ne baš tako maloj firmi i pita me da li može da dođe sa menadžerom te firme kod mene, pošto im treba neki tracker da prate učinak zaposlenih, pa im on preporučio mene, pa bi da vide šta i kako, i koliko bi koštalo, blablabla... rekoh nema problema. I dođu tako oni, a ja bio sa devojkom i sedimo tako mi, pričamo o poslu i u jednom trenutku ona ode to toaleta, kad će ovaj meni "Uuuu dobra ti ova mala, kladim se da ne silaziš sa nje, a ?" i tapše me po ramenu i još nastavlja "Ja sam baš skoro vozio neku klinku, da viš kakvu guzu ima... pa ne bih je skidao sa...", samo što nije počeo da mi bali po tepihu. Verovatno čovek samo pokušava da bude poslovan, s tim što ja ne radim u porno industriji, pa se malo zeznuo.
- Ulazim u kancelariju jednog direktora ili šta je već, i prvo što mi upada u oči je kalendar dimenzija jedno pola metra sa metar sa koga sevaju gole sise i guzice na kome piše "Playboy". Mislim, ne kažem da sam nešto gadljiv na to, ali da je neukusno i neozbiljno tako nešto držati u kancelariji jeste. Možda je to normalno za automehaničarsku radnju, ali ovo je poslovna kancelarija majku mu.
I uopšte, bilo je dosta takvih slučajeva, da ne davim sad. I to su još kao direktori i menadžeri, pa mogu samo da zamislim kakvi su im radnici... Dakle, Srbiji treba jedan takav kodeks... i uopšte ne vidim šta je sporno u njemu... pogotovo kada su u pitanju osiguravajuće kuće, gde se praktično prodaje magla (ne u bukvalnom smislu), tj. nešto neopipljivo, nešto što ne možeš odmah da isprobaš, staviš u džep i nosiš kući. Isto kao i kod banke. Zato i važe slični kodeksi u oba sektora. Jednostavno, ono što prodaje ovakve usluge jeste odnos prema klijentu, način komunikacije, izgled... Zbog svega toga, ne može se porediti posao agenta jedne osiguravajuće kuće sa poslom recimo programera u IT sektoru neke firme. Upravo zato i postoje sve one odredbe i saveti da se ide na vreme na spavanje, da se dolazi na posao 15 minuta pre vremena itd. Mislim, realno, jednom programeru u najvećem broju slučajeva ne znači ništa dal će da dođe sa podočnjacima na posao, dal će da bude nešto ekstra sređen ili čupav, dal će nosi odelo ili pantalone i kariranu košulju, dal će da dođe 15 minuta ranije ili sat vremena kasnije... on jednostavno ne mora da bude sređen, jer nema kontakt sa klijentima i ne mora da dođe tačno na vreme, jer uvek može to da nadoknadi bez posledica. A jedan agent osiguravajuće kuće koji će ceo dan razgovarati sa klijentima, jednostavno mora da bude lepo obučen, da bude namirisan, očešljan, čist, da pazi na zadah... a ako zakasni i samo 15 minuta, može da napravi havariju na poslu, jer se sa klijentima obično zakazuju sastanci i po nedelju dana unapred u tačno određeno vreme. I ovaj ako je zakasnio 15 minuta, to automatski znači da će kasniti i kod klijenta tih 15 minuta, a to gotovo sigurno znači kašnjenje i kod drugog, pa se recimo kod trećeg desi nešto nepredviđeno ili trebaju neka dodatna objašnjenja, pa kod četvtog zakasni još više... dok stigne do poslednjeg klijenta, kašnjenje može da bude i do sat vremena što svakako nije dobro na posao. I zamisli sad da on dođe na posao sat vremena kasnije.
Takođe, ono što se tiče direktora i sklanjanja... deluje malo nebulozno priznajem, ali znajući koliko se u Srbiji poštuje direktor, mislim da je itekako potrebna stavka, barem dok ne dostignemo određeni mentalni nivo gde će se ovako nešto podrazumevati. Problem je u samoj definiciji direktora kod nas i u normalnom svetu... direktor (tačnije menažment) je u svetu neko ko najviše radi od svih i vodi računa o gotovo svim aspektima poslovanja... o radnicima, o finansijama, o imidžu firme, o politici fime, održavaju sastanke, traže nove saradnike... i normalno da im je vreme kritičnije od nekog radnika koji je krenuo na pauzu za kafu ili ide da isfotokopira neki dokument... i sasvim je normalno da ih treba propustiti u hodniku ili im dati prednost kada im treba lift... jer ako on zakasni na sastanak firma može da izgubi milione... dok ako ovaj ne stigne da isfotokopira dokument može u najgorem slučaju da izgubi 2 minuta svog vremena zato što je eventualno zastao u hodniku ili morao da se vrati liftom na željeni sprat... Dakle, ne radi se o tome da se neko oseća kao Bog ili glumi Boga, već o prioritetima... Ali kao što rekoh, problem nastaje u definiciji direktora (menadžmenta) jer je u Srbiji to neko ko prima velike pare, a došo je preko veze i ne radi ništa nego po ceo dan pije kafe, šetka se po firmi, guzi sekretarice, vozika službenim autom... Samim tim gomila radnika je ljubomorna na njih i skroz je u fazonu "ma ko je bre on, šta ja njemu da se sklanjam, e baš neću, nek zaobiđe on mene...". Da se razumemo, i ja mislim da deluje smešno što tako nešto mora eksplicitno da se naglašava u nekom dokumentu, jer bi trebalo da se podrazumeva, ali očigledno da je u Srbiji potrebno tako nešto, upravo zbog takvog mentaliteta kakav je, a da je zaista takav, uverio sam se više puta... Pa meni su se više puta drugari i poznanici bukvalno hvalili kako su ispresecali direktoru put na parkingu, pa je ovaj izgubio pola sata ili kako su mu maznuli lift ispred nosa ili kako su namerno odugovlačili da mu odnesu neki dokument, po sistemu "ko ga hebe, nek čeka Ceca"... i slično. Mislim, stavite se vi u situaciju direktora ili menadžera osiguravajuće kuće koji žuri na sastanak sa predstavnikom neke firme sa kojom treba potpisati ugovor vredan 5.000.000 evra, a da vam mazne lift neki Pera agent koji žuri da potpiše ugovor sa nekom babom koja je rešila da osigura unuka na 20 evra. Ne kažem da ta baba nije važna kao klijent, ali neki prioriteti valjda treba da postoje.
Što se tiče onoga o neizlaženju tačno u minut, ja nigde ne vidim da piše da je to obaveza, već savet i to jako dobar savet ako smem da primetim. Mislim, ako pogledamo realno, ako je cilj ne izgubiti slobodnog vremena, onda je bolje sačekati 15 minuta, pa izaći kao čovek, nego ako bi svi izašli tačno u minut, pa napravili kolaps i na izlazu i na parkingu i tako svi izgubili po pola sata, prvo dok izađu, pa posle dok se isparkiraju.
Takođe, što se tiče onoga o prekovremenom radu, hebi ga, u osiguravajućim kućama se to zaista podrazumeva, jer ne možeš da završiš planirani posao, pa taman da imaš propeler u guzici, a ako svaki dan ostavljaš po malo nedovršenog posla, ode tebi ceo vikend na to, pa ti izađe na isto. Slično je i u IT svetu. Svako ko je radio na nekom ozbiljnijem projektu zna šta znači kad pritisnu rokovi. Pa tada se radi i po 16 sati dnevno ponekad. Hebi ga, takav je posao. Bitno je samo da se taj prekovremeni rad plati, što verujem da i jeste slučaj u Delta osiguranju. Ko ne želi da radi prekovremeno, onda treba da bira neki drugi posao, recimo u trgovini gde radnje imaju fiksno radno vreme i tačno znaš kada počinješ i kada završavaš... ili radiš kao freelancer kada možeš da biraš kada ćeš i koliko da radiš...jednostavno, sve ima svoje.
Da rezimiram, i ja lično smatram da je ovaj dokument u neku ruku smešan i može da deluje ponižavajuće, ali sa druge strane rado bih ga uveo u neke firme sa kojima sam imao prilike da sarađujem. Meni takav dokument ne treba, jer znam kako da se ponašam. Nikad mi se nije desilo da nazovem nekoga koga ne poznajem i da mu kažem "E zdravo", nego uvek isključivo "Dobro jutro", "Dobar dan" ili "Dobro veče" zavisno od doba dana. Pa čak i roditelje nekih mojih drugova koje znam sto godina i sa kojima i sedeo i pričao hiljadu puta, pa i noćio kod njih i dalje oslovljavam sa "vi" i kažem "Dobar dan" kada ih sretnem ili nazovem telefonom. Ali nekim ljudima očigledno treba nacrtati da "domaćinsko" ponašanje nije dobro za biznis, bez obzira što ga i mnogi direktori, pa i političari koriste.
I za kraj, složio bih se sa markomom i Ivanom... kome se ne sviđaju ti uslovi, jednostavno nek se ne zapošljava u firmi koja se bavi osiguranjem (predpostavljam da slični kodeksi ponašanja važe i u drugim osiguravajućim kućama), niti u banci i rešen problem. Ima toliko poslova gde možeš biti obučen onako kako želiš i ponašati se u skladu sa tim. Recimo automehaničaru je dozvoljeno da bude prljav, da veša gole ribe po zidovima i obraća se klijentu sa "Zdravo, brate, šta je problem ?". Isto tako ako se zaposliš u nekom magacinu, garantujem da niko ne propisuje u čemu ćeš doći na posao... ionako ćeš da nosiš kombinezon... Uostalom, bilo koji posao koji se ne radi sa klijentima, ili gde se radi sa klijentima, ali onima koji ne očekuju da budeš u odelu i paziš na svaku reč ti dozvoljava dovoljno lične slobode u oblačenju (i svlačenju) i ponašanju, pa biraj. I ja sam imao više prilika da se zaposlim i u osiguravajućoj kući i u banci, pa jednostavno nisam, jer to nije za mene... ne osećam se prijatno u odelu, ne mogu uvek da budem uljudan i kulturan, čak i kada je klijent prema meni neljubazan i neprijatan, ne mogu da pazim na svaki minut kada ću doći na posao, ne volim velike kolektive gde se stalno sudaraš sa ljudima na hodniku, čekaš red na lift, uparkiravaš se po pola sata, paziš da se nekome ne zameriš, da ti ne podmetne nogu... itd. Zato sam jednostavno odabrao da radim kao programer i u firmu mogu da odem u 9 ujutru ili u 5 popodne, kako mi kad odgovara, nekad na poslu ostanem 5-6 sati, nekad 11-12, zavisno od potrebe, nekad mogu da radim i od kuće, leti mogu da dođem i u kratkim pantalonama i majici i niko ništa neće da mi kaže, ne radim preterano sa klijentima tako da mi nije preveiše teško da jednom ili dvaput nedeljno budem extra ljubazan i na silu ako treba...
Dakle, svi mi gradimo svoju sudbinu, i iako na neke stvari u životu ne može da se utiče, izbor posla nije jedna od tih stvari, tako da ne vidim problem. Svako nek bira firmu u kojoj će raditi ono što njemu odgovara i gde su uslovi onakvi kakvi njemu odgovaraju. Mislim, nisam čuo da neko puškom tera ljude da rade u osiguravajućoj kući. To jednostavno nije posao za svakoga.

---

U normalnim zemljama prekovremeni rad nije pravilo niti je "obicaj" da se dolazi subotom na posao.

Po cemu je to itekako potrebno naglasavati bilo gde ako ugovor kaze da se radi 5 dana sedmicno, bez subote? I sta je tacno lose u odlasku sa posla na kraju radnog vremena ako si zavrsio svoje obaveze, zasto treba duze ostajati?
Ta prica sa guzvom na parkingu i oko lifta je jako smesna, zar neko stvarno veruje u to.


Nema to veze sa IT svetom, vec sa organizacijom posla u okviru firme, i naravno zavisi do samog pojedinca koliko zeli da ostaje prekovremeno.
Ja se ne secam kad sam zadnji put radio 16 sati dnevno. A mislim da stalno radim na ozbiljnom projektu.

A video si ugovor ili pricas napamet?

Posto sam radio za jednu osi. komapniju znam kako idu stvari u tom poslu, sve ovo sto je napisano u kodeksu je samo odraz ozbiljnosti kompanije i njene brige za uspeh i odrzavanje imidza. Ispada da je na kraju od silnih primedbi ostala samo ona preporuka da se dolazi subotom na neformalno okupljanje. :)

Koliko ja znam, a ispravi me ako grešim, u 90% firmi u Srbiji nemaš 2 slobodna slobodna dana, već samo jedan (obično nedelja) što je u skladu sa zakonom. Dakle, i ovi su mogli da kažu jednostavno, subota je radni dan kao i svaki drugi, ali nisu, već subotom možeš da dođeš ležernije obučen i verovatno ne moraš da radiš puno radno vreme. Plus, navodi se da je to običaj, što predpostavljam znači da nije obavezno, što opet znači da ako si završio sve obaveze preko nedelje, ne moraš ni da dođeš. Doduše, ne znam šta piše u ugovoru o radu, ali ako piše da je radno vreme Ponedeljak-Petak, onda sasvim sigurno ne moraš da dolaziš uopšte subotom. Isto tako, ako piše da je radno vreme od 8.30 do 16.30 ako se dobro sećam, niko ne može da te natera da dođeš u 8:15, niti da čekaš 16:45 da bi izašao. Verujem da to ne povlači nikakve bitne posledice sa sobom, osim što će možda pre napredovati na lestvici onaj ko dolazi 15 minuta ranije, češće ostaje prekovremeno, plus dolazi često i subotom i završava više posla, nego neko ko izlazi tačno u minut i nikada ne dolazi subotom. Ipak mislim da dižete previše frke oko svega ovoga... jer nigde ne piše da je OBAVEZNO leći u 1, da je OBAVEZNO dolaziti subotom, da je OBAVEZNO ostajati prekovremeno, da je OBAVEZNO ostajati 15 minuta posle posla... Sve su to više saveti, pa rekao bih i uputstva kako napredovati u karijeri... Hebi ga, tako je svuda u svetu... onaj ko pokazuje više entuzijazma za rad, znači ostaje duže na poslu, dođe ponekad i subotom, ne gleda da istrči napolje istog minuta kad mu se završi radno vreme, uljudno propusti direktora u hodniku ili mu prepusti lift... sasvim sigurno će pre dobiti neku menadžersku poziciju od nekoga ko se vuče ko gladna godina, gleda da otalja posao i istrči iz kancelarije iste sekunde kad "zvoni" za kraj radnog vremena, preseca direktoru put na parkingu i još se ponosi time. Naravno, uvek ima ljudi kojima to nije bitno, jer ne žele da napreduju u karijeri i jednostavno su zadovoljni tu gde su sad. Upravo zato sve te stvari NISU OBAVEZNE i sasvim sigurno ima i dosta takvih ljudi koji te "savete" jednostavno ne poštuju, i to je to. U idealnom svetu, svi bi izlazili sa posla u isto vreme, niko ne bi radio prekovremeno, niti dolazio subotom na posao, ali uvek ima ljudi kojima je karijera nešto najbitnije i koji su spremni na dosta odricanja zbog iste te karijere i zašto im braniti to. Sve ima svoje. Ja sam čuo i za gore situacije, recimo od poznanika koji radi u nekakvom magacinu koji bar 3 puta nedeljno ostaje 2 smene, jer ima nešto da se istovari ili utovari, a nema dovoljno radne snage. Ja kad mu predložim da prijavi firmu zbog nepoštovanja zakona ili u krajnjem slučaju promeni posao, on kaže "Ma da, ali dugo sam već ovde, a i ima indicija da ću da postanem šef magacina uskoro... blablabla". Pa onda radi brate, šta da ti kažem, ne može niko da ti zabrani da to radiš. Ja ne bih mogao, ne znam ni ja šta da mi obećaju, i ja to otvoreno priznajem, ali dok ima ljudi koji mogu i hoće, biće i onih koji će to da koriste. Simple as that. Ako njihovim radnicima to smeta, uvek mogu da stupe u kolektivni štrajk i da se izbore za svoja prava, ali pošto to ne čine, očigledno je da im postojeća situacija odgovara.

Pa zavisi od veličine firme. Ne znam koliko Delta ima zaposlenih, ali sigurno više od 1.000. Zamisli šta znači kad 1.000 ljudi krene ka vratima ili počne da isparkirava automobile (pa nek samo desetina dolazi autom, to je već dovoljno za kolaps). Međutim kolaps se ne dešava upravo zato uvek ima ljudi koji neće da poslušaju taj savet, pa izađu tačno u minut, neki 15 minuta kasnije, neki pola sata kasnije, a neki i po sat vremena ili 2 sata kasnije (to su oni koje bi većina Srba nazvali poltronima :)), pa se to lepo rasporedi.

Slažem se, sve to stoji, ali ipak, to ne znači da se takve stvari ne dešavaju. Nijedna firma neće da baci projekat vredan par miliona evra, samo zato što je menadžment napravio grešku i nije dobro organizovao posao. U tom slučaju, firma će pre da ponudi dobre bonuse za prekovremeni rad da bi se posao završio na vreme, što je opet manje para nego baciti posao u koji je uloženo ko zna koliko para do tad, pa će posle da kažnjava menadžment i deli packe i otkaze. To što se ti ne sećaš kada si poslednji put radio 16 sati je zato što očigledno tvoja firma ima izuzetan menadžment, pa jednostavno niste došli u situaciju da deadline kuca na vrata, a odrađena je tek polovina posla.

---

Mislim da se svi mozemo sloziti oko par stvari:

- U normalnom okruzenju, ovakav kodeks bi bio perverzija i verovatno bi cak izazvao i tuzbe - da ne pricamo da bi bio potpuno nepotreban

Ali hajde da se vratimo u pravu perspektivu - radi se o firmi koja posluje u Srbiji, koja mora da ima neki visok standard komunikacije a u kojoj verovatno rade ljudi koji mahom i nemaju te manire.

Nisam bas siguran kako ces drugacije naterati ljude da ne teraju sefa u picku materinu kad ga vide, da se jadaju klijentu sa "slusaj batice, ja ovde radim krvavo 20 sati" i sl... da ne pritiskaju oba dugmeta lifta kako bi "ubrzali" lift i sl.. osim ovakvim propisima.

O tome se radi, a ne o tome koliko je ovako nesto normalno (naravno da nije)... ali nisu ni radnici bas najnormalniji da se ne lazemo ;-)

After all, svako ko misli da je ovako nesto vredjanje njegovih psihofizickih mogucnosti ima pravo da nadje drugi posao ili da stupi u zakonski strajk.

Hajde sad da se zapitamo koliko zapravo radnika Delta Osiguranja ima nesto protiv ovoga, a koliko njih uredno idu po cek od plate ni pomisljajuci na strajk? Ako njima ne smeta, onda nista :)

---

Ja cu se definitivno sloziti sa tobom, ali ovde se javljaju ljudi koji kazu da im je to sve potpuno normalno. E to mi je tek nenormalno.

Upravo tako. Nema mi ništa gore nego kad recimo treba da završim nešto u opštini, pa onda prvo odem na šalter po neki formular gde razgovor između mene i šalteruše TM obično teče ovako...
JA: Dobar dan, meni treba taj i taj formular...
(šalteruša me ne konstatuje uopšte niti podiže pogled)
JA (opet, ali malko glasnije): Izvinjavam se, malo sam u žurbi, jel možete da mi date taj i taj formular...
(šalteruša me pogleda ispod obrva i nastavi da me ignoriše)
JA (još glasnije, ali i dalje uljudno): Gospođo, molim vas, stvarno žurim, treba da stignem na još dva mesta, jel možete samo da mi date taj formular...
ŠALTERUŠA (konačno progovara, ljutito): Ma žuriš, svi negde žurite, ja bre ovde čamim satima svaki dan, ni kafu nisam stigla da popijem, na ti formular...
i baci mi ono onako besno, samo što me ne ubije...
Pa onda prećutiš to, odeš u kancelariju, kad tamo službenica priča telefonom o nekom slatkom tipu sa višnjastim usnama, šta god to značilo...
JA: Dobar dan, samo na kratko nešto da pitam...
ONA: Izađite napolje, nisam Vas prozvala, vidite da sam u gužvi...
Ok, izađem napolje, čekam, 15 minuta... pola sata... 40 minuta... i tek onda ova izmili
ONA: Ajde uđite sad...
JA: Ok, treba mi to i to, evo doneo sam zahtev...
ONA: Ma kakav zahtev, treba vam ovaj papir, onaj papir... što niste pitali prvo
JA: Pa pokušao sam pre 45 minuta
ONA: Pa da, ali sam ja bila u gužvi, ajde idite donesite to pa da radimo...
Opet trči dole na šalter, kod iste one šalteruše... treba li napominjati da se ponašala gotovo isto kao i prvi put, pa ja opet "Molim Vas to i to...", a ona "Opet ti, pa što bre odmah nisi uzeo šta ti treba..." i opet gore, i opet čekaj pola sata...
Razumem ja da oni rade naporan i dosadan posao, i da su nervozni, ali nisam im ga ja birao, niti ih ja teram da sede tu... i očekujem barem elementarno poštovanje. Isto tako, ni posao u osiguravajućoj kući, pogotovo agentima prodaje i ostalim službenicima koji rade sa klijentima, sasvim sigurno nije nešto naročito interesantan, niti lagan, jer treba ponavljati istu priču ko zna koliko puta dnevno, iz dana u dan, kao papagaj, i objašnjavati potencijalnim klijentima da nije u pitanju prevara i kakve garancije postoje i slično, i sasvim sigurno se ti ljudi osećaju isto kao ovi u opštini. E, ali razlika je u tome što ja ovo u opštini mogu da završim samo na jednom mestu, u opštini, pa moram da trpim, a osiguravajućih kuća ima koliko hoćeš, da biraš i sasvim sigurno neću čekati pola sata da me neko udostoji odgovora ili završi sa razgovorom o višnjama, niti ću da trpim da se neko dere na mene i oslovljava me sa "Alo bre...", nego ću da odem u drugu osiguravajuću kuću. Upravo zato mora da postoji takav neki dokument koji će ljude da natera da se ponašaju kako treba. U normalnim zemljama to nije potrebno, jer su ljudi mnogo više svesni nekih stvari i sami znaju kako treba da se ponašaju sa klijentima, svesni su da je svaki gubitak firme i gubitak radnika, i svako gleda da što više doprinese poslovanu firme, jer će i njemu biti bolje. Uostalom, on i prima platu od para koje taj klijent ostavi tu. U Srbiji, ljudi ipak nisu svesni nekih stvari i često su u fazonu "Ma bole me uvo, ja imam fiksnu platu, a koliko će firma da zaradi, baš me briga, meni ni iz džepa ni u džep" i onda mu je gotovo svejedno kako će da odradi posao.

---

Ja nigde nisam rekao da je taj dokument nešto normalno, već da je ono što piše u njemu sasvim normalno i da bi trebalo da se podrazumeva. E sad što su Srbi predugo živeli u jednom sistemu gde je najveći uspeh kada u komunikaciji sa direktorom pređeš sa "ti" na "hebi si mater", i gde je bilo sasvim normalno doći na posao, raskopčati košulju, dići noge na sto, hvatati krivine... to je već neka druga stvar. Srbi tek treba da se nauče poslovnosti, poslovnom ponašanju, kontaktu sa klijentom, bontonu... pogotovo kada se radi o poslovima gde se prvenstveno prodaje na priču, kao što je recimo slučaj u osiguravajućoj kući. Recimo, ti kad odeš da kupiš automobil, možeš da ga pogledaš, ispipaš, provozaš... i vidiš da li ti odgovara ili ne... a kad se radi o osiguranju, recimo protiv povreda, ne možeš da uzmeš nož na licu mesta i da se posečeš, pa da vidiš kako to funkcioniše i koliko će para da ti daju... a pošto obični ljudi u najvećem broju slučajeva nisu ekonomisti, onda moraš da im pričaš i pričaš, i objašnjavaš i objašnjavaš...

---

Mislim da si ti to sve prilicno pogresno shvatio.
Salteruse nisu takve zato sto nemaju napismeno kodeks ponasanja vec zato sto ih niko nece otpustiti kako god da se ponasale. Da dve dobiju otkaz zbog takvog ponasanja a ostalima se ukaze na to sve bi bile ljubazne od tog momenta.
U svakom slucaju to nije poenta ove price, ovde se govori o ponizavajucim i sumnjivo legalnim delovima ovog teksta.

Osim toga ima koliko hoces firmi koje normalno funkcionisu i bez ovakvog kodeksa ponasanja, pa i u Srbiji.
Svaka firma na zapadu ima nesto slicno, zove se Employee Handbook i svi su tako reci preslikani jedan od drugog ali daleko da sadrze ovakve nebuloze. Uglavnom se ukazuje na pristojno odevanje, zabranjenu diskriminaciju bilo koje vrste i eticnost u poslu.

Sigurno ti nece niko savetovati koliko mozes dugo napolju da ostanes radnim danom ili da svratis neformalno do posla subotom ili da se klanjas direktoru.

Jos jedno interesantno pitanje je - sta je zapravo motivisalo menadzment Delta Osiguranja da napise ovakav kodeks ponasanja :)

---

Nista ih nije motivisalo, takav ili slican kodeks ponasanja se koristi u svim predstavnistvima Generali grupe. Sta vise, takav kodeks ili slican imaju SVE osiguravajuce kuce, nevezano za lokaciju. To je korporativni kodeks ponasanaj i svuda na svetu je isti za datu korporaciju.

Ne zaboravite da su u pitanju osiguravajuce kuce i da se ovaj kodeks odnosi na agente i ljude koji su u direktnom kontaktu sa klijentima. Nesto nisam stekao utisak da su agenti osiguravajucih kuca bilo gde u svetu ljudi kojima ovo ne treba.