Generalno gledano, najsigurnija vožnja bi bila kada bi bilo ostavljeno vozačima da sami procene koliko brzo negde mogu da voze, jer vozač najbolje poznaje sebe i svoj svoj automobil i zna koliko mu treba da se zaustavi, koliko odstojanje treba da drži, koliko mu vremena treba da odreaguje kada uoči pešaka ili promenu svetla na semaforu, koliko treba da uspori kada uoči znak za neku opasnost na putu ili naiđe na takve uslove puta gde mora smanjiti brzinu. Mislim, nije isto voziti 20 godina star Yugo bez ABS-a, ESP-a, serva i drugih pomagala ili neki Mercedes novije proizvodnje koji ima sve to i čiji je zaustavni put mnogo kraći iako se kreće mnogo većom brzinom, koji većom brzinom može da uleti u krivinu, a da ne sleti sa puta, koji je lakše iskontrolisati prilikom naglijeg kočenja, itd. Takođe nije isto ako vozač ima 30 ili 60 godina, jer ovi drugi sigurno imaju neko kašnjenje u reakciji i manje vidno polje. A nije isto ni da li neko ima mesec dana ili 10 godina iskustva u vožnji. Tako da, najrealnije bi bilo kada bi svako vozio prema svojim mogućnostima i limitima koji podrazumevaju kao što već rekoh automobil koji voze, njegovu starost i tehničku ispravnost, njihovu starost i zdravstveno stanje, pogotovo kada su u pitanju vid i refleksi, kao i iskustvo. Međutim, većina vozača su leminzi koji ne umeju to da procene i nisu svesni svojih limita, pa moraju da postoje i takva ograničenja koja često umeju da budu besmislena. I nije to samo problem na autoputu. Ima recimo ulica gde je sasvim bezbedno voziti dosta više od 50km/h, pogotovo kada nema gužve. Takve ulice su na primer dobar deo Ustaničke kao i većina ulica na NBGD, gde postoje 2 ili više traka, preglednost je takva da se na kilometar može uočiti semafor ili pešački, raskrsnice su dobro rešene signalizacijom i slično. Takođe je jako bitno i koje je doba dana, kao i koji je dan u pitanju. Meni se recimo dešavalo da vozim nedeljom popodne na NBGD i da prođem celu ulicu, a da vidim možda 2-3 automobila. Ono, pustoš iza tebe, pustoš ispred tebe. Poseban problem u takvim prilikama je i taj što je teško vizuelno proceniti kojom se brzinom krećeš (ono široke ulice, malo automobila, velika preglednost...), pa ti se čini da ideš 30km/h, iako ideš 50km/h i onda moraš svako malo da spuštaš pogled na brzinomer da vidiš da nisi prekoračio brzinu i izbegneš kaznu, što čini da nešto kasnije uočiš pešaka ili trepćuće zeleno ili neku drugu opasnost na putu, što je mnogo nebezbednije nego voziti 10-20km/h brže. Takođe, ima i drugih nusprodukata spore vožnje, kao što su veći zamor i slabija koncentracija, ali i manja pažnja, što je takođe dosta opasno. Da se razumemo, ne kažem da treba divljati po gradu, a ni autoputu, niti sam neki fan brze vožnje, ali kada je nešto preterivanje, onda je preterivanje. Zbog svega toga, mislim da je ovo što je Ivan pomenuo za varijabilne brzine izuzetno dobra stvar, jer postoji doba dana kada su ulice skoro pa puste i može se bez problema voziti brže. To je recimo vikendom, zatim noću ili radnim danima u popodnevnim časovima kada je većina ljudi na poslu. Tu bi jedini problem bili pešaci leminzi koji ništa ne gledaju nego samo izlete na kolovoz, čak i van pešačkog prelaza.
-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti
Login
Re: Prilagođavanje brzine uslovima na putu - kreativno tumačenje
