Bila frka juče na poslu pa sam skroz pogubio tok diskusije.
Ne znam zašto su ljudi ovde pod utiskom da industrija podrazumeva samo gigantske fabrike sa hiljadama radnika i koje koštaju milijarde. Moderna high tech industrija (kakvu možete da vidite u klasterima širom USA) je uglavnom sastavljena od malih pogona/laboratorija sa par desetina radnika, za koje te potreban startup kapital od par miliona. Ono što je tu najpotrebnije nisu mašine i pogoni nego nove ideje.
I takođe, zabluda je da je neophodno za školovanje dobrih inženjera da ih trpate u fabričke pogone. To možda jeste od pomoći za one koji će da idu da rade u tim fabrikama, ali ne i za one koji treba da rade na frontu novih tehnologija, gde stari metodi ne znače puno. Inženjer je pre svega osoba koja rešava probleme. Školovanje takvih ljudi se sastoji od razvijanja te veštine i građenje određenog fonda znanja koje sadrži opšti korpus tehnoloških procesa koji se koriste za rešavanje širokih klasa problema. Fakultet ne može da iškoluje inženjera koji će da rešava konkretan problem (tipa da projektuje nosače visećeg mosta). Specijalizacija počinje na poslu. Npr. MIT ne štancuje inženjere koji odmah mogu da sednu da projektuju avion već ih priprema da se što je moguće brže uklope u bilo koji sektor aerospace industrije.
Dakle, ono što je esencijalno, nisu fabrike, već da ljudi u toku svog školovanja rešavaju probleme. Evo, trenutno sam na univerzitetu u Frankfurtu, bio sam u Konstancu i neko vreme na ETH. Postdiplomci tehničkih nauka na tim univerzitetima ne sede u fabrikama već dobijaju projekte, tipa pravljenje robota sa određenom namenom, senzora i sl. Sredstava za takve projekte nisu velika i sasvim su dostupna našim univerzitetima, pogotovu ako se uzme u obzir na šta se sve traće pare na fakultetima.
To što naša zemlja nema tržište za visoke tehnologije je totalno irelevantno. Nemamo ni tržište za softver pa opet ima gomila softverski kompanija koje rade za spoljašnje tržište. Ista je priča i sa high tech sektorom. Poslednjih 20-tak godina su videle veliku decentralizaciju u istraživanjima. Pošto je razvijena velika tehnološka baza, sa moćnim, fleksibilnim i jeftinim uređajima za fabrikaciju i merenja, stvorili su se uslovi da se dobar deo istraživanja izmesti iz državnih multimilijarderskih laboratorija u male privatne laboratorije. Čak i NASA danas outsorsuje dobar deo svojih R&D poslova privatnom sektoru širom sveta, a možda će čak i koristiti privatno razvijenu raketu za ljudske letove.
Da ovde fakulteti ne valjaju to stoji, ali prepreka nije nedostatak industrije, već "A šta će nam to" mentalitet koji dobar deo učesnika ove diskusije manifestuje. Većina studenata koji izađu sa fakulteta su u principu uglavnom neupotrebljivi, ali postoji određeni broj koji hoće i može nešto da uradi, ali kada vidi da svi misle da je budala zato što hoće nešto da napravi pokupi se i ode.
Fascinira me to što u propadanju Srbije ima jedne komponente koja je uglavnom odsutna u ostalim društvima. Većinu populacije, kao i svuda u svetu, čine ljudi koji su nesposobni da nešto samostalno urade (leminzi - kako ih zove Dimković) i potrebni su im političari, crkva, Opra i sl. da im kažu šta da rade i šta da misle. Tu je onda politička elita koja donosi ili dobre ili loše odluke - bez nekog naročitog pravila, svuda na svetu su svi oni u suštini isti. Onda imamo malu grupu onih koji nešto rade samostalno i čiji rad na kraju dovede do napretka celog društva (ala Henri Ford, Tomas Edison itd). U Srbiji je izgleda splet istorijskih okolnosti doveo do formiranja još jedne brojne i uticajne grupe, kojoj iz nekog razloga smeta to što neko hoće nešto samostalno da postigne i da napreduje. E upravo zbog takvih (a ne zbog političara) Srbija 200 godina civilizacijski tapka u mestu. Zbog takvih je Srbija među poslednjim zemljama u Evropi napravila železnicu, i to samo pod pritiskom spoljnih sila, i zbog takvih u ovoj zemlji nema ni trunke kreativnosti i inventivnost.
#define TRUE FALSE /*Happy debugging suckers*/
Login
Re: A ko ce da radi nesto konkretno za 5-6 godina?Ili-dno je jako blizu...
