Da odgovorim na ovo Ivanovo pisanije:
Citat:
Ivan Dimkovic: Generalno ljudi imaju jako veliki problem da prihvate da su kao drustvo negde omanuli.
Ne desava se to lako, i nije to preterano vezano samo za Srbiju - zapravo jako je retko uopste kao pojava, daleko je izvesnije da drustvo napravi neku vrstu mehanizma odbrane tj. da izmisli kojekakva opravdanja zasto se, eto, nesto desilo kako se desilo.
Ne mislim ja da Srbija nigde nije omanula. Naprotiv, tu smo gde jesmo upravo zbog gluposti koje smo pravili. Jedino ne prihvatam zapadnu propagandu o zločinačkim Srbima zakrvavljenih očiju, jer činjenice govore upravo suprotno - Srbija je najviše bila u ulozi žrtve. E, sad, u toj smo ulozi bili jer smo se tako dobro namestili.
Citat:
Ivan Dimkovic: Sto se neke velike ljubavi Srbalja prema SFRJ (ukljucujuci i Sloveniju) tice... to je samo projekcija. Srbi su naravno voleli SFRJ, onu SFRJ u kojoj bi imali vecinsku vlast uz pomoc svojih satelita i posto je Sloba uspeo da eliminise mogucnost preglasavanja Srba preuzimanjem SAP-ova. Nista cudno, mislim i tata bi sine. Problem je sto neki drugi to nisu videli isto i nije im se dopadao zivot u takvoj zajednici :-)
Ustav Srbije je morao da bude promenjen, ne samo po pitanju uvođenja parlamentarnih izbora. Problem je bio što je samo Srbija bila raskomadana pokrajinama (zašto Hrvatska nije imala pokrajinu Dubrovnik, pa Dalmaciju, pa Slavoniju, pa redom) i to baš raskomadana, jer je uža Srbija bila u čeljustima pokrajina. Sa jedne strane su pokrajine mogle same da odlučuju o svojim unutrašnjim stvarima stvarima, ali uža Srbija nije imala to pravo, tj. nije imala svoju autonomiju, već je za sva svoja unutrašnja pitanja morala da pita pokrajine, koje su je nadglasavale. To je moralo da se menja. Kako, to je druga stvar.
E, sad, ono što Milošević nije smeo da uradi, to je da kontroliše tri od osam glasova u Predsedništvu predsedništava SFRJ. Time je formirao antisrpski blok, jer su se drugi sa razlogom osetili ugroženim. Ovo je sve bilo pre dolaska Franje Tuđmana na vlast u Hrvatskoj, koji je bio đubre iz starta i njega nije potrebno komentarisati. Inače, ne mogu se složiti da je Milošević "kontrolisao" glas Crne Gore posle 9. decembra 1990. kada je Crna Gora dobila demokratski izabranu vlast. To što je Crna Gora podržavala Srbiju je bio izbor Crne Gore.
Citat:
Ivan Dimkovic: Koliko je to "iskrena" ljubav bila se videlo u ostrom odbijanju bilo kakve druge vrste organizacije SFRJ od strane Srbije.
Ne znam na kakvu organizaciju misliš. Srbija se prva zalagala recimo za tržišnu ekonomiju (Slobodan Milošević i Borisav Jović), čemu se najviše protivila Slovenija, zalažući se za komunističku dirigovanu ekonomiju, smatrajući da će u mutnom Slovenija držati tu dirigentsku palicu. Kada se videlo da su promene u svetu takve kakve jesu i kada je Slovenija shvatila da će morati da proguta tržišnu ekonomiju na ovaj ili onaj način, onda je izašla sa predlogom paketa tržišna ekonomija sa asimetričnom federacijom, koja je oredviđala promenu Ustava koja bi Sloveniji dala privilegovan status u federaciji. Time su pokazali šta su zapravo hteli - jeli su fekalije u ogromnim količinama. Taj predlog je naravno odbilo svih ostalih pet republika, a slovenačka prpaganda je od toga napravila priču kako su samo oni za tržišnu ekonomiju. Hau jes nou. Slovenačka delegacija je tom prilikom napustila savezni parlament i od tada je slovenačka politika postala izlazak iz federacije, što je bio sasvim legitiman zahtev.
Sa druge strane, kada je Alija Izetbegović predložio nekakvu konfederaciju, Tuđman je to prvi potpisao. Najviše se tome protivio Milošević, ali je na kraju rekao da mada to nije u interesu Srbije, ali da će potpisati u cilju očuvanja mira. Kada je svih šest potpisa bilo na stolu (Miloševićev potpis je bio poslednji), Tuđman je povukao svoj potpis i predlog je propao.
Citat:
Ivan Dimkovic: Za zajednicki zivot je potrebno da se svi slazu, to je izgleda promaklo nekima. U nedostatku slaganja, jedini nacin da se odrzi "brak" je cista sila - a za to je potrebno da jedna od strana bude jaca kako vojno, tako i diplomatski. U slucaju SFRJ, Srbija je pretpostavljala da je jaca vojno (sto jeste bilo tacno, bar u pocetku) ali diplomatski nisu imali ni najmanje sanse, ali to ocigledno nije bilo bitno onima kojima je primarni cilj bilo cementiranje na vlasti, pa makar i po cenu totalne propasti.
Uostalom... to je bilo pre 20 godina... i tih 44% sto smatraju da Slovenija nije imala pravo da se osamostali su verovatno matora generacija koja nije zaboravila mitove kojima su bili filovani od strane masinerije... kad oni nestanu, nikoga nece biti briga.
Slovenije zaista nije imala pravo da se osamostali. Po važećem Ustavu SFRJ iz 1974. je republika članica mogla da izađe iz federacije samo uz saglasnost svih članica. Ako je barem jedna članica protiv, onda ne može. No, ja smatram da je nedavanje saglasnosti jednom takvom normalnom zahtevu bila greška. trebalo se raskusurati, koliko dugova i svega ostalog od SFRJ pripada Sloveniji i ćaos.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Login
Re: Proslava Titovog imaginarnog 90-tog rodjendana (2 godine posle smrti)
). I šta sad, za to su krivi Srbi, oni to generišu pošto je Makedonija sa Makedoncima (za koje Bugari tvrde da su Bugari) bila u kraljevini SHS posle prvog svetskog rata?
