Zasto tesko ziveti u Beogradu po svaku cenu ako se ima neuporedivo bolja alternativa?!

Ma ne, mi svi zivimo u pustinji. Samo u Beogradu ima bioskop ili pozoriste. Zato ja kad hocu kulturno da se uzdizem i odem u bioskop jednom u 4 godine, ja taman sednem u bus (jer mi ovde nemamo kola) i predjem 180km do Beograda, odgledam film, pojedem sladoled, gledam malo narod kako je lepo obucen, ponovo na bus, i natrag u pustinju.

---

Ja sam cuo da su crveni na izborima u Beogradu osvojili apsolutnu vecinu (vise glasova nego sve ostale partije zajedno) jos 1920. godine, ni nepunih godinu dana nakon osnivanja svoje partije.

Ne znam da li je to istina ili neka teorija zavere?
Sta ti kazes, posto vidim da si dosta upucen u materiju?

Evo jedan HINT za nove generacije:
http://www.novosti.rs/vesti/na...7355-Kapicic---Od-Udbe-do-Cede

@ Skekicu

Buduci da sam ti inicirao temu pokusacu i da ti odgovorim na pitanje, " Zasto tesko ziveti u Beogradu po svaku cenu ako se ima neuporedivo bolja alternativa?! "

Samo pitanje izgleda prosto i lako za odgovoriti, medjutim situacija je malo kompleksnija pa moram prvo da dam uvod, a to znaci da ce ovo pisanie biti poduze.

Ja ovu pojavu nisam primecivao sve dok jedno nismo jednog naseg poznanika videli u Italiji u jednom restoranu kako pere sudove. Mi nismo znali sta tacno radi u italiji jer je on nama pricao neke druge price kad je dolazio kuci. Mi smo bili sluzbeno u Italiji i kao red je da ga potrazimo. Covek se prepao kad nas video, on je zivoe jako lose tamo, ali mu nikako nije padalo na pamet da se vrati kuci.
Posle toga sam upoznao jednog starijeg politickog emigranta koji je pobegao u Kanadu jos 1953 i on mi je pricao o slucajima gde mnogo nasih ljudi tamo zive jako tesko, ali nikako ne zele da se vrata nazad. Ja to nisam moga tad da razumem, ali mi je pojava bila jako interesantna za opservaciju, pa sam sproveo jedno svoje istrazivanje te pojave i sta se desilo, pa dosao sam do mnogo cudnih saznanja, a sve se moze svesti pod nekoliko kategorija. Medjutim moramo prvo utvrditi sledece:
1. zasto je neko otiso iz svog grada
2. pod kojim je uslovima to uradio
3. cemu je tezio ili cemu se nadao kad je odlazio
4. sta se sve desavalo u medjuvremenu.
Uporedo cu analizirati odlazak u inostranstvo i odlazak u velegrad jer ima tu mnogo dodirnih tacaka.

Neko odlazi iz svog grada jer je totalno nezadovoljan onim sto sebi moze priustiti tamo, pa kao posledicu tog nezadovoljstva donosi odluku da ode.
Neko ne moze da se afirmise u datoj sredini pa kao posledicu te frustracije odlucuje da ode.
Neko se konfrontira sa okolinom, zameri se svojima i pokusava da im pokaze kako je on/ona mnogo bolja, sposobnija od sredine u kojoj zivi, pa to pocne da lupa u lice ostalima i resava se da ode.
Nekima se jednostavno dogodi veliki grad, vide tu mnogo toga lepog ili ajde lepseg nego u svom selu i ne zele se odreci toga.
Tako prica pocinje, to je inace i pocetak "Americkog sna" ili vecine emigrantskih prica.
Onda se desi odlazak i pocinje druga epizoda.
Druga epizoda je suocavanje sa realnoscu. Puno puta realnost je malo surova, san i ocekivanja su jedno, a realnost drugo. Tu pocinje golgota, ali problem je sto je volja, nada ili sta li vec, jos uvek jaka i godine prolaze.
Jedna digresija. Ja ovde ne govorim o ljudima koji odlaze iz malog grada, ali se dobro snadju u velegradu.
Kao sto rekoh prica tece svojim tokom, godine prolaze, povremeno se ide u "stari kraj" tamo se plasira prica kako je sve u "velikom gradu" super, pomalo se laze. Starim drugarima se nabijaju kompleksi, a palanacki je mentalitet pomalo surov, ne prasta se uspeh i tako sad se bar na moment frustracija prenosi sa "Beogradjana" na lokalne seljake.
Medjutim, kako godine prolaze, novom " Beogradjaninu" ne ide sve kao u snu i pocinje suocavanje sa realnoscu, kako je realnost po svojoj prirodi jako surova pocinje izvrtanje price i ulazi se u drugu dimenziju, sad je prica sledeca: " ma nisam ja ni dolazio ovde zbog sebe, nego zbog dece". Tako se proces opet zabrzava, dozivljava se jedan vid moralnog iskupljenja, amnestira se neuspeh i akcenat se stavlja na uspeh dece. U ogromnom broju slucajeva nema ni tu nekog uspeha, stvaraju se nove generacije gologuzije koja od tog velikog grada ne moze videti nista, nema ama bas nista od toga sto zivi u " velegradu", ali ima virtualnu satisfakciju. Vecina te populacije ima pricu kako su uspeli za razliku od onih drugih koji nisu uspeli ni da se "izvuku" iz provincije.
I sad u poslednjem cinu dolazis TI, da im rusis san i pitas ih sto se ne vrate nazad. To je gore nego da ga ubijes. Zamisli situaciju u kojoj neko ko je uspeo da ode u Beograd, ko je deset ili dvadeset godina svracao u stari kraj i pod*ebavao stare drugare pricama o velegradu, da se sad vrati nazad. Njemu se crno pise, njemu palanka to nece nikad oprostiti, za*ebavace ga dok je ziv. Malo ko se na nesto takvo odlucuje.
Tako da tvoje je pitanje jednostavno, ali odgovor je mnogo slozen i kompleksan. Kad drugi put razgovaras sa prijateljima pitaj ih kako su dosli, sta su ocekivali, cemu se nadali, pa ces razumeti zasto nikako ne zele nazad.
Ispricacu ti sad sve to iz svog iskustva, jer sam ja neko ko je rodjen u malom gradu, a u jednom delu svog zivota sam ziveo u Beogradu, pa se opet vracao nazad, pa opet odlazio u veliki grad i tako redom. Sad sam opet u malom gradu, a imam iznajmljen stan u vecem gradu da bih tamo mogao da uzivam u provodu.
Mi (moja porodica) nikako nismo mogli da razumemo mog oca koji nikako nije hteo da ide u Beograd u prekomandu. Uvek je prepricavao pricu koja mu se desila kad je bio u posetu svom klasicu koji je radio u Generalstabu i situaciji koju je tamo video, a to je da je njegov klasic potpukovnik mali mis u Beogradu, a da je on kao potpukovnik u malom garnizoni bog otac i da mu nikako ne pada na pamet da odlazi u Beograd. E sad, njegovom kolegi je odlazak u Beograd bilo ostvarenje svih snova, mom ocu je to bila najveca kazna. Tu je u pitanju cisto poimanje dobrog i loseg. Ja to tada nisam mogao da razumem i kasnije sam se odselio u Beograd. Sad ima tu male razlike, ja sam u Beograd dosao sa nesto para, nemam dece i da nije pocelo bombardovane ja bih imao prilicno dosta para, tako da nisam u ovoj grupi koja se muci.
Medjutim ziveci u Beogradu , a kasnije i u nekim drugim vecim gradovima dosao sam do zaklucka da je "velegrad" lep samo ako imas dovoljno para da sebi priustis ono sto ti on moze priustiti, u suprotnom je zivot u "velegradu" velika kazna. Mnogo toga lepog se nudi, ako nemozes sebi to priustiti onda je frustracija ogromna. Susta suprotnost situaciji kad si u malom gradu, a imas dovoljno para da sebi priustis mnogo vise. U malom gradu, sa malo para teras nekako, kakva ti okolina, tako i ti. U velikom gradu bez para si nacisto propao. Kad u velikom gradu imas dovoljno para onda uzimas ono sto ti se nudi punim plucima, kad si u malom gradu sa viskom para javljaju ti se milion frustracija, jednostavno mogao bi da platis, ali se jednostavno mnogo toga jednostavno ne nudi.

Samo da dodam jos nesto sto si ti prvi pomenuo, a provlaci se kroz diskusiju.
Termin " Beogradanin" je posebno eksplatiran od onih koji bi da se nekako otarase svog palanackog porekla. Buduci da nema pravilo ko je Beogradjanin, mozemo uzeti pravilo koje se primenjuje u hiraldici (nauka o grbovima), tamo se uzima treca generacija kako osnov za dobijanje neke pripadnosti. Ako to primenimo kod tebe ili kod bilo koga onda ce tek treca generacija rodjenih u Beogradu moci da kaze da su Beogradjani i da na svoje obelezje stavi i obelezje Beograda kao nesto cemu pripadaju.
Tako da ce tek tvoji unuci, ako budi rodjeni u Beogradu moci da sa punim pravom kazu da su Beogradani.

@Konislav

Odlicno si sve napisao. Kad sam pokrenuo temu najveci problem mi je bio sta da napisem kao razlog i neko moje razmisljanje u vezi toga. Hteo sam da napisem nesto slicno ovome sto si ti sad napisao ali nisam zato sto bi to tada bilo previse, odnosno, skoro kao da sam i sam odgovorio na pitanje koje sam postavio a zeleo sam da cujem sto vise raznih misljenja o necemu sto me intrigiralo godinama. U principu si odgovorio na moje pitanje odlicno i ja se skoro u svemu apsolutno slazem. Veci deo od onih koji su ucestvovali u razgovoru su ipak nesto slicno i pricali, sa malim varijacijama ali uglavnom je to to. Moja greska u razmisljanju je u tome sto nekada ne mogu da se otmem porivu da u resenje necega unosim licnu crtu, sto bi se reklo, "kako bih ja da sam na tom mestu". To je velika greska i uvek izbegavam "da sudim nekoga ili nesto po sebi" jer mislim da to ne treba raditi, treba biti sto vise objektivan i neutralan ali po nekada ne mogu. Ja nikada u zivotu ne bih prihvatio da radim nesto sto mi ne odgovara ili da zivim onako kako mi ne odgovara, odnosno, tesko - ako imam alternativu! Nikada! Mozda zato sto me nikada u zivotu nije zanimalo sta ko misli o meni, nikada nista u zivotu nisam radio da bi nekome nesto dokazao nego samo onako kao sam ja hteo svidjalo se to nekome ili ne. A narocito su mi smesni ljudi koji lazima pokusavaju sebe ili svoj zivot ili svoje delo da prikazu u boljem svetlu nego sto jeste! Takvih ljudi je mnogo i svi se redom, ali svi, oko njih smeju a oni to ne vide. I tu se malo razlikujem, ja se nikada ne smejem iza ledja vec direktno u lice iako sam vise puta zbog toga imao problema u smislu - posvadjam se sa nekim samo zato sto sam iskreno rekao moje misljenje koje je od mene trazeno a to se nije svidelo onome ko je to misljenje od mene i trazio! Ali da neko zivi lose u velikom gradu, pritom se zali na takav zivot, a ima alternativu zato sto ga je sramota (frka mu, glupo mu...) od nekih ljudi, ma ko ti ljudi bili - to ne mogu da prihvatim kao opciju nikada u zivotu, "makar crk'o" (sto bi neki rekli!!!), pa zato i ne razumem one koji to rade, tako zive! Nazalost izgleda da ne samo sto sam ja u 'velikoj manjini' nego je 'velika vecina' onih koji takve stvari ne samo razumeju (verovatno zato sto su i sami takvi, ne znam?!) vec i podrzavaju takav nacin razmisljanja i zivota! Naravno da svako ima pravo da zivi i razmislja o zivotu i svom zivotu onako kako misli da je to najbolje ali to ne znaci da je ispravno, pravilno, dobro... da ne pomiljen pitanje da li je posteno ziveti u lazima (jer sta je to drugo nego zivot u lazima?!). Ma, ok, da ne bude varijanta "poceo je da filozofira" iako nema veze sa tim, samo iznosim moje vidjenje necega... :)

Jos jednom, odlicno si sve napisao i to u pravo vreme jer je vec dosta toga receno...


Samo da dodam... ja stalno kazem da sam Beogradjanin zato sto na Zapadu vazi pravilo da se to radi kad si negde rodjen pa i kod nas u licnoj karti stoji "mesto rodjenja" a ne "mesto porekla" ili "odakle su tvoji" ili nesto slicno...

Pozdrav!

---

Koji si ti car :-) Imaju pravo da zive kako hoce ali nije ispravno :-) Gologuzija uvek trazi nekog losijeg od sebe da bi se bolje osecala, tako i ti ovde iznosis svoje "vidjenje" drugih. Da ti ustvari mozda hoces tim ljudima da pomognes? :-)

Pa to su dve razlicite stvari, pravo da zivis kako hoces i ispravnost necega, bilo cega pa i takvog zivota - sasvim razlicite stvari. Gologuzija po definiciji, ili onako kako se u narodu to smatra, nema losijeg od sebe! A mozda si hteo da kazes da sam ja ta gologuzija?! Pa, imas pravo da razmisljas kako god hoces ali to ne znaci da ti je razmisljanje ispravno! :)

Da... Ja necu da pomognem tim ljudima (koji su to ljudi?) osim ako mi ne traze pomoc. I tebi bi pomogao, onoliko i onako kako i koliko mogu, ako bi zatrazio moju pomoc. Ne kazem da trazis pomoc, samo kazem da bih ti pomogao... :)

Inace, kakve to veze ima sa temom, nisam ja tema, niti je tema o tome jesam li ja 'gologuzija' i hocu li ja nekome da pomognem! Moze i o tome ali ovde to nije tema :)


Pozdrav!

---

Hmm, sta je ispravno, a sta nije u smislu nacina zivota nije apsolutno, vec je to individualna stvar svakog pojedinca. Ako neko smatra da treba da zivi na odredjeni nacin, onda je to za njega ispravno i mislim da mu nije potreban niko sa strane da mu kaze sta je ispravno. Ako mu treba trazice savet ili misljenje, ali ako mu ne treba onda su svakakvi komentari na njegov nacin zivota suvisni.

---

Pa dobro, mozda je off ali 'ajde...

Ako neko odluci da zivi kao narkoman onda, po tebi, nema niko pravo da mu se mesa u to kako on razmislja o svom zivotu?! Ako neko odluci da zivi kao kriminalac onda, po tebi, niko nema prava da mu se mesa u to?!

To su drasticni primeri ali zasto je to razlicito od bilo cega drugog osim u tome sto ovo gore cak i zakon sankcionise?!

Da se malo vratimo... Ako neko zivi tesko i zali se na to meni, zar nije logicno da cu mu reci moje misljenje o tome sto me pita?! Ili treba da se ponasam po sistemu "Ma ko te j**e, zivi kako 'oces, sta to mene briga"?! Izvini, mozda sam ja glup, ali ja se tako ne ponasam! Ako me neko nesto pita, pozali mi se, u svakom slucaju cu mu reci moje misljenje jer se to i ocekuje - ja se ne druzim sa ljudima koji ne umeju da komuniciraju medjusobno a nisam ni svestenik da samo slusam bez komentara!

Pozdrav!

---

Jeli Scekicu, sto se ti stalno pravis naivan i iznosis svoje misljenje? Zar do sad nisi primetio da je to veliko zlodelo. Ne smes nikako, ni po koju cenu da ides kontra "opsto prihvacenih stavova", najveca greska koju mozes napraviti, a koju ti nikad palanka (palanacki mentalitet) nece oprostiti je da ides kontra vecine. Moras biti konformista i tvoje misljene mora biti u duhu raspolozenja vecine.
Ne smes da govoris protiv pedera, jer su pederi sada zasticeni ko beli medvedi. Ne smes da govoris protiv crkve i popova, jer je to sad veliko mudo.
Epa, ne smes da govoris ni protiv gologuzije. Gologuzija je sad u ubedljivoj vecini i nikako ne smes da je nazivas gologuzijom, gologuzija ce tebi objasnjavati sve i svasta, pricace ti o velikim svetskim problemima, pricaceti o velikim poslovima, pricace ti o problemima u drugim drzavama, ali ce posle kad se umori da uzme sto grama parizera i neko jeftino pivo, napravice posle jednu intelektualnu onaniju i pocece da tvrdi kako joj dobro ide i kako su najbolji na svetu, pa zaboga, Djokovic je prvi na ATP listi, a Djokovic to smo svi mi. Nekad je bilo, "mi smo Titovi, Tito je nas", sad je " mi smo Djokovic, Djokovic - to smo svi mi" i da ne nabrajam sad sve redom.
Sad ti dolazis i hoces da izneses svoje misljenje kad te vec neko pitao za isto, a da pritom nisi pitao sta doticni ili vecina zeli da cuje. Epa, ne moze. Na*ebo si Scekicu!! A jos si mator, sad ti tesko da se promenis. Jos si i proziveo zivot onako slobodno kako si hteo i to jos u diktaturi. Sad te gledam u nekoliko uzaludnih pokusaja pokusavas da iniciras temu kako se nekad lepo i slobodno zivelo, kako si prosetao celu Jugoslaviju i jos si bio u inostranstvo bez vize. Pa si napravio zlodelo sto nikoga nisi mrzeo, vec si se za*ebavao po Jadranu (inace ja sam takodje zlocinac, valjda zbog imena, pa sam i ja prosetao ceo Jadran, od Albanske granice do Trsta). Sad dolazis ovde i ocekujes da te neko razume. Mozda te ja mogu shvatiti, ali ti je mala sansa da vecini objasnis o cemu to pokusavas da diskutiras.

@Sceka

I ja bih ti preporucio da malo smanjis dozivljaj. Zar ne znas da je vecina clanova na ESu iz unutrasnjosti i da ih ovakva tema bas pogadja. A taman su razmisljali kako da se prebace u BG i sad si se ti nasao da im kvaris snove.

Ajmo sada malo protiv Beograda i Beogradjana... :D

što? ajmo malo o šćekićima:

Sam poziv je apsurdan.

Beograd kao Beograd nije los grad (licno mi se Novi Sad vise svidja), Beogradana skoro i da nema, ako i postoje negde po Beogradu, toliko ih je tesko pronaci i toliko ih je malo da bi svako bunjenje protiv istih bilo jako tuzno.
Ako se neko buni, moze se buniti protiv onih koji se juce dosli u Beograd ili protiv dece onih koji su juce dosli u Beograd. Ja za dve godine u Beogradu radeci kao serviser ( imao sam svoj servis), nisam upoznao ni jednog Beogradjana/ Beogradjanku (postujuci pravilo da je to treca generacija koja je rodjena u Beogradu. Ja ne kazem da takvi ne postoje, ali ih je mnogo tesko pronaci ili su jos uvek jako mali pa me nisu zvali da im nesto poravim.

tri generacije? a što ne 5? ili 15?

evo kako nastaje tradicija:

Objasnio sam ja zasto tri. Trebas samo da citas sta sam napisao i naci ces zasto su tri. To kako nastaje tradicuja nema nikavih veza sa ovim o cemu pricamo. Ti ako nesto neznas, mozes da pitas, pa da naucis, a ne da se ovde bezpotrebno hvalis svojim neznanjem.

Rece jedan oficirski sin i ostade usran.
Sta ce tata da ti kaze, pljujes na tekovine njegove proleterske borbe (hint gologuzija) i sa mrskim mu amerima na prst u buljlu osvajas nesvsrtani svet.

Da, cudis se sto za dve godine nisi upoznao beogradjanina / beogradjanku ?
Paaa oni obilaze takve kao sto si ti u sirokom luku, ne podnose onaj vonj iz komunisticke kasarne.

Da li je ovo posledica neuzvracene ljubavi?
Od sedam komentara koje imas, u sest meni nesto prigovaras. Ti kao da si zaljubljena u mene, ali si frustrirana sto te ne primecujem pa neznas kako da artikulises tu frustraciju.

Naravno da ljudima treba pomoci kada su zivotno ugrozeni, kada gore u plamenu, kada dozive saobracajku, kada se drogiraju. Sta je tu sporno?





Ja sam bas to i rekao. Ako se zali i trazi savet onda je OK! Ako mu das predlog za koji mislis da je bolji od resenja koje on ima, to moze da bude dobro, to se i ocekuje od prijatelja i rodbine. Moci ce da razmislja o alternativama. Ali, na njemu je ODLUKA kako ce i sta da radi. Pa neka lepo snosi posledice. Ali bar neka cuti i trpi.

Drugo, morao bi da pravis razliku izmedju narkomana, nezrelih osoba kao sto su deca i sl. i odraslih ljudi koji imaju svoju glavu da njome razmisljaju. Ako nisi svestenik i ako ti se vec zali onda mu to sve lepo kazi u lice, ne vidim sta je tu problem.

Ja verujem u to da je mnoge koji su otisli u veliki grad prosto SRAMOTA da se vrate u svoj kraj jer bi to po njihovom subektivnom shvatanju bio dokaz njihovog neuspeha. To jeste fenomen, o kome se naravno moze raspravljati na ovom ili na nekom drugom mestu.

Hteo sam samo da skrenem paznju na to da se necije odluke i necija subjektivna misljenja o tome sta je dobro a sta lose individualne stvari svakog pojedinca. Ljudi cine mnoge sulude stvari iz raznoraznih razloga, uglavnom subjektivnih.

---

Pitam se da li bi tema bolje prošla da sam je ja pokrenuo ?
Da li bi način na koji bih ja postavio početno pitanje, ili to što nemam "definišuće" prezime ;)
rezultiralo u manje off-ova prema temama udbaških otimačina, prozivanja tipa "ko mi kaže" , itd... <ovo je sve retorički, ne odgovarajte>
Uglavnom, tema je prilično zagađena prepucavanjem.

Ali evo jednog kvalitetnog razmatranja (otvorite kesicu čipsa, smestite se udobno):

Jasno je da je svima osnovni motivator da dođu u grad to da poprave kvalitet života, a biti u gradu u odnosu na biti u provinciji
popravlja kvalitet života na taj način što osoba ima mnogo više prilika na manjoj udaljenosti.
To je neko opšte verovanje, pozitivističko, optimističko.
Ali praksa pokazuje da ni u toj sredini zgusnutih prilika ne uspevaju svi, čak naprotiv. Zato što je i konkurencija zgusnuta.

Večita društvena piramida, gde je najviše onih na najnižem staležu, pogotovo je izražena u gradu, gde su svi stisnuti jedni uz druge.
Ali o tome malo ko govori, svi vole i čuvaju živom optimističnu pretpostavku da "ima šanse za sve".
Poznata je anegdota iz Los Anđelesa, da njihov aerodrom ima dolazne i odlazne holove na različitim spratovima,
zato da sve one horde mladih optimističnih "budućih glumaca" ne bi videli one druge neuspele koji napuštaju grad.



Tema je o ljudima koji se ni posle više godina očigledno ne uklapaju, ni kulturno, a ni uspehom u poslu , i pretvore se u osobe koje funkcionišu
po onom youtube hitu "kuća-poso" .
Poslovi koje ovako ili onako nađu su sve što im se dešava u životu. Žive kao najniže gastarbajterske klase "nevidljivih" u Nemačkoj, Francuskoj,
ili kao Kinezi kod nas, izolovani od "domaćeg" stanovništva i kulture, ne znaju šta znači izaći uveče,
osetiti stvarne benefiti grada u koji su toliko želeli da dođu.
Po pravilu se odmah upuste i u rađanje dece, jer, eto "svoji su ljudi, vreme je" .
(koliko imate prijatelja sa kojima ste odrasli u gradu, a da njihovi roditelji i dan danas govore sa , bar malo primetnim, akcentom iz rodnog kraja ?)
Zašto takvi ljudi, sa takvim ishodom svoje "gradske ekspedicije" , uvidevši da nisu uspeli u onome što su zamišljali,
ne odu nazad (pretpostavimo radi teme, da objektivno imaju gde i na šta da se vrate) ?

Jedan mogući odgovor je da je za njih jači motivator u tom preseljenju i upornom ostajanju, bilo nešto od čega su otišli, nego ono čemu su se nadali.

Manje ili više svi znamo koja je razlika kvaliteta života između Beograda i još ponekog većeg mesta, u odnosu na provinciju.
I to ne "samo" kada se gleda na uništenu privredu i nepostojeću infrastrukturu, već postoje i druge dublje pojave za poređenje.
Svi manje ili više imamo i lični i privatni uvid u to kakve su razlike i u socijalnoj, kulturnoj razvijenosti;
Tu su zaostali načini razmišljanja, zaostala i neobrazovana načela življenja u privatnom i u društvenom životu.
(za neku utehu, i druge nacije imaju svoje "square" i "bible belt" regione, i svoje redneck-e i hillbilly-je)


Kao motivi za odlazak iz takvih sredina se prepliću ekonomski, sa intimnom potrebom osobe da se izvuče iz patrijarhalnog i palanačkog pritiska,
da se oseti slobodnom u anonimnosti mase koja postoji u velikom dalekom gradu.
Ali tu nastupa ono "možda si ti otišao iz palanke, ali palanka nije iz tebe" , i neke osobe jednostavno ne uspeju da se uklope, da steknu
nove načine razmišljanja. Svojim donetim navikama, govorom i razmišljanjem su odbojni starosedeocima (koji, naravno, nisu oličenja širokogrudosti) ,
pa se stvori netrpeljivost, predrasuda, paralelni svetovi koji se trude da imaju što manje kontakta...


Neki primeri koje sam susretao i koje bih naveo, čisto kao ilustracije različitih situacija, bez ideje da o njima diskutujem:

Ove nedelje se jedan moj kolega vratio iz posete rodbini u Sijarinskoj Banji, mestu na samom jugu naše države,
i evo par stvari koje mi trenutno padaju na pamet iz njegove priče:
-ekonomska beda je uočljiva, nema firmi ni poslova, svi okopavaju bašte i gaje povrće da bi jeli.
-jede se u glavnom povrće i testenine
-ispozajmljivao je (ne očekuje vraćanje, naravno) gomilu novčanica od po 200 dinara svakome koga je sreo, ljudi se
ne stide da traže ni da uzmu, i to je tamo mnooogo veća novčanica nego ovde
-u lokalima su cene pića, palačinki i sličnih gluposti višestruko niže nego u BG
-lokalna albanska većina po starom receptu kupuje sve što može, Srbi prodaju sve što mogu i odlaze što severnije mogu,
idealno u BG, poučeni iskustvima iz poslednjih 20 ili 60 godina.

Imam drugog kolegu koji je pre nekoliko godina došao iz Kruševca.
Odrastao je van Beograda, više obrazovanje je završio u BG, pa se vratio u svoju sredinu, i shvatio da mora da se
vrati u BG kako god. Tamo je osećao teskobu zbog svake vrste zaostalosti, i zbog odvojenosti od svega zanimljivog što se
događa u Beogradu.
Inače u pitanju je intelektualna i slobodoumna ličnost, sa setom tipičnih geek-ovskih i nerd-ovskih interesovanja ;)
sa kojima bi bio zanimljiv sagovornik bilo gde u modernom svetu i na internetu.
Rekao mi je da je tada, tog dana kada je definitivno došao u Beograd, posle par godina, sa rešenim zaposlenjem i
planom za ostanak, "osetio da mu je svanulo, da je prodisao..." . U daljem razgovoru na tu temu je rekao da naravno
primećuje i loše strane Beograda, ali u odnosu na ono odakle je pobegao, Beograd je u njegovoj
svesti uvek bio sredina koje se mora dokopati. I sada je otac male devojčice, stare nekolio meseci, sa ženom stanuje
u kiriji. Ne žali se, svestan je teškoća i nedostataka, ali smatra da je do sada samo napredovao.

Treći primer je od pre 6-7 godina; (iz prve ruke znam priču, ali ne znam šta je posle bilo sa tim osobama) :
mlada žena iz istočne Srbije, u drugoj polovini svojih dvadesetih godina, završila je fakultet u Beogradu
i radi kao apotekarka. To je tada dakle već nekoliko godina samostalnog života u Beogradu.
Od svoje plate plaća kiriju i samostalan život u BG, ali su joj iz rodnog kraja nakačili mlađeg brata koji je studirao,
da stanuje sa njom. Njegova uloga je bila da je "čuva" , ako se ona po njihovim merilima ponaša neprikladno ,
on bi trebao da je dotera u red (valjda šamarima, već sam malo zaboravio priču), ili da kaže ocu i majci , što je tek
bio argument koji bi njoj zamrzao krv u žilama. Po onome što sam ja primetio, to je bila vrlo sputana osoba,
vaspitno, emotivno...sa "palankom" duboko usađenom u njenoj svesti. Veoma tužno.

Ma primetio sam, naravno, i to odavno i to na svim forumima kako nasim tako i stranim. Uvek ima neka 'ekipa' koja diktira pravila sto meni generalno ne smeta jer je to nesto sto se desava i u ril tajmu, zivotu oko nas i to svakodnevno pa covek navikne na to i onda me to zabavlja. Na jednom Auto - Forumu (ceo je posvecen samo automobilima i nema drugacijih tema) sam banovan uz obrazlozenje da sam nepristojan i nestrucan! Ma ok bi bilo da nije sledeca stvar bila u pitanju. Naime, nisam ucestvovao skoro godinu dana u diskusijama iako sam bio registrovani clan ali jednog dana mi bilo zao nekog klinca koji se ukljucio naivno a sikanirali ga dugo ali kako me mrzelo da se ukljucujem suvislo u diskusiju, sistemom Copy - Paste citiram jednog lika koji je tu bio Tata u vezi svega. To je trajalo dva dana i BAN sa vec navedenim razlozima!!! :) Znaci ni rec moja licno nije se pojavila vec samo citat (iako neobelezen da je to citat) i to, znaci, reci njihovog Idola sa Foruma ali protumacen JA kao autor i gotovo, "Nema cile - mile frajeru, mnogo talasas a ne znamo ko si, ma MRŠ"!!! :)))
Kazem, ne smeta mi to jer sam navikao i razumem to potpuno a mislim da na ovom forumu sveukupno ima toga dosta manje nego na ostalim forumima. Da, cak je i princip isti... Puste nekoliko postova, onda po neka upadica delimicno vezana za temu, sledi pojedinacna ostra paljba po liku (ali ne i delu) obicno u dve - tri kratke recenice, onda se pojavi Tata pa odradi s***avanje sa desetak recenica maksimalno a posle i nije bitno uglavnom se covek povuce pa tema zamre ili nastavi u "starom - proverenom - drustvu" NAPOKON!!! :))) Ma nema veze, bre, 'samo sloga..."!!! :))))


@Bata



Pa to zavisi sta se podrazumeva pod 'bolje prosla' ali bi sigurno bilo drugacije i manje off-a odredjenog tipa. Ipak se sve kristalizovalo, bar sto se mene tice. Potvrdilo se moje neizreceno razmisljanje. Naravno, ja i dalje ne bih tako ziveo nikada ali to je moj problem, ako je problem! :))

Ostatak sam sa zadovoljstvom procitao i to bez cipsa!!! :) Pozdravljam jos jedno zrelo razmisljanje! Svaka cast!

Pozdrav!

---