Malinari na putu ka BGu

Uff dobre te Ćićevčanke. Imaš neke slike?

Diskusija se zabalabuckala izgleda upravo u trenutku kada je "poljoprivrednim proizvodjacima" pojasnjeno da glume prevarante, lazu o teskoj situaciji i potrebama, prezentuju lazne podatke da bi isprosjacili neke pare, na prevaru..varanjem o situaciji i neophodnosti...

Ne mora se biti na mesecu, da bi se znalo kako izgleda, ..ali je to nebitno, bitno je da mogu da diskutuju SAMO oni koji se bave malinarstvom.

Za divno cudo, ja se slazem sa takvom konstatacijom, i predlazem da su malinari u pravu i neka TRAZE SUBVENCIJE od DRUGIH MALINARA, posto o njima moze da diskutuje samo neko "iz struke"..

I resen problem.

Problem je sto ti bas nista nisi dokazao, vec si izmislio neke svoje brojeve a za zvanicne rekao puj-pike ne vazi.

A zvanicni podaci su sledeci - na 15.000 hektara, 42.000 domacinstava malinara ubere 80.000 tona malina. Obicno je cena malina oko 1 evro, znaci 1900 evra po domacinstvu. Prosecno seosko domacinstvo ima 3 clana.
Troclano domacinstvo koje se ne bavi poljoprivredom vec zivi od socijalne pomoci dobije par stotina evra vise od toga, a takodje ovi prvi treba da odbiju sve troskove goriva, djubriva, odrzavanja masina, hemikalija, dok ovi drugi naravno ne odbijaju nista. Logicna posledica toga je da se prosecan malinar vremenom prizove pameti, proda suvisnu zemlju i ne radi nista, a dobija vise nego ovako. To je cela prica, niko ne tvrdi da ne postoji niko ko ne zaradjuje dobro od malina, ali sa druge strane postojanje domacinstava koja uberu 3-4 tone znaci da postoje i mnogi koji inkasiraju ispod proseka, znaci mnogi nemaju 1900 vec 1500!

Jasno je da je ta proizvodnja neefikasna, suvise mala i neprofitabilna, kao i da bi se po onom sto u literaturi pise mogli ostvariti veci prinosi. Jasno je da drzava pomaze svake druge neefikasne lelemude ogromnim svotama novca. Jasno je da agencija za strana ulaganja poklanja milione svakom strancu koji organizuje nesto zbog cega ce manje ljudi biti na socijalnoj pomoci, a vise ih se baviti necim. Javni dug Srbije je tokom avgusta porastao za 900 miliona evra! Covece, 30 miliona evra dnevno, preko milion evra na sat! Pitanje za drzavnu upravu je - gospodo, na cije potrebe ste spiskali toliki novac? Ko vam daje za pravo da na sve druge toliko rasipate, a ako vec rasipate zasto vam nisu svi gradjani Srbije jednaki, nego jedino za malinare nema pomoci drzave?

Nije problem vladd, ukinimo neefikasnu i neprofitabilnu malinarstvo, sta ce nam? Ukinimo kompletnu poljoprivredu, milion ljudi koji se time bave ne rade to kako treba, dovoljno je nekoliko tajkuna koji znaju znanje, ostali na ulicu, ukinimo i industriju kao sto ukidamo, ove godine je industrijska proizvodnja manja za 13% nego prosle, prosle manja za ne znam koliko posto nego preprosle i tako retroaktivno. Otpustimo jos ovih nekoliko stotina hiljada ljudi iz neefikasne industrije, ne trebaju nam. Svedimo sve na nekoliko krupnih tajhkuna uvoznika koji ce uposljavati 5% radno sposobnog stanovnistva, a preostalih 95% preusmeriti na socijalnu pomoc.... Da li sam ja jedini koji vidi kuda vodi ovaj put, ili moze biti ja vidim pogresno, svakako nam se gledista mnogo razilaze.

_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 04.09.2014. u 17:11 GMT+1]}

---

Ne mora, ali je potrebno jasno razdvojiti mastu od realnosti.
Ono sto ti pricas je teska masta.

Inace slazem se da subvenicje treba ukinuti u svakoj grani privrede. Drzava treba da se bavi socijalom na potpuno drukcij nacin.

Decu jos uvek nemam,pa mi je glupo da se muvam po OS,da ne ispadnem pe...il

Iskreno,da vrede nesto ne bi tako dolazile na posao

@Vladd mi se definitivno ne razumemo

Samo skrecem paznju da pola od toga sto se procita nije istina. Zaradjuje se od malina,ali se mnogo radi tih par meseci ali se ne zaradjujebas toliko koliko ste vi iskopali po netu

S druge strane zasto da oni nemaju subvencije kad vec imaju poljoprivrednici sa drugim kulturama?
Ma kazem vam,kao drzavi nam treba jedan bankrot,da se malo iskristalisu stvari.

PS ako drzava bankrotira jedino ce oruzje poskupeti,a kako stoje stvari mislim da cu nabaviti neki karabin unapred,dok je jeftino

Znaci, umesto da se jedna pogresna stvar ispravi, ti bi da bude jos pogresnih stvari?

---

Ja bih razumeo subvencije, ako bi malina postala strateski proizvod.

To sto se proizvodi VOLUNTARISTICKI, sa minimalnim znanjem i maksimalnim neznanjem, uz ZABASURIVANJE i propustanje nekih "agrotehnickih mera"..prostije receno LOSIM RADOM, to ne zasluzuje nikakvu paznju..



I sta si iz ovoga zakljucio..da su neke pare "male"

Izvini, ja sam zakljucio da doticni malinari NE RADE posao KAKO TREBA, ako na "nekom drugom mestu" moze da se ostvari VECI PRINOS i ZARADA..i ako knjige pisu nesto drugo..
Btw, postoje zemljista pogodna za malinu a postoje i nepogodna..pa neka preurede sopstvena "nepogodna" zemljista, umesto sto kukumavcu.

A to u (svim) prevodu znaci, manite se coravog posla...kao kada bih ja postao PEKAR, sa jednom rernom i bez znanja da umesim testo..(znam valjke za pecanje)

I sada, posto ne znam-necu, da radim posao kako treba, najnormalnije je da je proizvodnja losa i prihodi BEDNI....

I sada za TO treba dodeliti SUBVENCIJU..

Suludo..

Sa takvim "statistikama", bolje da se pokriju usima i da zaista primaju pomoc, nego da gube vreme u kaljuzi...

Subvencije za "strateske izvozne proizvode" je promasaj nad svim promasajima. Bacas pare poreskih obveznika u proizvodnju necega sto je nerentabilno samo po sebi, a da bi jedina svrha te proizvodnje bila da bi se taj proizvod izvezao. Efektivno to znaci da svi gradjani ove zemlje koji placaju porez rade da bi se gradjani neke druge zemlje hranili ispod cene

Subvencionisanje poljoprivrede ima smisla samo i iskljucivo za lokalnu potrosnju, time manjujes troskove zivota svojim gradjanima i smanjujes njihov trosak poslodavcima, cime stimulises zaposljavanje i rast ekonomije iz kojeg ces namiriti subvencije koje si ulozio. Sve osstalo je bacanje para.

---

Ponavljas ovu nebulozu vec nekoliko strana i samo se pitam zasto ti neko ne objasni koliko je besmisleno to sto pricas, a onda shvatam da je jedini razlog to sto objasnjenje ne moze da stane u jednu recenicu a cak i kada bi ti neko objasnio, ti si pokazao koliko si pristrasan, tvrdoglav i sklon ignorisanju kljucnih cinjenica i izvrtanju recenog pa je objasnjavanje ovoga manje vise dokon posao. Ali aj da ga se latim.

Dakle, ko tebi garantuje da ovih 42.000 domacinstava ne prihoduje sa strane i da su im malinjaci jedini izvor prihoda? Mozemo li da se slozimo da neki to rade vise iz hobija, kao npr moja baba koja takodje ulazi u tu statistiku? Dakle moja baba pored svojih malina ima i hektar kukuruza ili psenice i od toga ima neki prihod i to treba da udje u onu tvoju cifru od 1900 po domacinstvu. Ajde da kazemo da samo na osnovu tih drugih kultura koje su takodje stimulisane ljudi prihoduju jos recimo 1000 eura pa dodjemo do 2900 po domacinstvu.
Pored toga, moja baba dobija i penziju sto izadje dodatnih 1100 eura godisnje, znaci ona prihoduje 4000 eura godisnje.
I to je pesimistican slucaj. Neki ljudi imaju mnogo vise zemlje, pa pored hektara maline imaju i nekoliko hektara druge kulture a drugi, sa druge strane ne dobijaju penzije nego rade za cifre vece od 20.000 din kolika je npr penzija.

Dalje, ti brojevi koje navodis(15.000 hektara 80.000 tona) znace da je prosecna proizvodnja maline po hektaru oko 5 tona.
ako pogledas ovde:
http://www.politika.rs/rubrike...-zlatna-vremena-maline.lt.html
mozes videti da oni koji se profesionalno bave proizvodnjom maline dobijaju 30 tona kada su rekordni prinosi, ili 20 tona kada u mali prinosi i kad je nestasica na trzistu. Dakle, ako profesionalci proizvode 20 tona a prosek je 5 tona po hektaru, koliko po tebi proizvode oni koji nisu profesionalci? mozda oko 5-6 kila po hektaru, sto samo oslikava parodiju srpskih subvencija - svaki lopov koji ima neku zemlju na kojoj je mozda nekada izrastao neki zbun maline medju korovom moze da trazi subvencije po hektaru i to se i desava.
evo prave povrsine pod malinama: 80000 tona /20 = 4000 hektara. Sto znaci da je ostalih 11000 hektara fiktivno, ili ti 70% svih malinjaka su malinjaci samo na papiru a ustvari je u pitanju ledina koju vlasnik mozda nikada nije ni video...


Dalje, ako ipak postoji (da ti pomognem, ne postoji) neko ko je toliko neefikasan, mali i neprofitabilan a pritom i glup i zatucan kako si ti rekao pre par strana da mu ne pada na pamet da nesto menja na bolje i pored toga misli da treba da dobija npr 10.000 eura od svog neefikasnog rada iako proizvodi 1tonu po hektaru dok ozbiljni ljudi proizvode 20 tona, onda tog drzava treba da pusti da u svojoj gluposti proizvodi kako on pozeli, nadajuci se da ce taj propasti i da ce njegove komsije nauciti lekciju kako ne treba raditi. Ovako svi gledaju kako da od drzave vise uzmu jer je ocigledno da ko god pokusa, dobije nesto. Ovo za sta se ti zalazes je stimulisanje i nagradjivanje nesposobnosti i to je recept sta ne treba raditi a sve uspesne zemlje rade upravo suprotno od toga. Bolje je reci budali da ne radi dobro, neka ode na socijalu i neka shvati da mora da se bavi necime sto se isplati, za godinu dana ce MOZDA zapoceti neki posao od cega ce moci da zivi bez pomoci drzave. Sa druge strane, ako ga pustis da radi maline lose i doplacujes mu za to, onda ne postoje ni teoretske sanse da ce se on presaltati na isplativi posao kada vec sa ovim moze da prezivi, uz pomoc drzave. Tipican primer negativne selekcije.

Ti u svom besu i mrznji prema uspesnima pokusavas da poredis podsticaje firmama koje otvaraju radna mesta sa malinarima a ja ne mogu da verujem da moram da ti ovde crtam kljucnu razliku:
1. stimulisuci malinare drzava produzava njihov LOS i NEEFIKASAN sistem poslovanja i ne povecava sanse da taj malinar prestane da bude zavisan od socijale/subvencija/cega vec i uspesan u svom poslu sto bi doprinelo boljitku drustva.
2. stimulisuci grinfild investicije i ovaranje industrijskih postrojenja drzava se resava nezaposlenih na onoliko vremena koliko firma postoji, dok ne bankrotira. Ta firma moze poceti da proizvodi proizvod koji je input nekoj drugoj firmi koja bi onda jeftinije mogla da proizvodi svoje proizvode. NPR, zamisli da srbija nema rudnik bakra, ako drzava stimulise otvaranje rudnika bakra, onda potencijalna fabrika za proizvodnju elektronskih komponenti i provodnika ima vise interesa da se otvori jer ne bi morala da uvozi bakar za proizvodnju svojih komponenti. ovo je banalan primer ali nadam se da uvidjas da postoji veca slika.
Dakle u ovom slucaju, drzava je smanjila broj ljudi koji ce sledece godine primati socijalu, dok je davajuci podsticaje nekonkurentnim i nesposobnim malinarima drzava GARANTUJE da ce sledece godine opet morati da odvaja novac za njih. Razlika je OGROMNA!

Ova poslednja recenica koju sam ciirao samo pokazuje odsustvo razumevanja. Pravilo je da sto je zemlja bogatija, to manje ljudi radi u poljoprivredi. Izuzeci naravno postoje, ali moras prihvatiti da je normalno da se broj poljoprivrednika smanjuje. Cuj, ne da je normlano vec je to POZELJNO.
Znaci ako danas 100 ljudi proizvodi 100 tona malina, a za 10 godina 1 covek proizvode 200 tona malina, to je oooogroman napredak, jako povoljna stvar zato sto danas jedan covek proizvede jednu tonu malina i od zarade na jednoj toni mora da prezivi. Recimo da je vrednost maline 1000 eura a da zarada koju covek mora da ima jos 1000 eura sto znaci da tona malina kosta 2000 eura.
Ako za 10 godina jedan covek proizvede 200 tona maline, onda on moze da ima zaradu od 5 eura po toni, sto znaci da je ukupna zarada tog coveka 1000 eura(200*5-1000).
Dakle, vrednost tone malina u tom slucaju je 1005 eura umesto 2000 eura. To je fantasticna vest za potrosace, privredu i ekonomiju zemlje. Sada oni izvoznici dzema od maline mogu da proizvedu svoj dzem po mnogo jeftinijoj ceni i prodaju ga na trecim trzistima i budu konkurentniji.
Ovih 99 ljudi sto vise ne proizvode maline mogu slobodno da odu u grad da rade kao prodavci na kioscima ili kao savetnici ovom jednom sto proizvodi 200 tona maline ili da odu na socijalnu pomoc i sve te opcije su odlicne za drzavu zato sto ce drzava od ubiranja poreza od ovog jednog malinara i one fabrike dzema moci da placa daleko vecu socijalu ovima bez posla tako da bi i oni na kraju imali vise para nego da su ostali da proizvode maline neefikasno.

Krajnji proizvod je jeftinija hrana, veci izvoz, jeftinije zemljiste za proizvodnju malina(jer ovih 99 shvataju da im se ne isplati pa prodaju zemljiste a onaj ko moze da proizvodi kupuje po povoljnijoj ceni pa moze jos jeftinije da proizvodi maline) efikasnija privreda i bolji zivot :)

Nadam se da se razumemo.

_{[Ovu poruku je menjao Andrej013 dana 05.09.2014. u 04:55 GMT+1]}

Bacanje para poreskih obveznika je kada zaposlis nestrucne MINISTRE, konkubine i svastiku u drzavnoj upravi, a ne kada subvencionises "strateski" proizvod.

Strateski proizvod se subvencionise, posto "zaokruzuje" privredni sistem, ine sluzi SAMO za izvoz..da se podsetimo strukture..ljudi rade, privredjuju, placaju porez, trose novac, placaju usluge..drugi u strukturi zajednice imaju zaradu... i zaokruzije se "drzavni sistem"..

Ovako kako si naveo, to je "osvetljavanje" parcijalnog dela i to u jednom detalju..ne sluze maline ili strateski proizvodi samo za IZVOZ..vec recimo i kao "robne rezerve"..

Subvencije za lokalnu potrosnju su prakticno "stampanje novca"..dok u jednu zajednicu ne dodje do upliva SPOLJNOG kapitala, "unutrasnje" transakcije su prakticno nebitne...

To je jako vesto pitanje... meni ostaje samo da "priznam" da ne drzim pod video nadzorom svih 42.000 domacinstava, te da samim tim nemam dokaza da neko od njih nesto nije dodatno prihodovao. Ali nema ni potrebe, jer ja jesam sklon msiljenju da je dobar deo njih naslao nacina da prihoduje neki evro pored malina, sa druge strane prihoduje i vecina onih koji zive na teret socijalne pomoci, ostaje samo da vidimo da li je realno smatrati da neefikasno poljoprivredno domacinstvo moze da prihoduje toliko vise da kad se to sve sabere njegovi ukupni godisnji prihodi postanu neuporedivo veci od ukupnih prihoda od socijalne pomoci i drugih prihoda koje to domacinstvo ostvari.

Pre svega moramo krenuti od cinjenice da u zapadnoj Srbiji postoji otkup samo za maline i eventualno nekih godina za sljive. Dole blize cacku zna da bude za visnje i jabuke, ali severno od Pozege toga nema vec decenijama. Prosle godine je otkupna cena za kg sljiva bila 5 dinara, toliko ti verovatno kad ti izadje kusur u prodavnici kazes "u redu je", a kad ti ispadne ima ljudi koji nece da se sagnu i uzmu, a neko za te pare mora da i trese i sakuplja i frezira i kosi travu i prska hemikalijama i orezuje i saginje se i kupi i pre svega kupi sadnice, pripremi zemlju, zasadi ih i ceka godinama da izrastu.

A ko nikad nije sakuplja sljive, taj ne zna sta je muka, nas su kao decu iz skole poslali jedne subote na obavezan drustveno koristan rad sakupljanja sljiva u poljoprivrednom kombinatu. Norma po detetu je bila ne secam se tacno, 50 ili 100 kg, ali vec kad sakupis prvi kilogram ruke su potpuno prekrivene mesavinom sitne zemlje i dzema od sljiva, prsti se zalepe jedni za druge i ne mozes ih razdvojiti do uvece, a kicma boli kao djavo. A koliko su oni nama mogli platiti za taj rad... ako je cena sljiva bila ekvivalentna proslogodisnjih 5 din/kg, a svako dete sakupilo po 50-100 kg, realno je da su oni nama platili tadasnji ekvivalent 50-100 dinara po detetu. Za to vreme, srecna deca su bila upucena da taj novac zarade sakupljajuci stari papir i limenke.

Kad smo vec kod starog papira, cena starog papira je prosle godine bila 2.5-3 dinara po kilogramu, sto je upola jeftinije nego cena kilograma sljiva, ali zato pobesneli maks sa pripadajucim vozilom vadi papir iz kontejnera i prihoduje svih 365 dana u godini, dok sezona sljiva traje mozda 2-3 nedelje. Pri tom ovom sto sakuplja papir kaplje socijalna pomoc svakog meseca, a ovom sto sakuplja sljive naravno ne. Jbg, kontejner smrdi, znam, nije to lako, ali se verovatno covek godinama navikne pa to ne oseca, dok kicma godinama boli sve vise i vise...

A mislim da ne zelis da vidis statistiku koliko domacinstava u Srbiji ima vocnjak sljiva, koliko je to ukupno hektara, koliko je to hektara i kilograma proizvodnje po domacinstvu, u svakom slucaju je prihod po domacinstvu za ceo red velicine manji od onog u slucaju malina, jer ipak se maline u tim krajevima smatraju za spas od gladi, izvor prihoda koji omogucuje da domacinstvo ima hleba do sledeceg leta, a sljiva je vise onako da pored hleba ima i za neku jeftiniju salamu :-)

Prema podacima uzetim odavde:
http://www.novosti.rs/vesti/na...54594-Od-smeca-zgrnuli-milione
prosecan socijalac - sakupljac papira sakupi u proseku dnevno 200kg papira. 200*365*3=219.000 dinara godisnje, tj skoro 2.000 evra.

Prema podacima odavde:
http://www.blic.rs/Vesti/Srbij...arade-dnevno-1500-dinara/print
prosecan socijalac - prosjak dnevno inkasira 1.500 dinara, sto znaci 356*1500=547.500 dinara godisnje, tj. oko 4.000 evra

Uprkos svim tvojim naporima, sve smo dalje od zakljucka da je isplativije biti neefikasan poljoprivrednik, nego socijalni slucaj.


Gresis - za maline nikad u istoriji Srbije nisu davane subvencije po hektaru. Prosle godine su bile subvencije za kupovinu sertifikovanih sadnica, znaci odes u institut ili odgovarajucu registrovanu i sertifikovanu kompaniju, kupis sadnice, dobijes fiskalni racun i onda podneses zahtev da ti se refundira deo para koji si dao za sadnice. Drzava mozda tvoj zahtev usvoji, mozda ne, zavisno od toga koliko si brz da to sve realizujes pre nego sto brzinom svetlosti nestane para. Nekada je drzava subvencionisala nesto po kilogramu, pa je logicno da ako je neko nasao nacina da nesto mulja prijavi 20-30 tona po hektaru, a ne obrnuto, da prijavi manje kako bi dobio manje nego sto mu pripada.

Price o 20-30 tona po hektaru su meni vise logicne kao kafanske proice gde ja i ti sedimo u kafani i pijemo pivo, pa ako ti kazes da si ti ubrao 15 tona ja cu reci da sam ubrao 20, a ako ti kazes 25 ja cu reci 30, kako bih kafanskom auditorijumu dokazao da sam pametniji od tebe... Jednostavno, svetski prosek je 5.6 tona, ja u svojoj basti postizem otprilike ekvivalentan prinos na veoma maloj povrsini... hajde da vidimo kako bi izgledao prinos od 30 tona po hektaru da tako nesto zaista postoji:
hektar to je njiva 100x100 metara, da bi ikakva mehanizacija mogla da udje u malinjak razmak izmedju redova mora biti 2 metra ili vise, znaci imas 50 redova po 100 metara sve da ne ostavis deo njive za put oko malinjaka kojim vozis traktor i sakupljas gajbice. Dakle ukupno imas u idealnom slucaju 5.000 metara malinjaka, u realnom malo manje. Na jedan metar dolazi od 5 do 7 odraslih stabljika maline zavisno od sorte (i jos toliko mladih koji ce da daju plodove sledece godine). Znaci, umimo prosek da je to 6 odraslih stabljika sa kojih treba da uberemo plodove, tj. 30.000 stabljika po hektaru u idealnom slucaju, realno je manje. Prosecna tezina ploda maline je 3-4 grama - sitni plodovi su oko 1 grama, a svetski rekord je 12 grama, nek bude da je to 4 grama. Dakle, da bi sa hektara ubrao 30.000kg, potrebno je da na prosecnoj stabljici imas 250 plodova :-) Ja ne znam da li si ti u zivotu video stablo maline, ali ono sto sam se ja nagledao i u svojoj basti i u malinjaku daju nekih 50-ak plodova, u svakom slucaju ne zalim novca da napunim rezervoar goriva i odvezem se bilo gde da treba da vidim stabljiku maline sa 250 plodova i to ne jednu upisanu u ginisovu knjigu rekorda nego da prosecna ima toliko... Mada lepo bi bilo da za pocetak vidim barem jedno takvo stablo, jer ja pored svih malinjaka koje sam video ne mogu ni da zamislim kako bi to stablo moglo da izgleda, moze biti da daje plodove u grozdovima kao vinova loza, zaista ne mogu da zamislim...



To nije sporno, sve je tacno kako kazes. Ali probaj da na problem gledas malo sire. Mi imamo problem diskontinuiteta. Zamisli situaciju da su tvoji matorci tebe ispisali na pola osnovne skole, tvoji skolski drugovi zavrsili osnovnu skolu, pa srednju, pa osnovne akademske studije, a sada kada oni upisuju master, tvojim matorcima doslo iz d. u g. pa kazu - e sada i ti moras da ides da upises master, vidis da to svi tvoji drugovi rade. Sto se poljoprivrede tice, imamo otprilike upravo takvu situaciju - ona verovatno ni pre drugog svetskog rata nije bila na nivou francuske i nemacke, a posle rata smo iole uspesnijim poljoprivrednicima oduzeli vecinu imovine i podelili je kakvim gologuzanima. Gologuzani su do dana danasnjeg obicno to i ostali, a oni koji su nesto vredeli i znali bili su sto ekonomski osakaceni, sto moralno ubijeni u pojam cinjenicom da se nagradjuje nerad a sankcionise trud i rad. Dan po dan, proslo je 70 godina, od toga prvih 50 je onaj ko radi i pokusava da stekne nesto otvoreno obelezavan ponizavajucom etiketom "prljavog kapitaliste". A onda, odjednom, kao gore na priimeru sa master studijama, srpskim neefikasnim poljoprivrednicima se saopstava da bi od sutra trebalo da se ukljuce u slobodnu trzisnu utakmicu sa svojim visokoefikasnim kolegama iz EU. Jos da je slobodna pa i nekako, nego obrnuto - ovima iz EU drzava pokriva sve troskove proizvodnje kako im ovi iz niskoefikasnih drzava ne bi slucajno prismrdeli, njihovo je samo da naplate bilo sta i sve im je to profit, a nasima da sami pokriju troskove i da im prodajna cena bude niza nego ona po kojoj prodaju njihove visokoefikasne kolege u EU.

Ipak, ono sto je najveci problem je polazna tacka - naprimer ti hoces da se oprobas u trcanju sa profesionalnim atleticarima, staza je duga 400 metara, a oni krecu sa 300 metara prednosti... Konkretno, kod njih je 95% poljoprivrede visokoefikasno, a mozda 5% su oni koji koriste motiku, furaju neki fazon ekoloskog zivota, prodaju svoje proizvode po 2-3 puta visim cenama od normalnih punih hemikalija, drze kurseve srednjevekovne zdrave poljoprivrede, joge, gradnje kuca od blata i slame, bave se seoskim turizmom i slicno. I nekako dobro im ide, cak i takvi neefikasni poljoprivrednici su se super pozicionirali u drustvu i nasuprot tome sto se deklarisu kao nematerijalisticki filantropi, inkasiraju solidne sume novca.

Sa druge strane mi imamo milion nazovi poljoprivrednika, od toga 95% neefikasnih. Nije sporno, slobodno trziste ce uciniti da se jos 5% otgrne od toga i pocne da se bavi poljoprivredom na visokoefikasan i visokoprofitabilan nacin, znaci imacemo 100.000 visokoefikasnih to je super i za njih i za drzavu, ali zato preostalih 900.000 polako ali sigurno klize ka socijalnoj pomoci, sto nije dobro za drzavu. Tj. ja tvrdim da nije dobro, a ti tvrdis da je dobro, tu nam se misljenja razilaze i nema svrhe da ubedjujemo jedan drugog...

Evo, bas sinoc me zove jedan covek u cijem sam malinjaku svojevremeno bio, nismo se videli ni culi godinama. Kupio novi laptop pa mu nema sistem, pita da li imam sta od piratskih diskova, nebitno... Pitam ga sta radi, je li bilo malina ove godine, kaze ne bavi se vise tim... on, zena i dvoje dece kaze godisnje od socijalne pomoci inkasiraju oko 2.500 evra. Nasli neku staru kucu na dalekoj periferiji malog grada za 50 evra mesecno, nekad naleti neki posao "na crno", sve u svemu ne zali se, kupuje se novi laptop, ne pada mu na pamet da nesto menja... a pocetkom leta sam svratio kod jednog koji se jos uvek kao bavi malinarstvom, on pravi prve korake na internetu nakon sto je nabavio stari PIV 1.7Ghz 256Mb ram, 40 Gb HDD sa 17" Samsung 793S monitorom, sad ces opet da me pitas ako ne u kom veku a ono u kojoj deceniji ja zivim...


Ne, ugovori su na 2 godine, potom firma moze da promeni jedno slovo u iomenu i to se onda racuna kao nova greenfild investicija, vidjeno vec toliko puta, ali dobro ima logike u tome sto kazes, nek bude da si u pravu oko ovoga, da ne sirim vise temu, a imam i nekog vaznog posla.


Primeceno je takodje da uspesni ljudi ne vode sami auto vec imaju svog sofera, poslugu i da veceraju u skupim resoranima, zakljucak, ako hoces da postanes uspesan jos koliko sutra moras angazovati sofera i poslugu i poceti da veceras u najskupljim restoranima. Nesto mi govori da te to nece uciniti uspesnim, vec te totalno unistiti, ali dobro, imas punu slobodu da gledas i kopiras nacin zivota uspesnih, pa mozda nekim cudom postanes takav kao oni. Identicno tome sto sam napisao za pojedinca, smatram da vazi za drzavu.

---

Moje shvatanje je dijametralno suprotno - to koliko cete ti i tvoji ukucani jedni drugima da naplacujete svoju robu/usluge je totalno nebitno za zivotni standard vase porodice. Bitno je sta vi mozete da prihodujete spolja i sta morate da potrosite ka napolje. Dugorocno ako su vam rashodi veci od prihoda idete ka bankrotu bez obzira da li vi po kuci jedni drugima pomazete besplatno, ili svoje usluge skupo ili jeftino naplacujete. U domacinstvu sa finansijskim problemima treba gledati da sestra ne nosi kompjuter u servis i trosi pare na tu uslugu ako ti znas da ga popravis i besposlen si, dok ti recimo mozes izbegavati da se hranis po restoranima ako majka zna da kuva i ima vremena za to. Ovo sa subvencijama nema realni ekvivalent u porodici ali ajd da pokusam - recimo da ja hocu da platim popravku svog kompjutera 10 evra, a tebi se nikako ne isplati da dolazis i zamlacujes se time, ako ne zaradis barem 12. Tu na scenu stupa tvoj otac koji izvadi iz dzepa 2 evra i da ti. Rezultat - porodica uvece ima 8 evra vise nego sto je imala ujutro, i moze ih utrositi na veceru, dok u suprotnom mora veceru platiti svojom kreditnom karticom i to sve jednog dana vratiti sa kamatom od para koje dobije tako sto podigne nenamenski kes kredit.

U sustini sam sklon misljenju da gotovo uvek kada ne znas sta je dobro za drzavu mozes posmatrati ekvivalentan problem na nivou svoje porodice i sve ce ti biti mnogo jasnije.

---

E moj pctel, mozes koristiti porodicu da opises stanje u drzavi ali moras biti pametan pa da napravis odgovarajuci ekvivalent sto tvoj primer nije. Ovo je ekvivalentan:
Sin popravlja kompove za 10 eura, otac automobile za 10 eura I majka pravi gibanicu za 10 eura. Treba im 30 eura dnevno da prezive ali niko nece da plati 10 eura za komp, auto I gibanicu.
Zbog toga sin da mami 2 eura podsticaja da ona proda gibanicu za 8, tata sinu da 2 za Popravku kompa I zena ocu 2.
Svi odrade svoj posao ali na kraju dana u kucu udje 24$ umesto 30. Svi su odradili svoj posao a nemaju da jedu I jedini koji su profitirali su oni spolja koji su dobili usluge popravke I gibanicu ispod ekonomske cene. Neko mora da plati ekonomsku cenu a LOSE je ako tu cenu placa tvoj otac umesto pravog korisnika usluga.

Bez uvrede,ali gomila nebitnih stvari u ovim recenicama. Sta ako im treba 300e da prezive dnevno
Da stvari stoje tako kako ti kazes onda bi oni spustili svoje cene na trzisno prihvatljive i poslovali bi,ili bi crkli gladni
Ili da imaju tetku iz nemacku,koja bi predstavljala drzavu

Inace,ovo kao da si opisao nasu drzavu a mmf mu dodje tetka iz nemacku

Ovo mi je ulepsalo ovaj tmurni kisni dan. Zakljucak ti je tacno onakav kako inace razmisljas. Bravo. Samo tako nastavi i smeha dovoljno na svakoj strani. Veoma poucno...


Pozdrav!

---

Upravo je Andrej013 opisao funkcionisanje subvencije, ma kako "smesno" izgledalo, primer je slikovit.

I upravo je "Nemacka" nasa "bogata tetka"..kao i sve one drzave koje placaju nasu robu. Ne moraju da imaju zaradu ili potrebu za nasom robom, ali su u "okruzenju", na kontinentu, pa moraju da ekonomski komuniciraju, da se ne bi napraavio "cir" u toj ekonomiji i rasulo.
Ne samo kao trziste za njihovu robu..to je samo ekstra plus..trzista NEMA, ako je neka ekonomija "ucaurena"

Malinari zasluzuju, makar simbolicnu subvenciju, kao osobe koje RADE i PROIZVODE(u drzavi gde svi trce u "upravljacke" i papirne sluzbe), cisto za ugled ljubiteljima parazitizma, ali to ne znaci i da su "heroji rada" ili "strateski" proizvodjaci.

Drzava treba da recimo uredi sistem u vezi sa malinarima, makar kao pokaznu vezbu, da uopste nesto zele da urade sa PRIVREDNIM AMBIJENTOM...ali koliko pratim, u pitanju su i dalje POLITICKE FLOSKULE, tako da..nista od privrede, ni u kakvom formatu..bar ne sledecih 10 god...

Hvala, zadovoljstvo je i moje, bilo da se ljudi uvesele ili nauce nesto

---

Ok, a sada je vreme za nesto zaista zabavno...

Pade mi na pamet da pogledam statistiku preduzetnistva po drzavama i da vidim sta je tu "pozeljno" da Srbija radi - da podstice ili suzbija preduzetnistvo... Vecina ljudi dok ne vidi te podatke zivi u uverenju da najveci broj vlasnika sopstvenog malog biznisa imamo u najrazvijenijim zemljama sveta - naprimer Japanu, SAD, Nemackoj, Svedskoj i slicno. Medjutim, istina je dijametralno suprotna - tu je procenat preduzetnika ispod 10% ukupnog broja radno sposobnog stanovnistva, dok se države kao što su Bangladeš, Benin i Gana nalaze na samom vrhu liste gde je preko 50% zaposlenih do zaposlenja došlo samozapošljavanjem tj. pokretanjem nekakvog malog biznisa.

Imajuci to u vidu Andrej013 ce mozda izneti teoriju da je strateski cilj Srbije postepeno ukidanje malih i srednjih preduzeca, hoces li Andrej?
Jer, nesto se tu nikako ne uklapa - EU institucije ekonomsku buducnost Srbije vide u malim i srednjim preduzecima, a ne u zatvaranju istih i zaposljavanjem kompletnog stanovnistva u ogromnim korporacijama i multinacionalnim kompanijama. U strategiji razvoja Srbije do 2020 godine je to jasno navedeno. Ili oni zele od Srbije da naprave Banglades, ili to jedino tako i moze, po sistemu koliki ti je jorgan, toliko se i noge pruzaju?

Kad definisemo stavove o tome sta je bolje a sta losije, mozemo probati da odgovorimo na glavno pitanje - kako to da Srbija za strategiju razvoja celokupne privrede bira model Gane i Bangladesa, jedino je poljoprivreda izuzetak i tu se bira model USA?

---

Razlika je sto nama nasa bogata tetka uglavnom poklanja to sto nam nedostaje, a losa privreda ono sto joj nedostaje nadoknadjuje uzimanjem novca uz kamatu, dakle iz primera treba izbaciti bogatu tetku a ubaciti zelenasa.

Bankarski sektor je iz privrede Srbije za 5 godina od 2006 do 2011 iscedio preko 27 milijardi evra samo za troškove finansiranja (čitaj kamata i negativnih kursnih razlika):
http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/defektnost-ekonomskog-sistema-kao-izvor-krize-inflacija-kao-sudbina/

---

Ja mislim da ti lupis gomilu nekih cifara koje ti bi se slozile sa tvojom pricom nadajuci se da niko nece proveriti to sto pricas. U prevodu, to mi smrdi na laz.

evo i zasto:
http://www.softwaremag.com/content/ContentCT.asp?P=2984


Mittelstand komapije su male i srednje kompanije.
Dakle, ili lazes, ili ti svakoj temi postupas toliko povrsno da sam sebe diskreditujes i diskvalifikujes normalne i objektivne diskusije.
Sve sto si napisao gore je netacno, laz, po mnogo osnova a najsmesnije je to sto ja tebi i dalje treba da crtam i objasnjavam da je dobro da proizvod X proizvodi 5 ljudi umesto 100 ljudi. Cela svetska ekonomija se na tome zasniva. U USA je pala produktivnost, u prevodu, vise ljudi radi za proizvodnju istog proizvoda i oni se ubise da to promene jer se poznato da je to jedan od glavih razloga usporenog izlaska iz recesije i dosao master genije pctel da objasni kako je pad produktivnosti odlican za privredu?!?! u celom svetu u poslednjih 50 godina broj ljudi koji zive od poljoprivrede se smanjuje a cena hrane pada ili zadrzava svoju cenu uprkos rastu populacije i smanjenju gladi, znaci, to je nesto pozitivno a ti si jedini koji ovde pokusavas da pokazes da bi bilo bolje da i dalje 50% stanovnistva radi u poljoprivredi?! Nacrtao sam ti primer koji pokazuje da bi to samo uzrokovalo rast cena hrane i smanjivanje produktivnosti.

zamisli se pre nego sto nesto napises, pliz.