Pa taj Ford je izrabljivao radnike, radilo se preko 14 sati dnevno, kao i kod mnogih drugih, samo što je kod Forda tempo rada bio neizdrživ.
Čak i poznati ekonomisti u Srbiji i dalje pričaju priču da je značajno podigao dnevnice svojim radnicima, zbog čega su se bunili drugi industrijalci (jer će im pokupiti najbolje radnike, a njihovi će krenuti sa štrajkovima tražeći da i oni imaju dnevnice kao Fordovi radnici), a navodno da bi ti radnici mogli da kupe Fordov auto, jer koji je smisao industrijalizacije, ako radnik koji nešto proizvodi za široko tržište ne može isti taj proizvod da kupi.
Međutim, surova istina je da su Fordovi radnici često padali u nesvest zbog loših uslova rada, kratkih pauza, i jednostavno su napuštali posao, pa je zbog toga morao da podigne dnevnice nekoliko puta. Čak i nakon toga je imao problema sa radnicima i većina nije dugo ostajala na poslu, jer se fizički radilo naporno, tempo je bio praktično neizdrživ, da je samo posle 3-4 meseca praktično cela postava na trakama bila od novih ljudi.
To što je Ford uveo pokretnu traku napravilo je veliki problem, jer je traka mogla ići onoliko brzo koliko je najsporiji radnik završavao svoj deo posla. Zato je na većinu vršen pritisak da budu brzi kao oni najbrži, a to je bilo neizdrživo i psihički i fizički.
Toliko o Fordu, koji je uneo "revoluciju" u automobilsku industriju. A znamo da se danas i dalje ono najkvalitetnije sklapa ručno, i nema pokretne trake. Na primer, u Mercedesu motore za najskuplje modele majstori sklapaju ručno, i na kraju se na motor stavlja pločica sa potpisom onoga ko je sklapao motor. Jedino što se ne radi ručno je šrafljenje brezona na glavi motora, to radi mašina koja sve brezone šrafi odjednom, ali ih verovatno zateže naizmenično određenim redosledom (zavisi od motora do motora).
Naravno, pokretna traka je vrlo bitna za neke proizvode široke potrošnje, tipa belu tehniku, male kućne aparate i sl.
Ali, japanci su i tu našli bolji metod za razliku od amera. Dok u SAD traka ide određenom brzinom, pa ko ne stigne nešto da uradi kako treba, taj primerak proizvoda ide u škart, japanci su napravili pedalu za sakog radnika na traci tako da može na kratko zaustaviti traku. Jeste da oni ostali gube čekajući, ali tih nekoliko sekundi ili pola minuta nije strašno u poređenju sa tim da praktično nema škarta. Naravno, ako radnik na svakom primerku mora da pritisne pedalu, bude premešten na neko drugo mesto, ili se brzina trake koriguje prema većini radnika...
A što se tiče malina.
Bez obzira koja je realna cena proizvodnje i šta će biti na kraju sa cenom za ovu godinu, voleo bih da razjasnimo jednu sitnicu.
A to je cena maline u evropskim prodavnicama u malim pakovanjima od npr. 125g, koja se kreće oko 2-2.5€.
Neki će izračunati da je to 20€ za kilogram.
Međutim, treba postaviti pitanje KOJI PROCENAT od ubrane maline u Srbiji završi u tim pakovanjima? Ko prebira od celog roda maline one najbolje plodove za prodaju u malim pakovanjima, kolika je njegova plata, kojom brzinom prebira plodove?
Da li se to prebiranje vrši u Srbiji ili tamo negde u Evropi?
Ja sam prošle godine, kada je cena bila preko 200 din. za kilogram, video na jednom mestu gajbice sa malinom, pitam koju klasu računaju pri otkupu za takvu malinu, kaže čovek da računaju u EKSTRA klasu.
Međutim, malina je neujednačene boje, ima onih potpuno zrelih tamno crvene boje do onih veoma svetlo crvene. Tako pomešana malina različite zrelosti nikada ne može da bude ekstra klasa, i to neko mora da prebere detaljno i odvoji one najbolje plodove za prodaju u malim pakovanjima.
Čak, i ako se to prebiranje radi u našim hladanjačama, opet to neko tamo u Evropi dodatno prebira za pakovanje, jer mi odavde ne možemo ništa da izvezemo upakovano, već samo rinfuzu.
A pođite od toga kolika je cena lešnika ili badema na tonu, a kolika je u onim malim kesicama.
Isto to važi i za malinu, kao i za bilo koje drugo voće.
Pa jabuka bude u otkupu na veliko npr. 50 dinara, a u prodavnicama je preko 120 dinara. A poređenje maline u rinfuzi i te prebrane maline u pakovanjima 125g je kao poređenje cena kajsije u rinfuzi i kompota od kajsije.
Takođe je važno koliki procenat ovogodišnje maline ide u izvoz kao "roland", a koliki kao "griz" i ostali proizvodi ("blok" i "polublok" ili šta već hladnjačari dalje rade sa prebranom malinom).
Recimo, ako pogledamo 2004. godinu, cene u otkupu su bile ispod 0.8€ za kilogram:
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=387880
Da citiram teks sa linka:
Citat:
Trenutno za malinu "roland" kvaliteta proizvedenu u Evropi, što znači najkvalitetniju, nudi se 1,35 evra, za najlošiji kvalitet "griz" ponuđeno je 90 evrocenti. Prema uobičajenoj strukturi proizvodnje, prosečna izvozna cena je 1,15 evra. Prema raspoloživim podacima, najviša otkupna cena je baš u Srbiji – 75 evrocenti, u Bugarskoj 70, Mađarskoj pola, dok je u Poljskoj svega oko trećine evra. Zanimljivo je da je na početku berbe u Poljskoj cena bila 62 evrocenta za kilogram, da bi posle svega desetak dana počela da pada i u nekim oblastima se približila čak četvrtini evra.
Već 2008. godine cena maline u otkupu je bila preko 2€:
http://www.danas.rs/danasrs/ek...000_evra.4.html?news_id=136197
Da citiram:
Citat:
Nije istina ni da su zalihe u hladnjačama ogromne, jer je ove godine uskladišteno samo 45.000 tona voća. Poređenja radi, 2003. ili 2004. godine u Srbiji je proizvedeno oko 90.000 tona. Kupci iz Evrope trenutno nude 3,5 evra za malinu "roland", a "griz" plaćaju 2,7 evra. Ako je ove godine realan odnos "rolanda" i "griza" bio 60 prema 40 odsto, onda će prosečna izvozna cena biti 3,2 evra. Vlasnici hladnjača su ove godine u otkupu malinu plaćali ne 2,3, kao što tvrde, nego 2,2 evra, imajući u vidu da im se vraća pet odsto PDV - komentariše Terzić.
On dodaje da su vlasnici hladnjača ranije navodili da su troškovi od trenutka otkupa do izvoza 35 centi po kilogramu, a potom ponudio računicu po kojoj će hladnjače ove godine "na sto vagona otkupljene maline za par meseci zaraditi oko 65.000 evra".
- Iza izjava hladnjačara krije se pohlepa. Kažu da će sa malinom biti kao sa kupinom, koju ove godine niko neće da kupi, ali za situaciju sa kupinom krivi su upravo hladnjačari i zbog njih poljoprivrednici sledeće godine to voće neće uzgajati. Podsećam Radeta Ljubojevića, predsednika UO Udruženja hladnjača Srbije, da je krčenje malinjaka usledilo kada je on počeo da zagovara da otkupna cena maline bude 50 do 60 evrocenti. Kada smo mi reagovali i zbog tako niske cene otišli u Ministarstvo poljoprivrede, tamo nam je rečeno da uništimo malinjake ako nam ne odgovara cena. Ljubojeviću sada poručujem da zatvori svoju hladnjaču ako mu sadašnja cena ne odgovara, rekao je predsednik Unije proizviđača maline, poručivši hladnjačarima da "ne seku granu na kojoj sede".
Dakle, ključno je pitanje koja je realna cena na evropskom tržištu za "roland" i "griz" ove godine, kao i koje su prema tome izvozne cene.
Vidimo iz gornjih linkova da je "roland" bio npr. 2004. godine 1.35€, a 2008. godine 3.5€. Verovatno je neko mislio da će cena i dalje da se penje, da će kilogram maline koštati kao kilogram meda od manuke, pa su ljudi krenuli da šire zasade. Veća ponuda na tržištu, cena ide dole.
Ako se nastavi ovako, moraće država da uvede kvote za otkup, jer se namnožilo i hladnjača i proizvođača, a svi misle da će i ako dupliraju zasade cena biti ista.
Setimo se prethodni put kako se završilo, ljudi su praktično uništavali zasade.
A to što je srpska malina u pakovanjima 125g oko 20€ za kilogram ne znači ništa, može da bude i 100€, jer nema ni 1% maline koja se tako proda.
Ako je malina osrednjeg ili lošijeg kvaliteta u većem procentu (kažem, ako, ne znam kakva je situacija u odnosu na ranije godine), većina će završiti kao "griz", a onda je onima u Evropi svejedno da li će taj "griz" i druge jeftinije derivate da kupuju od nas ili od poljaka, jer u prerađevinama kupac ne može da oseti razliku u kvalitetu.
Takođe, godinama niko ne priča o tretiranju maline raznim preparatima, da li u plodovima maline ima tragova pesticida i drugih otrova i sl.?
Ako imamo u vidu šta se radi sa povrćem i koliko je zatrovano, možemo misliti šta se dešava sa malinom, naročito zbog ovolikih kiša tokom proleća.
Znam pojedince koji su svaki drugi dan nečim tretirali malinu. Koliko je to ostavilo negativnih posledica na plodove ne znam, ali znam da naši proizvođači malinu cene samo po izgledu, ni ne pominje da li ima i koliko otrova u sebi.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
Registrovani: 4 ( backbiter17, Woodoo, bachi, morihei ueshiba )
Re: Malinari na putu ka BGu