|
hejejj
Član broj: 263889
Poruke: 246
*.crnagora.net.
|
Od kako je religija ispustila uzde većine Zapadnih zemalja, ne prestaje borba za dokazivanje naučne opravdanosti za veru u Boga. Osnovno pitanje na koje pokušavaju da daju odgovor je: “Da li su religiozni ljudi bolji od ateista?”
Vernici i apologeti tvrdiće da su religiozni ljudi „bolji građani“, pa da zbog toga religija zapravo doprinosi građanskom društvu.
Njihove tvrdnje podržavaju i neka otkrića (i kvaziotkrića) naučnika o niskim stopama kriminaliteta među verujućim.
Drugim rečima, ako niste religiozni, možda (ali samo možda) ćete biti dobra osoba, ali u proseku imate veće šanse da budete kriminalac, alkoholičar, neverni mužu/ženi...
Logično je da oni koji ne veruju u Boga, ili bar ga ne doživljavaju kroz prizmu savremenih crkava žele da obrazlože svoje stanovište i opovrgnu tvrdnje „verskih napadača“.
Srećom po ateiste, agnostike i sekularne humaniste, nema dokaza da je i jedno od tih istraživanja u potpunosti naučno sprovedeno, niti da su njihovi nalazi tačni.
Naprimer, u časopisu Sociološki kompas iz marta 2009. objavljen je tekst na temu „Ateizam, sekularnost i blagostanje: Kako otkrića iz sociologije utiču na negativne stereotipe i predrasude“.
Fil Cukerman, autor članka, analizirao je veliki broj podataka koji se odnose na religiozne nacije i one manje religiozne američke države.
Ovo su samo odlomci iz njegovog teksta:
Kriminalno ponašanje
Analizirajući četiri različite studije Cukermen zaključuje: „Stope ubistava su zapravo niže u sekularnim nacijama, a više u religioznim. Među 50 najbezbednijih gradova na svetu, gotovo svi su iz nereligioznih država“.
U Sjedinjenim Američkim Državama se opaža sličan šablon. Prema podacima iz predizbornih istraživanja „američke države sa najvišom stopom ubistava su visoko religiozne (Luizijana i Alabama) ali zemlje sa najnižim stopama ubistava su među najmanje religioznim u zemlji (Vermont i Oregon).
Ova otkrića nisu ograničena na stope ubistava, jer su stope svih nasilnih zločina viši u „religioznim“ zemljama.
Cukerman ističe i da su ateisti malobrojni u američkim zatvorima – ima ih svega 0,2 odsto.
Brak i porodica Cukerman objašnjava rezultate studije iz Barne iz 1999. koja otkriva da se među ateistima i agnosticima javlja niža stopa razvoda nego kod religioznih Amerikanaca.
I prema drugom istraživanju iz Kanade, kontervativne hrišćanke češće su žrtve nasilja u porodici nego „nevernice“.
Nezaštićeni seksualni odnosi
Prema tvrdnjama nekih sociologa, rezultati istraživanja gotovo jednoglasno upućuju da religiozni ljudi manje upražnjavaju nezaštićene seksualne odnose.
Takvo stanovište direktno je opovrgla studija iz 2009. koja je otkrila upravo suprotan obrazac – tinejdžeri koji se zalažu za religiozno inspirisan „zavet predbračne nevinosti“ zapravo se češće upuštaju u seksualne odnose koji, što je još čudnije, obično nisu zaštićeni.
Druga interesna polja
Sreća: Najsekularizovanije nacije na planeti su i najsrećnije. (Primer: Finska) Altruizam: Sekularne nacije poput skandinavskih doniraju najviše novca i pomoći siromašnima po glavi stanovnika.
Cukerman upućuje na dve studije koje su došle do otkrića da su tokom Holokausta „što su ljudi bili otuđeniji od religije, više pomagali Jevrejima“.
Stavovi i vrednosti: Cukerman nabrajajući brojne studije pokazuje da ateisti i agnostici, kada se porede sa religioznim ljudima, zapravo su manje nacionalstički, rasistički, antisemitski, dogmatski, etnocentrički i autoritarno nastrojeni.
Sekularizam se povezuje sa višim nivoom obrazovanja. Ateisti i drugi sekularni ljudi češće se zalažu za prava žena i rodnu ravnopravnost, kao i za gej i lezbejska prava.
Religiozni pojedinci češće podržavaju korišćenje sile.
Bilo kako bilo, nemoguće je tvrditi da su religiozni ljudi bolji od ateista. Većina će se složiti da religija može pomoći ljudima da budi bolji i da se izbore sa strahom od smrti.
Međutim, za to, kao ni za samo postojanje Boga i dalje nema validnih naučnih dokaza.
|
Login
Re: Zasto ljudi mesaju ateizam sa komunizmom