Citat:
gigamg1: Velika je zbrka u domaćoj poljoprivredi i svi su u pravu a opet niko nije u pravu.
Mišljenja sam da treba udariti na državu pšenicom. Minimalno uložiti (i to samo ko hoće da je seje) i to sejati samo sopstveno seme iz reprodukcije. Taman toliko da se oseti par godina kako je to kada semenske kuce dobiju šamar zbog svoje alavosti a prerađivačka industrija dobije mesto koje zaslužuje. Verujem da bi i cena skočila.
Gadno je sada onima koji su maksimalan trud uložili oko nje i maksimalno ispoštovali sve mere da bi dobili dobar prinos jer dele istu sudbinu sa onima koji su "ladili dupe" i pravili se pametni izbegavajući svaki trud i ulaganje koje su mogli. Ovi prvi nemaju neki profit od svojih ulaganja i kukaju dok ovi drugi imaju čist gubitak i povrh svega komentarišu prinose prvih kao "nemoguće" i nazivaju ih lažovima. Jadno je što otkupna cena još nije formirana iako je žetva u jeku.
Država ima jednu vrlo konfuznu politiku što se tiče poljoprivrede, odnosno kontrolisanja cene pšenice (odnosno brašna, odnosno hleba).
Država ne može na duži period efikasno da kontroliše cene, i to je neodrživo. Država bi tu trebalo da odigra ulogu nekog buffera sa robnim rezervama, da one ispeglaju te cikluse u poljoprivrendoj proizvodnji, pa tako kad se desi sušna godina i cena skoči drastično, država tada reaguje sa robnim rezervama da cenu održi na nekom nivou, a kada je godina dobra a cene niske onda te iste robne rezerve da napuni i to je to..
Međutim šta se dešava, te robne rezerve su postale još jedan instrument za kriminalne radnje, kao i sve ostalo, jer gde je logika da država popunjava robne rezerve prošle godine, kada je bila nenormalna suša, prinosi podbacili po 50-60%, i oni plaćaju kukuruz po 29 dinara za robne rezerve, a ove godine ne verujem da će kukuruz biti više od 18-19 dinara ako godina nastavi ovako dobro sa kišom kako je krenula.
Citat:
gigamg1:
Tvoj gubitak je mislim čak i veći od ostalih proizvođača kukuruza jer tebi silaža igra glavnu ulogu a samo poleganja utiče loše na kvalitet stabla. Koliko se sećam, pončo u početnoj fazi čuva od žičnjaka i sličnih štetočina dok kasnije ulazi u samu biljku i dalje je štiti od diabrotike. Neko je tu zakazao.
Zeznuta je situacija sa diabrotikom. Mišljenja su pomešana. Neki govore da je plodored donekle zaustavlja, neki govore da je tretiranje semena dovoljno, neki misle da će je insekticidi proterati, neki se čak bore protiv nje paljenjem žetvenih ostataka ali jedno je sigurno, nedorasla je domaća poljoprivreda tome problemu. Ponajviše kumuje tu i stavka da ta bubica nosi etiketu "imported" pa je u tome i veća muka jer nedovoljno je znanje o njoj. Budi veoma srećan ako su vlasnici susednih parcela makar tretirali seme starom metodom ručnog "furadanisanja" jer dosta njih želi da uštedi hiljadarku po setvenoj jedinici kupujući netretirano seme a čak ni taj stari metod tretiranja ne koriste.
Mislim da što se tiče dijabrotike to da li su komšije radile zaštitu ili nisu cenim da ne igra veliku ulogu, jer kako ovi moji kažu ta buba može za jedan dan da pređe 5 kilometara nošena vetrom (a vetar tamo duva non-stop), tako da je ta dijabrotika problem na nivou cele države i regiona, a ne samo na nivou jednog proizvođača.
Juče smo pričali sa ovima što rade prskanje iz aviona, cene su stvarno niske (1100 din/hektar), dnevno mogu da urade oko 1000 hektara, i to sve štima.. Međutim ako mi krenemo da prskamo tim nekim insekticidom koji deluje na imago, to znači da ćemo potamaniti i sve pčele u krugu od 3 kilometra od naših parcela ako pčelari ne sklone ili ne pokriju košnice... Sad, ovi iz JAT-ove privredne avijacije tvrde da smo mi samo dužni da istaknemo obaveštenje par dana unapred, a pčelari moraju sami da reaguju da rade šta god treba jer je to njihov posao, što u principu i ima smisla, ali ipak to još proveravam i sa opštinom i sa inspekcijama... Na kraju krajeva ne bih da me spopadnu okolni pčelari sa raznoraznim tužbama, a sa druge strane nemam nameru da dopustim mi propadne 200 vagona zrna, zbog nečijih 100 košnica...
Citat:
gigamg1:
GMO u tvome slučaju ne igra neku ulogu koju su mu kojekakvi rekla-kazala novopečeni stručnjaci sa diplomama na spinovanim vestima dodelili jer koliko sam razumeo tvoja delatnost je iskorišćenje energije iz organskog materijala.
Ako ti taj silažni kukuruz koristiš samo iz potrebe iskorišćenja energije bez proizvodnje sirovine ili gotovog proizvoda (konvencionalna poljoprivreda) koji bi bio namenjen za ljudsku ili životinjsku konzumaciju onda ne postoji argument koji bi bio dovoljno jak da ti zabrani korišćenje gmo hibrida. Ako ti iskoristiš takvu silažu za proizvodnju energije a ostatak kao organsko đubrivo (kompost) onda tu nema šta da se polemiše o gmo jer tvoj krug je zatvoren i štetni efekti gmo organizama su izolovani.
Ispravi me ako grešim.
To je tačno, i mislim da bi to bio veliki potencijal za energetiku zemlje. Sa GMO ne moraš da vodiš računa o plodoredu, uzmeš jednu parcelu i samo rokaš kukuruz iz godine u godinu. Sa 1 hektara se može dobiti 27724 kWh struje godišnje ili 7260m
3 čistog metana. Ono što je interesantno je da biogas elektrana može da gura i čist metan u gasovod (u Nemačkoj većina biogas elektrana to i radi), u tom slučaju cena sirovine za 1 kubik metana je nekih 15-20 centi.. Dodaj još 10 centi za amortizaciju i profit elektrane i imaš cenu prirodnog gasa koja je jeftinija nego tržišna, a uz sve to nisi energetski nezavisan od Rusije ili koga već, i imaš obnovljivi izvor, nemaš zagađenja i sve te fazone...
Ali ko će u Srbiji da se zanima sa nekim dugoročnim planovima, kad ovde ministar na stručnom panelu izjavi da u prethodnom periodu nije bilo investicija u obnovljive izvore, i da će oni da podstaknu taj sektor i privuku nove investicije tako što će da smanje podsticaje za 15%!
Login
Re: Prošlogodišnji scenario sa poljoprivrednicima se nastavlja
