Grejanje na pelet - 2. deo

@boki.samardzic

Post koji sam napisao nije upućen Vama. Kada sam počeo da ga pišem Vaša dva posta nisu bila publikovana.
Postoji ovde na ovoj temi pogolem istorijat, tako da se zna jako dobro zašto sam ja to napisao.

Dobrodošli na forum!

---

Mislim da bi ovo na neki način trebalo ukloniti jer ako to pročitaju "Caleffi stručnjaci", jako će se razočarati

boki.samardzic

Treba logično razmišljati ali u logici treba stvari poredati po prioritetu. Nemoj, kao glavni reper, uzimati temperaturu dimnih plinova. Većom brzinom ventilatora, možda, dobiješ manju temp. dim. plinova ali gubitci su ti sigurno veći. Za početak odredi minimalno doziranje peleta sa kojim imaš stabilan plamen. Prema toj količini uskladi brzinu ventilatora ali da ti plamen bude konstantan,mekan,svijetlo žut i normalne visine. Kratak i nemiran plamen su siguran znak da je ventilator prejak. Postupak ponoviš kroz sve snage gorionika koliko ih imaš a snage prilagodiš, mogućnostima peći i svojim potrebama.

Dobro nam došao

Probaj to prikazati matematički pa možemo nastaviti dalje.

Ako i dalje stojiš iza ovoga što piše, tu ne pomaže nikakva matematika. Možda imaš objašnjenje koje će većina razumjeti ili priznati da si se pogrešno izrazio.

I dalje stojim iza toga što sam napisao, razlika je našim prepisivanjima i tumačenjima je da se zadržao stari način izračuna i postavki kad je gorivo bilo 500 % jeftinije nego danas, temperature polaznog voda 80°C i povratnog 60°, nitko nije mario za troškove grijanja.
O tome ne pišem nego o modernom grijanju gdje je raspodjela i ušteda energije na prvom mjestu.
Nekada se sve reguliralo temperaturama i danas većina isto radi, u grijanju je protok vode na prvom mjestu i onda temperatura. Igračke kao što su termostati koriste se samo kod podešavanja, ostala podešavanja u daljnjem radu samo temperaturom vode.
Imati 10 radijatora u jednom krugu ili jedan radijator jedan krug nije isto, troškovi cjevovoda i spajanja su veći, dugoročno isplativije.
Za svako grijanje je potreban izračun, tako ništa nije isto i ne može se uspoređivati sve i svašta. Isporučena toplinska energija je stavka koju plaćamo svake godine.
Po tome kako ti tumačiš ja mogu pitati čemu služe prigušnice i mogućnost podešavanja istih ako su potpuno otvorene.

Beskorisna prepiska, ništa nije dokumentovano što je napisano u, gore, citiranom

"Ako je povrat iz kruga radijatora manje od 10°C od polaznog voda znači da su ventili za prigušivanje protoka otvoreni i tijelo radijatora manje grije"

Ovo i dalje tvrditi.....nastavi, neću više komentarisati

Ako je povrat iz kruga radijatora manje od 10°C od polaznog voda znači da su ventili za prigušivanje protoka otvoreni i tijelo radijatora manje grije, svako tijelo grije toliko koliko zadržava u sebi toplu vodu.
Ovo je kompletna rečenica, ono iza zareza objašnjavao ono ispred.

Postajem alergičan na gluposti i njihove autore. Skidam temu sa praćenja. Ako ne reaguje na ovakve postove, pokušaj sebi poslati PP jer jedino si sebe ubijedio u ovakve sulude tvrdnje.

svako tijelo grije toliko koliko zadržava u sebi toplu vodu.

Ako se otvori prigušnica i poveća se protok fluida iste temperature, tijelo radijatora manje grije.
KO JE OVDJE LUD????

Naravno da će grijati više po tome kako ti tumačiš, to je način koji koristiš povećavaš temperaturu i toplinsku energiju tijela i potrošnju. Sad to tijelo poveži s još 9 istih takvih i matematički prikaži koliko ti treba toplinske energije na taj način.
To više nije omjer 1:10 nego 1:20 i više. O tome pišem, čemu vratiti toplu vodu u proizvodnju kad je možemo iskoristiti u tijelu koje grije prostor, način na koji je to moguće je prigušenje protoka, hladna voda koja se ne može iskoristiti napušta tijelo za grijanje.

Pozdrav svima!

Posto mi je ovo prva sezona grijanja na pelet, imam par pitanja. Trenutno je situacija sljedeca, na Tam Stadler UNI-E 25kw je postavljen Ferroli SUN P7N (novija varijanta).
Kotao je spojen preko 4-krakog (Tam stadler varijanta) ventila (postavljen da salje cca 60C u radijatore) na radijatorski krug u kojem je "glupa" Grundfos pumpa sa 3 brzine.
Plamenik se pali preko sobnog termostata a pumpu pali i gasi elektronika plamenika prema zadanim postavkama. Sustav radi ok, temp je namjestena na 21.5, plamenik se
pali 5-6 puta u 24 sata, temp na dimnjaci je oko 110-120 C na 18kw snazi. Grije se cca 2x70 m2 neizoliranog objekta (obicna fasada sa pvc stolarijom). Problem je u lose
razvedenim cijevima radijatorskog kruga koje idu plafonom u prizemlju te za radijator na katu idu kroz deku plafona a za radijator u prizemlju se spustaju i tako za sve sobe.
Nakon sto termostat ugasi plamenik, pumpa radi jos 20 min (to je maks postavka koju dozvoljava Ferroli elektronika). Poslije toga sva toplina iz radijatora u prizemlju ode na
kat pa je gore pretoplo a dole se osjeca da su radijatori hladni. Radijatori imaju obicne ventile. Moja je ideja da ako je moguce, staviti na 4-kraki Seltron motor (vise radi konfora)
a HeatOn WCHR01 za upravljanje. S obzirom na starost kotla, njegovo "zdravlje" me ne brine, nego sam mislio ovom kombinacijom postici cim duze kruzenje tople vode u radijatorima
tako da bi na HeatOn WCHR01 postavio mod snizeno sa 25% brzine pumpe kad ne grije.

Molim komentare i misljena.

LP

A kolko bi ti zelio povrat ako je polaz 50 c°.?Znaci u radijator ulazi 50 c°.Dali bi prigusnicu malo zavrno da se sto vise zadrzi ili bi pojaco pumpu da brzo prodje kroz radijator ali da neizgubi previse temp od onih 50 C°.

Odnos protoka i pada temperature kruga. Sad zamislimo hotel i pad temperature 5°C, koja bi to pumpa mogla zadovoljiti.

Već duže vrijeme se spreman da napišem ovaj post ali zbog velikog broja obaveza nisam ranije stigao. Prošle godine, nekako u ovo doba počeo sam detaljno istraživati "problem" zvani grijanje. Grijanje u mojoj kući datira od 1997 godine kada je tkz crnim cijevima izvršena instalacija i postavljeni pločasti radijatori. 2014.godine sam izvršio zamjenu kotla na pelet, proizvođača Lafat commerc Kalesija, Bosna i Hercegovina (Still metal). Kotao koji je ugrađen je jačine 35 kw (proračunato da pokrije čitav objekat na 2 sprata, cc 200m2). Od 2014.godine ka na ovamo, zagrijavam samo jedan sprat (gornj) veličine 75-80m2.
Kotao je bio klasično spojen, na način da je na topli vod bila spojena pumpa koja je ujedno bila spojena na elektroniku kotla. Od same ugradnje kotla na pelet imao sam različite probleme sa radom kotla odnosno najviše zbog potrošnje, zatim načina potpale, samog rada i sl. Smatrao sam,a i dalje smatram da zbog njihovog neiskustva za rad same automatike/elektronike kotla dolazilo zbog tih problema. Jednostavno to je bila mlada firma koja se probijala na tržište i nekom su pogodili parametre,a nekom ne dok većina korisnika iz neznanja nije se ni žalilo.

Ono što je bio moj najveći problem,a ujedno i izazov da sam imao velike oscilacije temperature u samoj kući na način da u jednom trenutku imam vrele radijatore,a zatim nakon toga osjećah hladnoće iako je sobni termostat pokazivao temperaturu 23-24C. Zatim kada dođe do podizanja vanjske temperature u kući bude pretoplo i obrnuto. Kotao je radio u nekom svom režimu. Nakon dugog čitanja kako ovog tako i drugih foruma i mišljenja, nakon obavljenih desetak razgovora sa Srksonom, krenuo sam u relizaciju prepravke samog sistema kotlovnice.
Kao što sam ranije spomenuo u polaznom vodu imao samo pumpu. Za prepravku kotlovnice kupio sam:

ESBE VRG 131 trokraki miješni ventil
Seltron ARA motor
Razdljenik HV 60 za 2 kruga (zbog toga što sam imao bojler sanitarne vode)
Hidraulična skretnica
Grundfos pumpu 32-60 novu
Grundfos pumpu 32-60 nabavio polovnu
Trokraki antikondezacioni ventil ESBE VTC 512/511 (60C)
Termometre, Termonanometar, Ventile i cijevi
Naknadno nabavio HeatON WCHR-01 elektroniku i poslao Srksonu na doradu

U samo proljeće ove godine napravio sam prepravku kotlovnice ali bez same elektronike/automatike. A usput sam zvao servisera koji je konačno "nadošao" pa mi je rekao da je bilo problema sa softverom elektronike kotla. Taj dio je popravljem, nagograđen na novu verziju te aktivirana modulacija (mart/april 2019.godine).
Tokom ljeta Srkson je završio samo automatiku te sam prije početka grijnje sezone ugradio kompletan sistem gdje sam spojio sve komponente (Senzor polaznog voda, senzor grejnog voda, Motor na miješni venti, automatiku). Sve doveo do upakovanog ormarica. Temperatura vode prema radijatora podešena na 47 C, temperatura starta pumpe u radijatorskom krugu podešena na 60 C i ostale parametre na samoj elektronici (Srkson). Pumpa(e) skinuta sa elektronike kotla i spojene na automatiku.

Rezultat
U prvih 20 -30 oktobra dana sam testirao sistem, mijenjao različite parametre. Vjerovatno zbog promjene načina upravljanja kotao se malo čudno ponašao,a pogotovo se odnosilo na ponovni start (potpalu) kada je sobni termostatat aktivan. Nakon dopisivanja, konstulacija sa proizvođačem kotla (Lafat - stillmetal) ponovno smo nadogradili softver, promjenili način potpale, smanjili brzine doziranja peleta te podesio da ručno mogu podesiti brzinu ubacivanja/dozirranja (1 - 100%, 2 - 70%, 3 - 50%). Ono što nisam siguran ali sam ipak mislim da ne mogu ograničiti da mi kotao ide npr do brzine 3 (1,2,3). Već on omogućava da se postavi AUTO, ili fixna brzina 1 do 5 (doziranje).
Trenutno mi radi u AUTO modu (modulacija kreće na 74C, smanjuje brzinu sa 5 ka niže), te doziranje peleta postavljeno na 3 (50%). Smatram da je ovo nije minimalna potrošnja i da može još niže ali za to je potrebno podesiti parametre u elektronike. Uz to je još uraditi i izolaciju na kući.

Zaključak
Prije svega ovom prilikom bi želio zahvaliti @Srksonu na velikoj pomoći, odgovorenim pitanja, brzini i korektnosti izrade same automatike. Nemam više velikih oscijalicija u temperaturi unutaru kuće, radijatori su konstatno topli, ugrađeni su termoventili na sve radijatore tako da neke držim na smanjenje jer ne koristim sve sobe.

Imao bi još napisati barem ovoliko ali generalno naš svijet ne voli čitati. Smatram da ima još prostora za napredak podešavanjem parametara elektronike kotla. Volio bi da ako neko od forumaša ima iskustva sa ALPHA FUMIS (mislim da je slovenački proizvod) da podijeli mišljenja.







_{[Ovu poruku je menjao QT3 dana 28.11.2019. u 20:50 GMT+1]}

@Majestic
Postavka grejnog sistema koju ste opisali je OK, jedino ne vidim da se ne pominju dve pumpe, već samo jedna u radijatorskom krugu. Izvedba cevne instalacije je takođe OK.
Moj savet je da stavite pumpu u kotlovski krug i da prevashodno uložite novac u izolaciju objekta pa tek nakon toga da automatizujete sistem. Sa automatkom će doći do neke uštede energenta od 3% i osetnog komfora, ali naglašavam, prevashodno izolujte objekat. Pročitajte kompletnu ovu temu, mnogo toga ima korisnog za vas.

---

Hvala na savjetima. Da, nema u kotlovskom pumpe. Spojeno je slicno kao na ovoj slici (nije moja). Takoder radijatori su aluminijski.


Svjestan sam svega samo sam zaboravio napomenuti da ne planiram ispravljati krive Drine s obzirom da planiram sljedece godine krenuti
u gradnju niskoenergetskog objekta. Ovo cu ostaviti nekom drugom.
Ideja je cisto radi konfora, a sto se potrosnje tice vec sam rekao da me zdravlje kotla ne brine.
Inace procitao sam ovu i onu prethodnu temu. Puno korisnih informacija, svakako ce dobro doci kad budem radio novi sistem.

U principu me zanima da li se Seltron PROMIX AVC05 moze ugraditi na tam stadler 4-kraki? Inace cu uzeti samo HeatOn da glumi pametni termostat za pumpu.

QT3
Bravo, i da se lepo ogrejete.


Majestic
Pitanje je da li ovaj ventil i radi, jer to korisnici kada podese više mu ne prilaze. To je bilo uz kotao stadler iz "84g(imao sam takav od 40000ccl).Mislim lično da neće moći na njega seltron.




_{[Ovu poruku je menjao SG kamikaza dana 30.11.2019. u 19:54 GMT+1]}

---

Radi, radi. Malo teze ali ide ;-) Mislim da bi se mogao razraditi da ide lagano. Moj je iz 87'

Ovde niko ne govori o plamenu i načinu sagorevanja peleta.
Plamen nastao sagorevanjem goriva bilo ono gasovito, tečno ili čvrsto traži kiseonik. Srazmerno unetoj količini kiseonika razlikujemo plamen tamnije boje koji ima manjak kiseonika i plamen svetlije boje sa dovoljno kiseonika ili previše kiseonika. Vazduh sa premalo kiseonika daje manje toplote i pravi crni dim tj koksira a u stvari sumpor pravi jedinjenje koje se lepi za zidove. Plamen na ivici oksidacije ili oksidirajući daje najviše toplote i najmanje gareži. Odredjeni procenat viška vazduha u procesu sagorevanja daje sigurnost protiv stvaranja čadji. Sav vazduh unet preko te mere u proces sagorevanja smanjuje samu temperaturu sagorevanja.
Osnova svega je što čistiji plamen i ujedno čisti izduvni gasovi.
Kod lošeg plamena gde imamo manjak kiseonika prljavi izduvni gasovi u početku lepo rade posao. Tih 20-30% manje iskorišćenje energije je zanemarivo. Medjutim prljavi izduvni gasovi u kombinaciji sa kondenzovanom vodom stvaraju sloj koji dodatno onemogućava izmenjivačima toplote da rade posao. Sada već efikasnost pada sve više i više. Obično se primeti povećana potrošnja peleta a sve je isto kao i pre.

Taj sloj gareži je nastao od sumpora i u dodiru sa vodom stvara se sumporna kiselina koja je vrlo agresivna za gvoždje.
Tako može da se napravi pelet od kukuruza ili cerovine sa sve korom koji je vrlo kaloričan. Proba tog peleta daje odlične rezultate ali samo na kratko. Obično posle probe sledi kupovina veće količine peleta. Medjutim kasnije kreću problemi sa čadjavljenjem i garežom.