Grejanje na pelet - 2. deo

Do sada samo preporuke za kepo, očigledno da su dobra iskustva sa njim. Hvala vam na preporukama.

Prijatelji moji, treba mi mala pomoć. Da li nek zna o kojoj je ovde elektronici reč i kako može da se pristupi parametrima? Gorionik pravi firma iz Rumenke, oni prave i kotlove MDV. Sagoreva sve vrste peleta, deluje skroz ok, samo ne prepoznajem o kojoj se elektronici radi, pa ako neko zna, nek pogleda slike i da koju informaciju. Hvala vam...

Potpis

Novi Sad,Kac
Kotao:Viadrus U22S(30KW)
Gorionik:B-Max Home 10-30KW
AT Centrometal 2xCAS 801
Razdelnik 3 kruga grejanja+TPV
Pumpa u kotl. krugu:Wilo Star RS 32/6
Pumpe u rad. krugu: 3xWilo Stratos Pico 30/1-6
Mesni i aut. u kotl. krugu:ESBE VRG 131+ESBE CRA 111
Mesni i aut. u rad. krugu:3xESBE VRG 131+ESBE CRC 141
Armatura i cevi:5/4 i Cu fi35
Radijatori:Faral Alba H500-190 reb+termoglave

Zdravo svima. Potrebna mi je pomoc da odredim broj rebara radijatora za trenutno grejanje povrsine od 180-185m2.
Majstor je racunao 1 rebro (global vox 600) na 1 m2, a negde i koje rebro vise jer je visina 2.8m. Objekat nema izolaciju spoljnih zidova (nisam siguran kada ce to doci na red), a plafon cu izolovati vec necim do sledece zime.
Ako neko moze da mi preporuci nekoga ko (poznaje termodinamiku) bi mogao da napravi realan proracun, bio bih mu zahvalan. Hvala unapred.

Trebas izracunati koliko tvoj zeljeni prostor treba kw . Dnevni naprimjer dva radijatora po 3 kw.Imas takvih tabela posvuda .Onda kad odlucis koji proizvodjac radijatora .Isto imas tabelu .Odredis sa kojim polazom hoces da grejes i kupis takve radijatore.Netreba tu neka velika skola i termo dinamika .

Hvala na odgovoru.
Uzecu global vox radijatore. Problem mi je da dodjem do podatka koliko energije trosi objekat tj prizemni deo. Kada bih imao tu informaciju, ostatak mi ne bi bio problem. Global vox daje 185w po rebru za visinu 600.

http://etazgrejanje.com/cms_up...roduct_files/90_vox-tabela.jpg

Tako da ostaje isto pitanje kao u prethodnom postu.

Majstor je dobro odredio, 1 članak 1 m2.
Veća površina radijatora dozvoljava grijanje s toplom vodom manje temperature, nadoknadi samo toliko toplinske energije koliko je izgubljeno hlađenjem je bolja ugodnost u prostoru, mogućnost dodatnog smanjenja isporučene toplinske energije i manjom potrošnjom goriva.
Kod tako velike količine vode u radijatorima treba odvojiti krug grijanja od kruga proizvodnje, hidrauličkom skretnicom ili spremnikom topline što je bolja varijanta.

Za izracunati koliko treba energije tvoj objekat postoji tabela isto ko i za radijatore.Pa lepo ubacis podatke koliko zidovi debeli blok ili cigla juzna ili sjeverna strana Visina plafona ima izolacija nema izolacija. E druga stvar je ako majstoru neverujes a sam neces da se potrudis.

Hvala na odgovorima.
Proizvodjac kotla koji planiram da kupim je savetovao da smanjim broj rebara a pojacam temperaturu vode u kotlu i da pravim proracun kao da imam fasadu, a pojacanom temperaturom vode cu nadomestiti manji broj rebara. Zasto? Zato sto ako dimenzionisem broj rebara prema trenutnom stanju, kad stavim fasadu imacu problema jer ce potrosnja objekta biti manja.

Nije problem da izracunam sam, ali sam u drugim temama naisao na neke tabele za koje su kolege forumasi pisali da nisu ispravne. Moze li link ka pomenutoj tabeli? Hvala

Istina je to da proizvodjaci kotlova dopisuju mnogo vise i imaju svoje tabele.Ako dobro procitas forum unazad sta pisu forumasi a to je da temperatura kotla bude 75 c° a polaz po potrebi .Kotao za 100 kvadrata 10 kw snage a radijatori nemogu biti preveliki .Bolje vise nego manje .Kad uradis fasadu samo smanjis polaz .Naprimjer ako sad ide 50 sa fasadom ces zadovoljiti sa 40 polazom a kotao ce raditi uvijek na 75 .Ta usteda sa fasadom je zagarantovana

[quote]LowKnowledge:
Hvala na odgovorima.
Proizvodjac kotla koji planiram da kupim je savetovao da smanjim broj rebara a pojacam temperaturu vode u kotlu i da pravim proracun kao da imam fasadu, a pojacanom temperaturom vode cu nadomestiti manji broj rebara. Zasto? Zato sto ako dimenzionisem broj rebara prema trenutnom stanju, kad stavim fasadu imacu problema jer ce potrosnja objekta biti manja.

Nije problem da izracunam sam, ali sam u drugim temama naisao na neke tabele za koje su kolege forumasi pisali da nisu ispravne. Moze li link ka pomenutoj tabeli? Hvala[/quote

Lose te je savjetovao .Verovatno ima takav kotao ko i savjet.

Nekada se projektovalo tako da je polaz 90*C a povrat 70*C i ta temperatura ide u radijatore. Danas se to ne radi jer je jako teško održati 90*C u kotlu a i iz drugih razloga.
Danas se na spoljnjih -20*C projektuje unutrašnjih 22*C i to sa vodom oko 50*C. To znači da na spoljnjih 0*C ide voda od oko 40*C u radijatore i sistem pali-gasi pomoću termostata u sobi ili spoljno vođenim.
Dakle, veličina radijatora NIKADA nije problem grejanja već finansija. Predimenzionisanje radijatora tri puta će spustiti temperaturu polazne vode na pola ali će i puno da košta.
Zlatna sredina je niskotemperaturno grejanje a tu se upada ako se projektuje površina radijatora na polaznu vodu od 50-55*C pri spoljnih -20*C i +22*C u sobama.
To ne važi za podno jer ono mora biti projektovano tako da polazna voda od 40*C može da zagreje prostor i na spoljnjih -20*C (površina cevi je još veća).
Pogledaj u projektu koja je polazna voda predviđena. Možda ti ovo pomogne ako planiraš da povećaš broj rebara za 50% ili za duplo (gruba računica ali to je otprilike to).
1 rebro - polazna temperatura 80*C na spoljnjih -20*C, na prosečnih zimskih +5*C polazna voda 50*C
1.5 rebro - polazna temperatura 60*C na spoljnjih -20*C, na prosečnih zimskih +5*C polazna voda 40*C
2 rebra - polazna temperatura 50*C na spoljnjih -20*C, na prosečnih zimskih +5*C polazna voda 35*C
3 rebra - polazna temperatura 40*C na spoljnjih -20*C, na prosečnih zimskih +5*C polazna voda 30*C

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo

Sve je ovo tacno apsolutno.Samo nebi se upustio da spustam polaz sa tri puta vecim radijatorima.Radije bi digo iberzugi stavio spirale razlio onu masu i stavio laminat nego zivio u kuci radijatora.Ali kad se poveca povrsina grejnih tela poveca se i kolicina vode u sistemu .Pa tad i veci broj kw odleti u bespotrebno.Nekako je izracunato da mozes samo sa jeftinim energentom a njega nema.Netreba se plasiti koje rebro vise da se stavi .

Ja imam akumulator toplote raskacen i nekoristim jer mislim da je to bezveze ako mogu da sistem drzim na dva stepena i da nemam oscilacije .Svuda je akumulator i cevi i radijator.Kad je noc u minusu sobni jednostavno pusti grejanje po programu i to je to.

Ne znam kako je to za aluminiumske radijatore ali meni je panelni radijator od 80cm dovoljan za sobu od 12m2.

Ovo je tipična zabluda. Toplota u radijatoru nema gde da ode u bespotrebno jer je u sobi. Tu nema gubitaka. Energija je ista, manje vode se greje na višu temperaturu a više vode na manju temperaturu. 100l vode od 70*C ima istu energiju kao i 150 l vode od 54*C.

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo

Mozda se nisam bas jasno izjasnio .A mislio sam da je lakse ugrijati manje vode nego vise .
Nebi reko ode toplota bezveze ako je u sobi ona je tu .Nego treba vise energije u datom momentu za ugrijati vecu kolicinu vode .
Radijator po svojoj izvedbi ima razlicite snage sa razlicitom kolicinom vode.

I jedno sto sigurno znam a to je da se sve lakse progrije ako se greje u manjim kolicinama .Konkrektno covjek direktno iz kotla salje u sistem 50 c° itvrdi da je ekonomicno.
A podize sistem dva dana. Ja za pola sata izbalansiram ali na smanjenom polazu ne sve odjednom.
Druga je opcija sa Tp progrijava cetiri dana podno .Mene prodje zelja a i vreme se promijeni za cetiri dana .Dok ugreje beton laminat zidove.

Da umesto tri rebra stavljam devet da bi isao na niskotemperaturno .Nebi ja to.
Jasno je meni da matematika kaze tako .Ali ja nisam od onih sto tvrdise da sto vise vode pripremis imas veci komoditet .Ida ta energija se jednom podigne pa samo odrzavas a podignes je tako sto ti kotao radi maksimalno i tad navise iskoristen.

Eto ja sam od toga odustao .
Sad mislim da je bolje sa sto manje vode sto brze ugrijati prostoriju.Malo energije ulozis pa ako mozes sa tim dobro je.
Davno sam odustao od akumulacije u zidovima AT .Od histerze od 5 c°.Sve nabrzinu .

Ako struka i matematika kaze drugacije IZVINJAVAM SE SVIMA

Ja sam u jednoj evropsko drzavi kupio cijevi za podno i covjek lijepo isprinta .Moje povrsine potreban polaz za zeljenu temperaturu.
Raspored i ostojanje cijevi Duzina cijevi od razdelnika.I tamo lijepo pise da se povrsina grejne spirale mora uredno rasporediti .
Ako na jednoj strani sobe stavimo tri puta veci radijator a u kraju te sobe nema nista .Nebi bas reko da ce biti isti efekat kao kad stavis citav pod sa istom temperaturom. Ili da piri pa onda moze i sa malo toplote da se rasporedi.

Jel ima neko iskustva sa Termal kotlovima? Niko nista o njima ne pise.

Potpis

Kimi

Kotlove poceli da prave prije godinu dvije .Nekad davnosu pravili samo radijatore .Sad su obnovili proizvodnju i prosirili asortiman proizvoda .Verovatno mali broj na trzistu pa i nisu poznati.

Urađen konacan proracun snage radijatora dolazio majstor, ukupna snaga radijatora 24,5 kw i tacna kvadratura 132 m². Sada je dilema koji kotao 20 ili vise kilovata, jedino sta mi je napomenuo da su radijatori malo vece dimenzije navodno tako treba kada je na pelet(panelni). Ima li neko iskustva u ovakvom slucaju, napominjem da je objekat prizemni i solidno izolovan znaci izolacija i na zidovima i na plafonima koji su neki izolovani odozgo vunom ili stiroporom sa unutrasnje strane. Svaki savet dobrodosao.

Ja mislio da je kotao od 20 kw mozda slab na izracunatu snagu radijatora od 25kw, zar od 15kw nebi bio knap, jos uvek mi nije jasno...