Problem je što se plata radnika posmatra kao trošak, a kupovina džipa od "profita" firme (tj. neplaćenih doprinosa, utajenog poreza, kašnjenje plate radnika, itd.) se posmatra kao investicija u imidž firme, tj. njenog vlasnika. Ne kupuje on to zbog sebe, nego zbog preduzetje!
I kad se kupe roboti za neku automatizaciju posla, to je investicija, i kad se pravi nova hala, to je investicija, i kad vlasnik firme gradi novu kuću, to je opet investicija (jer smuva da se sve te "investicije" finansijski vode kao trošak i investicija firme, pošto onda ne plaća porez na to, čak i za neke stvari ima pravo na povraćaj poreza u vrednosti investicije), samo se plata radnika gleda kao trošak!
Kad se promeni taj mentalitet poslodavaca, promeniće se cela privreda. Ako do tada ne propadnemo.
A finansije nisu glavni razlog za pad nataliteta, glavni razlog je materijalno raslojavanje stanovništva. U pojedinim afrkičkim i azijskim zemljama svi su sirotinja, osim 1% onih na vlasti, pa je svejdno da li imaš dvoje ili desetoro dece, svakako nećeš moći da im priuštiš Najke, novi mobilni od 500€ i sl. Plus, sve se radi ručno, tako da više dece sutra znači i više urađenog posla i više prihoda za porodicu.
Na Zapadu, roditelji hoće deci da pruže sve što imaju i deca bogatih (u nekoj meri, naravno da im ne mogu kupiti tek tako novi Ferari): letovanje, studije, da budu normalno obučena, obuvena... a to ipak ne može ako imaš petoro dece. Oni koji su bogati imaju problem da su i žene emancipovane, pa neće da rađaju 5 ili 6 dece, jer će da ih posmatraju kao zaostale (bar one tako percipiraju), a i morale bi 10-15 godina da provedu uz tu decu dok ne napune bar 5 godina.
Dakle, može se u tim bogatim zemljama (pa i SAD) onima koji žive po nekim zabitima i imaju princip da ih boli uvo da li će ta deca sutra biti srećna ili ne - u prevodu, deca će u većini slučajeva odrasti sa psihičkim problemima ili će se odati kriminalu i prostituciji, ili će ceo život kukati na državu kako im nije omogućila ovo ili ono.
Sa druge strane, oni koji previše misle o tome da prvo reše sve probleme u životu pa da onda formiraju porodicu u ovoj državi definitivno neće nikad porodicu ni imati. Prvo, država je takva da treba imati sreće da se takvim ljudima neke stvari u životu nameste ako nemaju podršku roditelja/rodbine/okruženja, a okruženje ih najčešće gura još dublje jer kod nas ljudi imaju tu neku patologiju da misle da su dobri ako je neko drugi lošiji od njih.
To vam je kao npr. "šta ja dugujem za grejanje, samo 200k dinara, kad komšija preko puta duguje 600k", i sad sam ja kao dobar, a u stvari smo obojica u buli do guše.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
Login
Re: Strategija nataliteta (teatar apsurda)
Ja sam za vreme studija živeo u domu, hranio se u menzi, imao markicu za gradski i to je sve manje-više mogao da pokrije studentski kredit koji se nije vraćao ako ti je uspeh bar 8,50 ako se dobro sećam. 