I ponudu za telekom je daoooo...

U prvoj fazi pregovora glavnu reč imao je svestrani predsednik Jugoslovenske levice LJubiša Ristić, političar i stručnjak za ekonomiju i pozorište, otkriva ministar Tadić. "Ristić je vodio pregovore oko procene vrednosti 'Telekoma' sa bivšim britanskim ministrom spoljnih poslova Daglasom Herdom, predstavnikom konsultantske firme 'Net Vest'", govori Tadić i nastavlja: "Procenjujući vrednost 'Telekoma', Ristić ga je najpre višestruko precenio, da bi se zatim dogodilo nešto što ga je nateralo da ponudu drastično promeni, i predloži cenu koja je znatno manja i od realne i od prvobitne. Naposletku se, ipak, druga Ristićeva ponuda donekle povećava, i 49 procenata 'Telekoma' prodaje se za (zvanično) milijardu i 568 miliona nemačkih maraka."
Tu leži još jedan od problema: "Akcije kompanije prodate su za daleko manje novca nego što je moglo da se izvuče. Prema nekim procenama, 'Telekom' je zapravo vredeo oko četiri milijarde maraka", kaže ministar Tadić, "dok je vrednost čitavog tadašnjeg PTT-a iznosila oko osam milijardi." V.d. generalnog direktora "Telekoma" Draško Petrović za NIN iznosi slično mišljenje, i kaže da je "suma za koju je prodat deo 'Telekoma' daleko od njegove realne vrednosti".
One četiri milijarde, jasno je, 1997. godine nikako nisu mogle da se dobiju, što zbog klimave političke situacije u zemlji, što zbog spoljnog zida sankcija i predstojećeg rata na Kosovu... Da je prodaja "Telekoma" ostavljena za neka mirnija i srećnija vremena, verovatno bi se dobilo mnogo više, ali nije. Na pitanje zašto nije, moguća su dva odgovora, a koji je pravi, zaključuje se samo po sebi. Jedno objašnjenje, naime, bilo bi da je to učinjeno za dobrobit nacionalne telefonske kompanije, drugo pak, da je deo "Telekoma" prodat iz drugih nacionalnih razloga.

U prvoj fazi pregovora glavnu reč imao je svestrani predsednik Jugoslovenske levice LJubiša Ristić, političar i stručnjak za ekonomiju i pozorište, otkriva ministar Tadić.

U prvoj fazi pregovora glavnu reč imao je svestrani predsednik Jugoslovenske levice LJubiša Ristić, političar i stručnjak za ekonomiju i pozorište, otkriva ministar Tadić, svestrani wannabe kalif, politicar i strucnjak za psihologiju, telekomunikacije i odbranu.

Novi Sad -- Vrednost nafte i gasa koji je NIS lane izvadio s naftnih i gasnih polja u Vojvodini i Srbiji procenjuje se, po berzanskim cenama, na najmanje 700 miliona dolara

izvor

Horvat: @jnk, to je vec drugo

@percom

(sad nadjoh da argumentovano osporim)

prošle godine je Naftna industrije Srbije s domaćih nalazišta, koja se uglavnom nalaze u Vojvodini, proizvela 864.910 tona nafte, dok je proizvodnja gasa bila gotovo 453 miliona kubnih metara

Horvat
nije tu pitanje koliko to zadovoljava domacih potreba, nego je pitanje poklanjanja nis-a, jer su samo iskopinama vratili (i jos dobili bonus) za manje od jedne godine ono sto su ulozili (400 mil e)

Povećanje proizvodnje nafte i gasa je, uz povećanje unutrašnje efikasnosti i stabilizacije kursa dinara u odnosu na dolar i evro, u najvećoj meri doprinelo tome da 2010. godina, po podacima NIS-a, bude uspešna za ovu kompaniju jer je, po finansijskom izveštaju, čista dobit bila 16,5 milijardi dinara.

Dakle, vrednost prošlogodišnje NIS-ove proizvodnje nafte i gasa je blizu 700 miliona dolara, a taj iznos je veći od onog koji je ruska kompanija Gaspromnjeft platila za 51 odsto kapitala NIS-a.

Za finansiranje otkupa akcija Telekom Srbija je uzeo kredit od 470 miliona evra, od konzorcijuma banaka.

Od ukupne sume tog zajma, 320 miliona evra namenjeno je otkupu 20 odsto akcija OTE-a u korist Telekoma, a 150 miliona evra za refinansiranju postojećeg kredita Telekoma.
izvor i ostatak

Dexic: Cuti.. trazili su 1.4mlrd za 50% akcija a kupili su 20% za 300mln - znas ti koliki smo popust dobili?:)

Ivan Dimkovic: Jos samo da postoji neki razlog koji bi ih naterao da to urade kad budu postali 100% vlasnici monopoliste.