Momci, svaka čast, dokazali ste da ste dubinski bezbrižni, kako za svoju budućnost, tako i za budućnost svog naroda.
Vidimo se u redovima pred pumpama već sledeće godine, pa možemo da nastavimo razgovor, pred spavanje u kolima.
Ali, kako neki od vas rekoše, na to smo navikli, i o tome čitamo poslednjih 20 godina.
Drago mi je što svi imate mišljenje, a niko nije pročitao članak. Inače biste izneverili srpski mentalitet zasnovan na turskom nasleđu i na sledujuščoj tradiciji knjaza Miloša (bio i ostao nepismen). Očito imam posla sa pravim Srbima.
Ovo nije kriza koja potiče iz biblijskih proročanstava, niti se zasniva na vidovnjačkim sposobnostima, niti ima ikakve veze sa teorijama zavere.
Radi se o ekonomiji. I o stvarima koje su se već dešavale (naftne krize) relativno nedavno, samo u drugačijim okolnostima (nestašice namerno izazvane iz političkih razloga). Ovog puta se ne radi o tome, već o trajnoj i ireverzibilnoj fizičkoj nestašici.
Nikakva nagađanja nisu u pitanju, već prosta matematika. Tačno se zna kolike su svetske rezerve (onaj ko je zapamtio cifru od 200 godina zabunom je dodao jednu nulu). Od 44 najveća svetska proizvođača nafte više od 50% (njih 24) potrošilo je više od polovine svojih naftnih rezervi (među njima i Rusija).
Porast potražnje nafte u svetu je oko 4% godišnje (stalan ekonomski razvoj = povećana potražnja za energijom). Nagli razvoj Kine je doveo do neočekivanog dodatnog porasta potražnje za naftom (pored ostalog, svih 1.3 milijarde planiraju da pređu sa bicikla na automobil).
Zbog iscrpljivanja resursa, pad proizvodnje nafte traje već nekoliko godina i ima konstantnu stopu od oko 3% godišnje. Tačno se može izračunati porast cene nafte svake naredne godine nastao iz ova dva divergentna procesa. Opšte je poznato u ekonomiji da porast potražnje ne izaziva linearan skok cena, već eksponencijalan. Recimo, 5% viška potražnje u odnosu na ponudu izaziva porast cena od oko 300% (setite se da je barel nekada bio i po 16$, sada je oko 70-75, rekordna cena je bila oko 90). Kada ode preko 200$ (a mora, jer nafte ima sve manje, pitanje je samo kada će), veliki broj delatnosti će postati nerentabilan (pre svega komercijalni avio-saobraćaj), te će doći do bankrotstva avio prevoznika (država neće moći da pomogne, ne može ni sada u svim slučajevima), a tim ei avio industrije. Kako će reagovati berza kada npr. bankrotira BOEING? Za to ne treba puno mašte.
Cena litra benzina će tada biti oko 5$ (400 din), a inflacija će da bukne u celom svetu (to, valjda, nije sporno). Bankrostva u saobraćajnoj industriji, turističkoj, itd dovešće do velike nezaposlenoti (svaki šesti američki radnik radi u automobilskoj industriji). Cena hrane rapidno raste, jer nema dovoljno goriva za poljopriovredne mašine.
Dakle, ovo je sve neminovno, i nije sporno da će se desiti. Pitanje je kad tačno. Jedini novitet je u tome da će biti mnogo brže nego što se pretpostavljalo (procene su bile da će to biti 2020, ali se ispostavilo da su naftne rezerve nekih zemalja lažno predstavljene zbog nekadašnjeg američkog pritiska na vlade tih zemalja (Saudijska Arabija, Kuvajt, itd.) da proizvode sumanutim tempom kako bi ekonomski pao bivši SSSR. Takođe, pojavio se faktor Kine, čiji privredni rast niko nije mogao da predvidi.
Što se tiče škriljaca i sl., o tome ima preko 20 strana na navedenom linku, to je čista utopija, pročitajte.
Dakle, da se uozbiljimo:
1. pročitajte članak (one knjige sa strane nemaju nikakve veze sa tezom ni sa argumentacijom, autor sajta je veoma poznati američki advokat)
2. razmislite o mom pitanju ("sta da radimo").
