Nije Rejf nego RALF - često blamiranje u domaćim medijima

Kurosawa Akira nije izvorni oblik, nego je to ovaj: 黒澤 明, koji tesko da neko moze da procita, osim ako ne zna japanski.
I zasto mora da se pise kao u zapadnom svetu? Jel za to neko lingvisticko pravilo, ili sta? A ni u zapadnom svetu nije uvek isto, jer se razlicito transkribuje na engleski i na francuski npr. A Francuzi tesko da ce odreknu svog nacina. Nisu oni kao mi, hehe... A sve bivse kolonije transkribuju na jezik kolonizatora, pa to ne mora da bude uvek engleski. Afrikanci bas najcesce na francuski.

Uopste ne kapiram zasto sva imena moraju da se pisu onako kako bi trebalo da se citaju na engleskom? Zasto sve mora po tebi da bude uniformisano? Jedna od lepota ovog sveta i jeste u razlicitosti jezika.
Uostalom, ako ti je do transkripcije, evo pogledaj kako treba da izgleda: Transkripcija i transliteracija

Da, da...samo problem je što je upravo primer o kome se priča iz engleskog i napisan latinicom, a ja nešto ne vidim da je problem rešen...a to što neki neće da ukapiraju da u engleskom ne postoje striktna pravila izgovora, i da se neka imena mogu čitati na više načina, to je već druga stvar.

P.S.

Matthew McConaughey
Warren Beatty
Kim Basinger
Ernest Borgnine
Pete Postlethwaite
Cary Elwes
...

Još malo primera engleskog i latinice...

Ne. Za razliku od drugih jezika (barem onih meni poznatih), ne postoji jedan način za čitanje engleskog. Tačnije, svi obrasci za čitanje engleskog toliko su slabi i prepuni kontraprimera, da se i ne mogu nazvati pravilima, već samo najverovatnijim mogućnostima.

To znači da govornici engleskog funkcionišu ovako. Kad vide nečije ime (ili neku nepoznatu reč), u nedostatku daljih informacija izgovaraju ga kako im se ćefne, nekim sopstvenim izborom između njima najverovatnijih obrazaca. Međutim, onog trenutka kad saznaju kako se to ime (reč) zaista izgovara, prelaze na taj izgovor. Da budem precizniji, ovaj postupak je onaj koji se smatra učenim i pristojnim u anglosaksonskoj kulturi. Ako osoba A sazna kako se ime osobe B izgovara, pa ga ipak uporno izgovara drugačije, to B shvata kao izraz strašnog nepoštovanja i još gore.

Engleski ovako funkcioniše poslednjih nekoliko vekova.

Zbog takvog haotičnog odnosa između pisanja i govora u engleskom, Pravopis srpskog jezika (poslednji izdat prošle godine) za transkripciju zahteva da se za svako englesko ime saznaju i izvorno pisanje i izvorni izgovor nezavisno, a zatim da se sa njima uđe u date tablice i izvede krajnji oblik. Ovo za razliku od svih drugih jezika pokrivenih Pravopisom, za koje je za transkripciju skoro uvek dovoljno znati samo izvorno pisanje (ili, u slučajevima poput kineskog ili japanskog, latiničke transliteracije koje su sami propisali).

Naravno, kad ime ima neki daleko pretežan izgovor, poput Ralph, onda se u brzini preskoči onaj deo traženja stvarnog izgovora, i za transkripcionu osnovu uzme taj pretežni — isto kao što uradi maternji govornik engleskog. Ali, onog trenutka kad se sazna stvarni izgovor, prelazi se na njega — isto kao što uradi maternji govornik engleskog. To je dovelo do toga da smo neko vreme dotičnog glumca pogrešno pisali i govorili Ralf, pa je neko onda pronašao istinu i od tada ga pravilno pišemo i govorimo Rejf.

Srpski ovako funkcioniše bar poslednjih pola veka.

To što engleski i srpski ovako funkcionišu u zvaničnim, učenim i pristojnim krugovima, tebe naravno ne sprečava da to proglasiš zastarelim i uspostaviš neki svoj, lični sistem. Ništa tu nije zakon, engleska ortografija je haos, u današnje vreme slabo ko će ti nešto zaista prigovoriti. Samo nemoj meni da tražiš da ne govorim i ne pišem Rejf — ako ti radiš kako hoćeš, mogu valjda i ja? :)



Ne, vanzemaljac je u još goroj poziciji, jer mu je teško čak i da se raspita — mogu ljudi da pobegnu kad ga vide, ili ga smotaju iza brave da ne izaziva paniku.

Umesto toga, treba da se bude vispren (u današnje vreme: na Internetu se potraži kako dotični izgovara svoje ime) i komunikativan (pita se / piše se nosiocu imena, ili nekome ko bi trebalo da ga poznaje ili da dosta zna o njemu).

Ja sam to uradio npr. najskorije u temi http://www.elitesecurity.org/t422772 : pisao čoveku, dobio odgovor, upotrebio ga za transkripciju u prvoj sledećoj poruci (Shewchuk → Šučak). Jer me se tematika profesionalno tiče i želim da znam kako da govorim i pišem o ljudima u toj oblasti.

A Steve Buscemi?
Aj' sad da vas vidim ;)

Potpis

Dobra vila mi je ispunila 2 zelje. Treci put nisam mogao.

Tu je već sve viđeno. Čovek svoje ime izgovara /busemi/, pa je i transkripcija Busemi ( http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=12110868 ). To što se može videti da on ne insistira na tome, da se ne buni kad ga izgovaraju /bušemi/, samo nam pruža alternativu, ali ni po čemu bolju, pa stoga i bespotrebnu.

Časlav Ilić

Bravo!

Ovo je sve jako lepo i tačno u teoriji. U praksi je situacija takva da novinari i mediji vrlo "kreativno" transkribuju/izgovaraju strana imena, pa kada dođe do promene - prva pomisao je da je u pitanju (još jedna) greška.

Srpski tako funkcioniše bar poslednjih 20 godina.

Isto toliko smo dotičnog glumca zvali Ralf, a od juče ga zovu Rejf. S obzirom na tradiciju i reputaciju naših novinara, kao i na to da niko nikad nije čuo da Ralph neki čitaju Rejf, prvo što pada na pamet je da je neko misspelovao Ralph (sa recimo Raiph), i onda svi krenuli pogrešno da čitaju - ne bi bilo prvi put (Džad Lou anyone!?!).

Tako da, teoretski to stoji, šteta samo što u praksi najčešće nije baš tako,

Potpis

Sell 'crazy' some place else. We're all stocked up here.

ako lik kaze da se zove reif lik se zove reif i tacka, njegovo je ime
isto tako cujem ovde razlicite intonacije nekih imena koje su potpuno pogresne, odnosno pogresno slovo naglaseno, al to se desava kada se neka osoba prvi put susretne s novim imenom (ili istim imenom ali na drugom dijalektu)

ne važi ti taj argumenat u Srbiji.
ovde će Albance uporno zvati Šiptarima ("oni sami sebe zovu tako"), iako je hiljadu puta rečeno da to shvataju derogativno.

kod nas je svako poliglota.

pa da, kad se ne zovu tako nego šćiptari/šćiftari ili nesto slicno, nisam sto posto siguran sad za tacan izraz, al da ih tako nazivaju, ne bi se bunili

Ili ne kažemo Dojčland, nego Nemačka.
Ili kažu Džordžija, a mi Gruzija.
Latvija, a mi Letonija.

I taj engleski ima neka labava pravila, koja opet imaju jako puno izuzetaka, ali opet ovo da se Ralph čita Rejf nema baš nikakve logike, pa je onda ostalo Ralf.
Ma neće mnogo ni da se ljuti, da neće da ih tuži možda?
I, kada im kaže: čita se rejf, a ne ralf, onda mu lepo objasnimo da se kod nas ralf čita rejf i gotova priča.

Vuk rulez!

P. S. A moj nick se ne čita kaunt ziro, nego conte zi, FYI

Albanci se uopste ne bune kad ih zovete Šiptarima, ja sam otvoreno pitala Albance u Albaniji. To je nama ovde plasiramo, ni sama ne znam iz kog razloga. Jednom davno na TV su pitali isto Adema Demaćija i sam je rekao da ga naziv "Šiptar" uopste ne vredja.

@Horvat

Nisu Šćiftari, nego Shqiptar, što na albanskom znaci "Albanac". U nasem jeziku se ne koristi Q, pa smo mi verovatno zbog toga to preveli na Šiptar.

A, evo i nešto više o tome, za one koje zanima: http://en.wikipedia.org/wiki/Shqiptar

ne znam šta Demaći kaže, vidim samo šta kaže taj članak na vikipediji koji navodiš:



prestali smo da čitamo i ono što navodimo...

@Pirossi

Ja sam licno slusala Demacija, ali je to bilo pre nekih 20 godina.
A posto sam zivela u Albaniji jedno duze vreme, secam se da mi je bilo frka da ih nazovem Siptarima, pa sam jednom izokola pitala da li je to uvredljivo, na sta su mi odgovorili cudjenjem i pitanjem odakle mi ta ideja.

Da, na linku pise to sto pise, ali zato sto smo mi odredili da to treba da bude pogrdno. Oni to sami ne kapiraju tako.
Verovatno mislis na ovo:

I dalje iz toga ne vidim kako to njih vredja?

edit:
Da, upravo sam ti izbad odgovorila na to sto kazes!

Nije to nama ovde plasirano nego smo to mi sami izmislili. Kad smo bili klinci atribut "šiptarski" je u žargonu značio "jadno, glupo, ružno" itd. ili naprimer "koji si šiptar" je značilo "koja si budala, jadnik" itd.

Znači to u svakodnenom govoru, iliti žargonu zaista ima to značenje, bez obzira šta Albanci mislili o tome. Mi smo tom pojmu dodali značenje koje samo za nas postoji, a za njih ne. I dan danas znam ljude koji u žargonu govore "koji si šiptar", "šta si obuko tu šiptarsku majicu" itd. To je realno.

Potpis

Sell 'crazy' some place else. We're all stocked up here.

@bttp

E, upravo tako! Kao sto smo i nazivu "Ciganin" dali pogrdnu konotaciju, pa sad moramo da ih zovemo Romima, iako se naziv Ciganin koristi u mnogim jezicima.
Isto kao sto su mnogima verovatno Balkanci sinonim za divljake, ali ja se ne ljutim ako me neko zove Balkancem, jer to i jesam.

znam ja da se to pise shqiptar na albanskom = albanac, al ne znam kako se tacno izgovara (ma wiki nema izgovor), (ono i na kraju je za mnozinu), a kako se tacno izgovara, kad vec ispravljas, a zanima me? (koliko sam ja upoznat,a moguce da sam lose, cita se kao sto sam napisao s tim da je ć neko "meko", kao i da je nesto između p i f)

mnogo toga se izdešavalo za 20 godina.
a jezik je živa stvar, evoluira. semantika se menja.


ja sam živeo do devetnaeste u Bujanovcu i nije mi palo na pamet da prvog komšiju Albanca pitam da li da ga zovem Šiptar.


Jovan Ćirilov, Albanac ili Šiptar

@Pirossi

Ja govorim o Albancima u Albaniji, a oni nisu bili umesani u nasa prepucavanja. Za njih je Siptar = Albanac i nikakav problem sa tim nemaju. A ti iz Bujanovca su verovatno znali za politicku nepodobnost tog naziva u srpskom, pa se prema tome i rukovodili, a na albanskom sebe nazivali i dalje Siptarima.

A sto se Demacij od pre 20 godina tice, nije mogao jezik bas toliko da evoluira. Ja od kad znam za sebe sam ucena da ne treba da ih zovem Siptarima, pa tako do sad.

Ajde da probam da ti docaram, onako kako sam ja cula. Oni kazu SKIPTAR, ali ono K je jako meko, pa moze da zvuci kao Ć.