Citat:
madcama: Znam da nisam pitan, ali cu ipak da odgovorim i to pitanjem: Da li je efikasnije kada dete nesto zgresi za sta ga vaspitavas da je pogresno da mu o tome pricas posle nekih mesec dana kako to ne valja ili da mu odmah zalepis samarcinu ili dve? Na mene je uvek bolje delovala ova druga metoda samo kvantitativno vise. I da se razumemo ja sam zahvalan bezgranicno mojim roditeljima na svemu, pa cak i na tome sto su verovali u onu narodnu "Batina je iz raja izasla".
Privukao mi je pažnju ovaj komentar.
Ti ovde kažeš da si kao dete bio vaspitavan batinama.
To jest kažeš da si kao dete bio fizički kažnjavan udarcima koje su ti upućivale odrasle osobe, sa ciljem da se ti ponašaš onako kako oni hoće, ili da se ne ponašaš onako kako oni neće.
Ti si kao dete, u svojoj fizičkoj slabosti i nesposobnosti da se suprotstaviš, bio kažnjavan udarcima koje su ti zadavali odrasli ljudi koji su fizički potpuno razvijeni, u čijoj si
potpunoj fizičkoj milosti i nemilosti, i koji su uz to tvoji roditelji, a obzirom da su to tvoji roditelji, među vama (kakvi god da su oni) postoji za svakog jedinstvena
emotivna i socijalna povezanost i zavisnost.
A onda kažeš da si im zahvalan između ostalog i na takvim metodama vaspitavanja.
To jest, izjavljuješ da si prihvatio njihovo tumačenje stvarnosti po kojem je najbolji način da se dete vaspita taj da se primorava na određene norme ponašanja
tako što mu se utera strah putem zadavanja udaraca po njegovom dečijem nerazvijenom i za odbranu ili otrpljenje bola nesposobnom telu.
Prihvatio si normu da roditelj, osoba koja je u dečijoj nerazvijenoj psihi neko u čijoj je potpunoj milosti i psihološkoj i emotivnoj zavisnosti, putem zadavanja
straha a pomoću zadavanja udaraca, primorava dete na ponašanje koje smatra za odgovarajuće.
Da li to znači da ćeš i ti , ako se nađeš u ulozi roditelja (ili staratelja, usvojitelja...itd) , da udaraš dete ?
Da li ćeš da dozvoliš da te dete od 3, 5, 10 ili 13 godina dovede u to stanje svesti, da si nesposoban da rečima i rezonovanjem objasniš štetnost jedne vrste ponašanja
nasuprot korisnosti drugačijeg ponašanja, te da ćeš u tom trenutku ljutnje da detetu priđeš sa ljutitim izrazom lica, namrgođenog pogleda, stisnutih vilica, raširenih nozdrva,
da ga jednom rukom zgrabiš za ruku, rame ili uvo, a drugom rukom da mu zadaš udarac po licu, glavi, ili telu, unutrašnjom ili spoljašnom stranom dlana, ili možda zatvorenom
šakom ? Da li bi to uradio uz vikanje pretnji, pogrda i psovanje, ili bi ipak izbegao da psuješ, zbog detetovog vaspitanja ? Možda bi čak ostao toliko priseban i da ne vičeš
pretnje i pogrde, jer ko zna kakve bi to posledice moglo da ima na detetovu motivaciju i ličnost. Jedna neodmerena pogrda i pretnja, i cela svetost i moralno vaspitna vrednost
batinanja ode u propast. Mora čovek da bude pedagog dok zadaje udarce detetu.
Ne kaže se bez razloga da je porodica osnovna
ćelija društva.
Re: Snimak maltretiranja u policijskoj stanici u Srbiji
