Vožnja po magli - ljudi pojma nemaju, a trebalo bi da znaju.

Mala je verovatnoća da će se naći neko ko u levoj traci vozi 30kmh... A u slučaju nekog udesa, svako normalan bi se zaustavio i postavio trougao na bezbednoj udaljenosti...

Ali je mnogo veca verovatnoca da ce se po magli u toj levoj traci naci neko ko vozi brze od 30, kao sto i bez magle u levoj voze po 70...

Potpis

Sedam sutlijasa,
za sedam samuraja,
za sedam tramvaja.

Ali ti je svejedno da li ćeš naleteti na nekoga ko vozi 70, a ti ideš 110, ili ćeš u desnoj naleteti na nekoga ko ide 30 a ti voziš 70..

To je ventura bio.

Potpis

Beneath civilization's fragile crust, cold chaos churns...

Ja sam danas zapazio isto što i ventura, a to je da su vozači smanjili brzinu ispod svih normi. Pitam se da li stvarno ne vide...


Elem, evo šta mi se jednom prilikom dogodilo po jakoj magli, daleko većoj od ove danas. Vozio sam nekim ekstra asfaltiranim putem koji spaja dva sela, ukupne dužine oko 3 km. Nije uopšte naseljeno mesto, nema ni jedan objekat na putu, nema trotoara, samo asfalt, metar zemlje sa strana, pa dubok kanal-nizbrdica. Drugim rečima, put je izdignut jer je pored reka i nasip između. Put znam napamet, jer svaki dan tuda prolazim.

Ulećem u taj put solidnom brzinom, uočavam neku "maglicu", ali kao ništa strašno. Već u sledećem trenutku nalazim se u oblaku magle i apsolutno ništa ne vidim. Naravno, instinktivno kočim svom silinom. Vozim skroz polako dalje, s nadom da je najgore prošlo, kad tamo TOTALNA nevidljivost. Stajem da vidim šta ću. Nema šanse ni metar dalje da krenem, ne vidi se pravac uopšte.

U tom trenutku, iz suprotnog smera pešači lik (suvozač) ispred auta, a vozač vozi za njim. Savetuje mi da se vratim, jer nemam suvozača. Ali kako da se sada vratim (treba okretanje iz tri puta, dole je kanal, a ništa se ne vidi), a moram i na posao. Svetla ne da su neupotrebljiva, već kao i da smetaju. I duga i kratka. Čim se upale, vidljivost je još manja, jer se osvetli ZID od magle, pa se stvara subjektivan osećaj da će se već u sledećem trenutku udariti u nešto.

Polako me hvata neka panika, jer imam osećaj da se gušim od "isparenja". Praktično se ne vide ni sopstvene noge kad se izađe iz auta.


Konačno, situacija natera čoveka da se doseti kako da drži pravac. Prosto, desnim točkom sam stalno vozio cik-cak, levo-desno, odnosno dodirivao čas asfalt čas zemlju i tako nekako izašao... naravano, sve ovo maksimalno polako, sporije od pešačenja.

Pa ništa, kome se žuri, neka se opremi nautičkim radarom i kvalitetnim GPS-om... i nema zime. Može i termovizijska kamera da se doda, pa da ugođaj bude potpun.

Pozdrav

hehhee

Baš sam se juče vraćao iz Bosne preko Hrvatske, 120-130kmh je kad ne možeš da vidiš narednu isprekidanu liniju ispred sebe, a kad možeš da je vidiš onda 140-160 bez problema :)

I stigoh živ i zdrav, doduše sat vremena duže, ali i to je dobro.. Oni koje sam obilazio što se vuku po 60-70kmh su verovatno stigli tek danas :)

^Pa to je vec bilo pre tvoje poruke na prvoj strani

Ma dobro, ventura se malo folira. Moras te price da uzimas sa zrnom soli.

Potpis

Beneath civilization's fragile crust, cold chaos churns...

Male tajne velikih majstora ;)
http://www.navtv.com/product/1...-model.html?forceShowProduct=1

Mada generalno, problem je samo lančani sudar, tj. objekti na putu koji nisu osvetljeni, ali na sred otvorenog puta, kada nema velike frekvencije saobraćaja daleko veća šansa je da naletite na led ili nešto slično nego na lančani sudar.

Za one koji ne umeju da voze 2 kilometra zavezanih ociju kao Misko, jedini ispravni savet je ne kretati na put

U takvim trenucima mnogo je pametnije koristiti druge vidove prevoza poput zeleznice, ili javnog prevoza.

Ukoliko se ipak nadjete u situaciji da se ne vidi vise od prve linije na putu (dobro je da postoje takve linije, a neretko ih nema), uz molitvu, pozeljno je:

-smanjiti brzinu kretanja,

-odrzavati pravilno odstojanje po principu sto dalje od vozila ispred; na rastojanju gde se tek uocavaju njegova poziciona svetla (svetla za maglu).

-danju upaliti DUGA svetla (proceniti prethodno da ne zaslepljuju, pre svega vas same jer vozaci iz susreta u takvim trenucima pozele da vas sto ranije uoce i ne smeta im sto su svetla "prejaka").

- nocu, svakako oborena svetla; ako su uslovi krajnje kriticni treba upaliti sva raspoloziva svetla, cak i 4 migavca.


P.S. Mozda nije po ZOBSu, ali takvi momenti se mogu smatrati vanrednom situacijom za koju vazi drugo pravilo.

Pravilo gde je potrebno sacuvati zivot.

Magla je najveci neprijatelj vozacima

Postoje tri zlatna pravila za sigurnu voznju po magli, i to:


a.) Prilagoditi brzinu;
b.) Prilagoditi brzinu;
c.) Prilagoditi brzinu.

Upaliti svu mogucu svjetlosnu signalizaciju, po mogucnosti drzati se nekog auta ispred... Nije magla uzrok saobracajne nezgode, nije klizav kolovoz uzrok, uzrok je u 98% situacija ljudski faktor... poledica moze da iznenadi, auto zaustavljeno u krivini itd, moze i magla ali ne bas tako lako... Ali neko izazivanje sudbine se nikako ne moze tolerisati... U nasem slucaju (dobar dio balkana) putevi se raspadaju, saobracajna signalizacija je prilicno losa, dosta crnih tacaka, vozacka kultura ocajna, nevozni i nadrndani, tehnicko stanje vozila ocajno, .... Sta dodati vise ovome....


poz

Dobro je da sam pogledao temu.

Vec sam poceo da tripujem da imam neki maler u saobracaju. Do skoro je svaki peti-sesti stajao popreko na kolovozu, a sada svaki TRECI..u gusto naseljenoj zoni. Ili se isparkiravaju, kilavo da kilavije ne moze da se nadje ni na You Tube, zatim se zaustavljaju na sred trake, valjda po magli ne smeju da se priklone blize trotoaru, i sve cesce voze kontra smerom jednosmernim ulicama. Valjda je magla, pa nema policije.

Sto se brzine tice, situacija je raznolika. Po gradskim lokacijama se vuku kao pileca creva, neki su culi za trik da krecu izrazito polako, kada voze na plin, pa voze 10-15km/h po nekoliko stotina metara.

Na novom novosadskom putu, pored Galenike, je dijametralno suprotna situacija. Inace je to zona fantomskih pesaka, uglavnom u crno obucenih, koji se bave adrenalinskim pretrcavanjem auto puta.
Tu je neko takmicenje u toku, ko ce brze u losim uslovima, hladno, magla, povremeno mokar put, nema radara, i tu je jurnjava, slalom menjanje traka, prosto se utrkuju ko ce kome da se zalepi u stopaljke, kao da su dunuli po crtu pre izlaska na ulicu.

I posle svega me uopste ne cudi kada neko seiri da smo bahata, razularena marva..

Poz

Ne diraj mi komsiluk:))))

To je najgori deo puta u BGD-u sa najvecom maglom. Nekad se vozi sa glavom isturenom kroz prozor jer ne pomazu ni najmodernija i najbolja svetla na ovoj planeti.

A svi voze ko budale, pogotovo GSP i kamiondizje, dok pesaci nonsalantno setaju pored i prelaze po magli ko da je lep suncan dan.

Eh, ja sam u petak bio dovoljno glup da ne idem autobusom iz NS u Zr, nego sam isao divljim taksijem. Sa ovim likom se nikad ranije nisam vozio, i to mi je bila druga greska te veceri. Cini mi se da nikad guscu maglu nisam video na tom putu. Inace sedeo sam iza vozaca, i kao i uvek pratio sam voznju. Nisam mu rekao nista kad je preticao na punoj liniji pre nadvoznjaka kod Kaca, mada sam razmisljao da li trebam protestvovati, cak ni kada je dospeo iza nekog kombija nemacke registracije sa izrazito jakim maglenkama koje su dodatno smanjivale vidljivost prilikom preticanja tog kombija i na slepo ga preteknuo. Iz moje pozicije gledanja jednostavno su se svetla nailazecih auta pojavljivala izuzetno kasno. Neki od nadolazecihh auta su imale vrlo slabe farove, a bilo je dva auta koji su imali jedan neispravan far.

I lik je nastavio da pretice, i prilikom preticanja nekih slepera koji su vozili jedan za drugim, za dlaku izbegnemo makaze. Tad ja lika opomenem, da cemo ovim tempom do zr pokupiti nekoga, a jos nismo stigli ni do Zabaljske petlje. E lik je popizdeo, poceo da me ispitkuje da li sam vozac, od kada imam polozeno, da on cuva prvo sebe itd. Nisam hteo da mu se suprotstavljam da me nebi izbacio. Jbg lekcija naucena na tezi nacin. A uz sve to prica telefonom i jos pita putnike da li sme da zapali. A pre toga prica kako je umoran i kako je danas vec presao 1500km.

Tih 10 minuta koji se ustede na tom putu preticanjem, po mom misljenju jednostavno nije vredno rizika. Kada sam se iskrcavao lik nije mogao ni da me pogleda. Mislim, ni ja ne volim voziti u koloni, ali kada je magla tako gusta onda je to pametnije resenje. I razmisljam sta ako dozivimo neku nezgodu, a ja sam cutao. Da sam u takvom scenariju preziveo nikad sebi ne bih mogao oprostiti. A vozaca mozda nisam preterano lepo zamolio da obrati paznju na nacin voznje, ali mu nisam ni rekao da je moron i da treba da mu oduzmu dozvolu. Tako da i dalje ostajemo po onom starom, ako je neko presao po nekoliko stotina hiljada km to ga ne cini dobrim vozacem. Ali verujem da to vecina sa ES zna.