evo nedavno sam ostavio cigarete pa mozda nekome pomogne. znaci, ne verujem da postoji neko ko voli duvan kao ja. kao klinac sam ulazio u prostorije gde su bili oblaci dima i onako uzivao u mirisu i ukusu duvana, meni bilo ono fenomenalno. bio sam bas bas jako mali kada sam krao cigarete i krijuci pusio. znaci jos od malena znao sam sta cu biti kad porastem- pusac
. i sve one oznake da pusenje utice na zdravlje, i da ljudi umiru od toga, i gomile primera ljudi koje poznajes koji su imali manje ili fatalne probleme zbog duvana- ma sve to bilo nista. i to obicno i jeste nista. dok se covek zbog duvana ne suochi sa smrcu. sopstvenom. i onda se naravno oduzmes, bacis cigarete, i onako places u sebi i non-stop ponavljas "pa ebote ja cu da umrem od raka, kako to bas ja, mamu mu ebem". i onda ides rutinski na sve preglede i smisljas kako ces da se pomiris sa svima pre zadnjeg casa, pravis spisak poslednjih zelja koje ce ljudi da ti ispune iz samilosti, preturas brojeve skolskih drugara da se zadnji put zajedno nasmejete preko telefona, nalazis broj prve devojke i znas kada se cujete da ce njoj da bude zao sto te onda ostavila a ti bio mlad i verovao u vecnu ljubav, razmisljas da pobegnes negde daleko da te najblizi ne bi posmatrali u zadnjim trenucima kako venesh, sushish se, propadas. razmisljas kako ce svi oni ipak jednom da se smeju punog srca iako tebe nema, jednom kada te budu zaboravili. i onda... bum!ponovo pregled i... lazna uzbuna! sve ok. nista nemas. bila greska. i opet, pregled radi sigurnosti, i potvrda! nista! onda stanes i ne mozes ni da razmisljas. tupo zurish u zid ispred sebe, rechi ljudi koji su ti doneli dobre vesti odjekuju suplje, onako samo prozuje i razaznajes samo pojedine glasove. sve se vrti. pogledom prelazis sve coskove prostorije, tupo i neprekidno. izvinis se i pobegnes u kupatilo. shutiras kadu i zadrzavas suze, i onako urlas u sebi "mamu mu ebem necu da umrem, eto bas ja, necu". i onda znas da si ostavio cigarete. ne brojis dane od zadnje, ne sanjas ih. jednostavno znas da bi sanjao smrt, sopstvenu. mozda ne sigurno, ali bi se kockao sa jako loshim sansama. ima ljudi koji pushe sto godina i nista, a ima onih koji zapale jednu i umru. pre si znao da si u prvoj grupi. sada si ubedjen da si u drugoj. i ako zapalis, da se ne iznenadis sta ce da ti se desi.
Re: Odvikavanje od pusenja... iskustva, saveti
