Nemam ja uopšte protivnike, niti obavezu da objašnjavam bilo kome bilo šta: vi se nešto mnogo čudite mom stavu o najosnovnijim pravima radnika koja moraju biti zaštićena zakonom.
To uopšte ne znači da poslodavac ne bi trebalo da ima svoja prava koja, takođe, nisu zaštićena
istim tim zakonom: uručivanje otkaza zaposlenom usled povrede radnih obaveza, efikasnija nadoknada štete u slučaju krađe/bahanalisanja/lenjosti, alko i narko testiranje zaposlenih na početku i kraju radnog vremena - svakodnevno ili po random sistemu, prihvatanje snimaka načinjenih od strane sistema video-nadzora kao dokaza pod prethodno definisanim uslovima - nejedenje go*ana bez potrebe i komplikovanje prostih stvari, jednostavnije procedure za otpuštanje/zapošljavanje, od*ebavanje državnih parazita svih vrsta sa grbače poslodavaca itd.
Jedno bez drugog prosto nema smisla. Znam za više primera ljudi u zemlji u kojoj živim koji su, opravdano ili neopravdano revoltirani, šutnuli nešto na poslu u toku radnog vremena - taj čin nije mogao ugroziti bilo koga, niti bilo šta, nije bilo povređenih, ni oštećenog, niti je po logici stvari moglo biti - opet su uspevali da im okače o jaja prijave za podizanje buke i vandalizam: ajde ti lepo mesecima da odvajaš 20% od plate za tu svinjariju i da ideš na anger management kurs, pa da vidimo šta ćemo dalje.
Pajseri i služe da ih odmah s*ebeš, a ne da čekaš da se namnože i dođu u priliku da sjebu bilo koga drugog.
Prva obaveza države Srbije je, čim izvođenjem nekog trika i upražnjavanjem nekih čarolija nastane u realnosti, da poslodavcima objasni da oni nisu Nemci, a radnici Jevreji u periodu 1939.-1945., ali i radnicima da objasni da je Tito umro pre četvrt veka i da firme po kojima rade nisu Prve petoletke i Trudbenici - "to je nama naša borba dala" najbolji izdanci našeg samoupravnog sistema u celini i divne radničke klase, nego upravo privatne firme nastale tako što je neki pojedinac ili tim ljudi investirao novac, vreme, trud, rad i znanje rizikujući jaja u svakom smislu: što se mora
poštovati i više nego poštovati, zvanično i nezvanično, na belo i na crno, u firmi, kafani, na ulici, Internetu, Skupštini, Vladi, dok ćaskaš sa ženom u krevetu i bilo gde. To u ogromnoj većini slučajeva nisu neki muljatori, već
mozgovi opremljeni mišićima, vizijama, mudima i zašto ne - srećom.
Identičan pristup mora da postoji i ukoliko je država poslodavac: nema više Amera, Sovjeta i ostalih da ti ostavljaju pare u koverti na "radnom" stolu dok ti posrćeš cirke po Trstu i Dubrovniku - ama baš svaki dinar koji zarađuješ ili "zarađuješ" je došao iz kredita ili putem otimačine od vrednih ljudi koji umiru ili preživljavaju na surovom tržištu:
moraš ponuditi vrhunsku uslugu za taj novac ili prepustiti to mesto nekome ko je to u stanju.
Nema druge.
Ja se samo ne slažem sa tom pričom "ukoliko ti se ne sviđaju robovlasnički uslovi pod kojima radiš - budi pametan, uzmi ličnu kartu i 1000 dinara, pa postani ti robovlasnik". Ukoliko bi pored te trafike postojao mobilni toalet, regulisano pravo na pauzu i ostala elementarna prava poput plate koja ne kasni mesecima, a poslodavac da otkaz zaposlenom, jer ovaj nije ponudio žvake čoveku koji je došao da kupi Kurir i nema glavu, a ne usta kojim bi žvakao žvake - situacija je 100% čista i jasna - i treba da dobije otkaz ukoliko je takva procena poslodavca, a posao mu je da nudi žvake (možda čovek bez glave ima ženu bez tela osim glave koja obožava da žvaće žvake). Pod ovakvim okolnostima se može reći radniku "ukoliko ti se ne sviđa da poštuješ obaveze koje si preuzeo potpisivanjem ugovora - otvori ti svoj biznis (podrazumevano - pod istim uslovima, jer i ne postoji drugi način), pa ponudi radnicima ne samo da ne nude žvake i ne ispunjavaju preuzete obaveze, nego neka i ne dolaze na posao - tvoj problem". Neuspešni moraju biti smenjeni/otkazani/bankrotirani, budale kojoj god kasti da pripadaju - moraju u zatvore i ludnice.
Osnovni problem većine diskutanata je što ogromne problematike pokušavaju da sagledaju isključivo iz svog uskog ugla, tj. ugla svog interesa, a to nikako ne može biti način da jedna mala zemlja izgradi svoju ekonomiju - to je samo propagiranje interesa kasti kojima pripadate. Ukoliko mislimo da preživimo: Srbija (kao država) mora da je mala, jeftina, a brza kao munja, radnici moraju da su vredni, odgovorni i pedantni, poslodavci sve isto kao radnici + da su prepametni ne bi li prišli šansi da izvezu to što se proizvodi u Srbiji - i sve ovo, ne na kvadrat, nego na četvrti (za početak) ukoliko uzmemo u obzir koliko ima penzionera, bolesnih, maloletnih i ostalih koji ne privređuju, koliko opravdano-nužno uvozimo, a koliko klasično jedemo go*na sa uvozom gonjeni kricima rodnog sela, kolike se tone keša krljaju u preduzeća u restrukturiranju, političke partije, administracije, "očuvanje Kosova" (da se pola love skrljane na Kosovu
pošteno investiralo u Republiku Srpsku - imali bismo predgrađa Zagreba i Dubrovnika na granici prisiljavajući činjeničnim stanjem tu ekonomiju da ima posla sa nama umesto što se bilo gde na Jahorini može kupiti bilo koja kuća za malo skuplje od džabe dok po forumu kačite debilne slike Meksikanaca koji vade srce Hrvatima na SP u fudbalu na koje se nismo ni kvalifikovali - i bolje što nismo, ako je Brazil primio 7 komada, mi bismo verovatno primili 4782 komada obarajući osnovne zakone fizike i matematike pa sve da Moša, Tirke i Bjelogrlić organizuju trojku u guzu na Trgu Republike) itd. itd. itd.
Za kraj: sagledajmo najosnovniji problem svih naših problema koji se sujetom zove.
Mogu ja Venturu da mrzim iz dna duše i da se ne slažem sa ama svakim njegovim stavom - ukoliko se sutra sretnemo u japanskom restoranu u Beogradu: on sa svojim pratiocima i ja sa svojim, ukapiramo se ko je ko, a mesta ima samo za jednu ekipu, glupa hostesa nema pojma da objasni ni redosled boja na srpskoj zastavi, a ne da razreši problematičnu situaciju... meni je savršeno normalno da svojoj ekipi, na vlastito insistiranje, objasnim da ćemo tog dana klopati meksikansku, libansku, južnoafričku hranu, burek ili prvoklasni srpski roštilj, je*eš Japan, sutra ćemo Japan. Pre ću izvaditi kreditnu karticu i platiti taksi i avionske karte momentalno da jedemo japansku hranu u Beču ili Budimpešti iste večeri, nego što ću u Beogradu ulaziti u konflikt bilo koje vrste, niti eventualno pokušati da krljam priče mnogo višeg stepena od priča koje sam razvijam. I ne samo u slučaju Venture, nego i u slučaju profesora univerziteta, sudije, direktora policije, ministra itd. itd. Ko zna zašto je njima baš tog dana stalo da klopaju japansku hranu? Koji sam ja ku*ac tu da regulišem saobraćaj ukoliko nemam čistu situaciju, rezervaciju i tome slično? Čak sam i u takvim situacijama voljan da od*ebem bez reči i ljutiša ukoliko su u pitanju pregovori vezani za posao, ambasador Japana i/ili muvanje neke univerzalno extremno je*ozovne devojke ukoliko mi je ponuđeno ljubazno objašnjenje utemeljeno u logici i očiglednostima.
Kao što mi je isto glupo i da me svaki pajser bez zuba startuje ispred prodavnice i svaki fensi stranački "heroj" startuje bilo gde i CCCP komšija na hodniku zgrade pokušavajući da mi obrazloži svoju postavku planete, Srbije, Evrope, ekonomije, spektra s*anja koje prodaje i zlodela koja se čine po Gvantanamu i Iranu - a ja sam samo došao iz inostranstva sa pošteno zarađenim parama da
odmorim nekoliko dana u rodnom gradu i upadljivo nikome nisam na grbači, a na centru pažnje ne da ne insistiram - nego od istog bežim brže nego Lavlja Jazbina od logike na autoputu. Ne moram baš da slušam svačija s*anja - to je
sve što tražim i u Srbiji i bilo gde: je*eš i etikete i hranu i pića i restorane i automobile i avione i vozove i podmornice i televizije i prava i biznise i ekonomiju, nemoj me svojim ludilima gonjen ubijati u pojam, čoveče.
Ukoliko već propovedate interese kasti kojima pripadate - neverovatno je to da ne kapirate poziciju te kaste uz podrazumevanost da sve ostale kaste moraju služiti toj.
Ne moraju, vrlo često i ne smeju i nema logike da bi mogle.
Kada se reši problem firmi u restrukturiranju i EPSa, Telekoma i ostalih (protiv sam privatizacije, zalažem se za dovođenje stranog menadžmenta) - za šta nije potrebno više od 12 meseci objektivno - smatrajte da je tranzicija završena... to vam je - što vam je, sve ostalo su šit kojim pokušavate da umažete svoje i tuđe otirače i predsoblja i urlici oštećenih koji ubeđuju policiju da je bolje da ova odradi pare koje dobija umesto da sami oštećeni uzimaju pravdu u svoje ruke.
Engleski jezik pričam odlično, nemački i ruski - onako, trenutno je to na granici basic/advanced, radim da bude bolje - čist advanced, nisu to jedini jezici sa kojima imam posla, ali mi se ove teme sviđaju što jedino na srpskom mogu da iskažem svoje mišljenje nevezano za to kako vladam drugim jezicima: sve i da postanem Džon, Ditrih i Sergej u jednom - nije garancija da ću apsolutno ovladati iskazivanjem dokazivanja podrazumevanog... izgleda da srpski jezik ima monopol u ovoj kategoriji.
youtube.com
Pozdrav.
1Sviđa mi se :thumbsup: 1
