Nisam nameravao da se ukljucujem u ovu temu, jer nije meni bliska, ali je receno par stvari na koje moram da ukazem da bi se bolje razumelo zemljiste i samim tim njime bolje upravljalo.
Sve zitarice su trave i velika vecina trava su zrnaste "kulture" - tako da kad i najobicnija travica procveta i donese klasic, seme je zrno. To jedu kokosi i konji sa Pestera. Psenica, jecam, ovas i raz su samo selekcionisane tokom istorije na ovu velicinu.
"Odmaranje" zemljista visegodisnjim leguminozama (lucerka i detelina kod nas) je paorski izraz. To "odmaranje" se najvise odnosi na iskljucivanje te parcele iz plodoreda na par godina gde je najveci efekat smanjenje zaraza i stetocina koje napadaju ostale kulture koje se gaje. Pride leguminoze obogacuju zemljiste azotom. Mana je povecano gazenje i nabijanje zemljista bez dodatne obrade (stepen gazenja zavisi od primenjene tehnike) i povecanje zaraza i stetocina za gajenu leguminozu.
Oranjem se ne gube hranljive materije u zemljistu. Oranjem se mesa zemljiste i ujednacava nivo hranljivih materija u oranicnom sloju. Da se hranljive materije tako lako gube iz zemljista, posle proslogodisnjih kisa imali bi ekolosku katastrofu ovde. Takodje se gliste i neki drugi korisni insekti i mikrobi "spustaju nize" i cine dublji sloj zemljista pogodnijim za proizvodnju. Azot se lako ispira i spusta u nize slojeve zemljista (da ne ulazimo u podizanje azota podzemnim vodama
). Duboko oranje je diskutabilan izraz.
Voleo bih da cujem kako duboko oranje utice na gubitak organskih materija u zemljistu, i kakav uticaj na isto ima vlaznost zemljista. Da li je ta vlaznost relativna ili apsolutna?
Popravljanje kvaliteta zemljista plodoredom sa ucescem leguminoza i ucesce "dubokog" oranja (predpostavljam dubina preko 30 cm) jesu aksiomi, ali ne na nacin kako ih Darko dozivljava. Ukoliko hocete da popravite kvalitet zemljista leguminozama, radi se zeleno (zelenisno) djubrenje gde se gaje jednogodisnje leguminoze - najcesce postrno (stocni grasak najcesce, redje soja - zbog ukupne zelene mase) i na jesen se duboko zaore - preporuka 35+ cm (prvo se pokosi, pa se tanjira pa se ore). Popravljanje kvaliteta zemljista bez organskog djubriva je veoma skup posao.
Humus nije glistenjak. Glistenjak je zemljiste obogaceno glistama i produktima njihovog digestivnog trakta. Glistenjak je bogat humusom. Humus je naziv za humiske kiseline koje su iskljucivo organskog porekla. Huminske kiseline su bitne jer sadrze neorganske elemente (npr. Fe (za hlorofil), Mg, Cu, Cl...) u helatnom obliku koji je najpristupacniji biljkama.
Organska proizvodnja u Srbiji je moguca, mozda na svega nekoliko lokacija (i to su takve vuko@@bine da tamo niko skoro i ne zivi). Ako ste gledali ozbiljnu literaturu za organsku proizvodnju, videli bi ste da su nadmorska visina i dominantni vetrovi prvi diskriminacioni faktori.
Proizvodnja koja se kod nas prodaje kao organska je zapravo "bio" proizvodnja sa pesticidima odobrenim za organsku proizvodnju i djubrivima prirodnog porekla. Ima tu jos detalja, ali nije bitno za ovu temu.
Briketirana lucerka i lucerkino brasno su lakse manipulativni oblici lucerke - kupis 50kg jednog od ova dva oblika a ne 120 bala (malih) iste.
Licno smatram da se vise isplati kupovati kukuruz i psenicu nego lucerku za ishranu zivine.
Ako vec hoces da sejes leguminozu u bastu i za ishranu zivine, ja bih ti preporucio detelinu, krace je na zemljistu i nize je vegetacije (crvena ili bela - za ovu namenu je estetska odluka).
Za sto prirodniju ishranu zivine bih preporucio par saka smese zitarica (psenica, jecam, ovas, raz) da se razbaca po basti, pa sta nikne - nikne (bice zrna i za kasnije) a ostalo ce zivina pojesti. I tako nekoliko puta godisnje.
Pozdrav
Slanina je najzdravija, jos ako se peče na ulju..
Manje su bitne cifre, bitniji su procenti.
Re: Prirodna hrana za kokoske i patke
Re: Prirodna hrana za kokoske i patke
Re: Prirodna hrana za kokoske i patke
Ako ćemo već o tome šta je prirodno, evo čime se hranio predak domaće kokoške:
