Matematiku predaju srednjoškolci dok diplomirani profesori nemaju posao.

kakve to ima veze sa temom, pa čak i sa offtopikom u samoj temi... O.o

Ticu Dusane da nam ne osvanes sutra u Blicu :D

Nema nikakve. (sem što su i oni srenjoškolci ). Nisam heto da pokrećem novu temu samo zbog toga

Sa kojim naslovom? Sliku mogu lako da nabave.

Sistem sa izbornim predmetima zahteva više nastavnog osoblja.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Beznacajno i nebitno. Postoji i opcija slusanja predavanja i kolokvijuma na adekvatnoj drugoj skoli.

Kad se pogleda broj zaposlenih u nastavi, nije to baš toliko više, ali npr. u SAD imaju daleko veći broj saradnika na predmetima, koji su uglavnom studenti master ili doktorskih studija.

Npr. za kurs CS50, koji sluša preko 700 studenata, predmetni nastavnik ima 25 saradnika - dakle, oko po jednog na oko 30 studenata. U Srbiji... neko je saradnik na predmetu koji sluša 150 studenata, a neko na predmetu koji sluša 15 studenata (manje popularni studijski programi), i svi imaju iste plate.

Kod nas se računa norma po broju časova, niko ne računa kolike su grupe, a Zakon propisuje samo maksimalan broj studenata po grupi u zavisnosti od vrste studija, polja, itd. (npr. maksimum u TT polju za neke predmete je 60 studenata, ali zato neki imaju po 8 ili 15 studenata, jer je predmet na 4. godini i pripada studijskom programu koji ionako upisuju 15 ili manje studenata u 1. godini, a do 4. ih stigne jednocifren broj.

Tamo u SAD, gde postoji taj veliki broj izbornih predmeta, studenti nisu vezani toliko za studijski program (nisu u obavezi, kao kod nas, da studijske programe naprave tako da se moeđusobno razlikuju bar 70% ili tako nešto).
Takođe, u Srbiji i kad uzmete neke obavezne ili izborne predmete sa drugih studijskih programa, profani na tim predmetima favorizuju studente sa tog studijskog programa i daju im lakše ispite, a ove koji su sa drugih studijskih programa ubijaju u pojam kao da im je to glavni predmet na studijama.

Zato je dobro imati što veći broj izbornih predmeta, pa profanima čije predmete niko ne uzme, manja plata!
Onda će se i manje gurati da imaju bezbezne i bespotrebne izborne predmete, čija je svrha samo da imaju fiktivan fond časova, a da u stvari ne rade ništa.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Sistem sa izbornim predmetima ima više prednosti. Jedini razlog njegovog neuvođenja kod nas je cena.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Često nema ni dovoljno studenata, ali to je direktno povezano sa cenom - jeftinije mi je da 100 studenata sluša jedan predmet nego da umesto tog jednog biraju jedan iz grupe od 4 predmeta, pa da se podele tako da ih ima po 25 na svakom predmetu, onda mi trebaju 4 nastavnika.

Ali, ako imam 300 studenata, onda mogu da napravim npr. 3 predmeta za grupe po 100 studenata i da im ograničnim izbor (kao lista želja na kraju mature u osnovnoj), tako da kad se popuni kvota 100 za jedan predmet, ostali moraju birati neki od preostala 2 predmeta.


Takođe, u SAD saradnici drže vežbe na tom jednom predmetu ili par srodnih predmeta, a kod nas ljudima utrpaju bukvalno 5 potpuno različitih predmeta u jednoj školskoj godini, i taj nikada neće moći iz tih predmeta da ima znanje i rutinu kao onaj ko radi u nekoj firmi - studenti automatski neće imati kvalitetna predavanja/vežbe kao što bi mogli.

Pitam nastavnika za predmet Web dizajn na jednom fakultetu u NS odakle pripremaju materijal i kako su koncipirali predmet (jer je danas sve toliko otišlo u širinu da sa 2+2 časa sedmično ne mogu ni uvodne stvari da se objasne studentima kako treba), i dobijem odgovor: "Eto, krpimo se".

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

MA da, nema veze sa cenom. To je promasena tema. Ili se zamislja da za svaki izborni predmet ide procedura zaposljavanja, socijalno penziono trange frange...za jednog ili vise predavaca..
Ni blizu.

I u EU postoje takve interdisciplinarne opcije, gde se izbornim predmetima modeluje nekakav specifican expert, ali to uglavnom proizilazi iz zahteva, da kazem privrede ili drzavne potrebe, i to se vanbudzetski finansira na razne nacine. Ako nekom Bayeru treba biofizicar, oni ce sponzorisati edukaciju i obezbediti neke uslove, tipa koriscenje laboratorija, ili sta god..ali takav ekspert moze da ima problema sa nostrifikacijama diploma, u vecem okruzenju, pa mora da pazi na prohodnost i fleksibilnost posla.

Ne izmisljaju se dodatni predmeti random ili padanjem na pamet..

Ne izmišljaju se random predmeti, nego se uče bitne stvari uz mogućnost da student bira šta će da uči.

Neće Bayer da školuje studenta jer je to vrlo skupo. Eventualno može da da neku stipendiju.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ne funkcionise to tako kako si ti zamislio. Ne kazem da ti je logika losa, deluje, nego su pocetne informacije povrsne.

Bayer moze da da stipendiju, za postojeci program, ako mu je dovoljan postojeci profil strucnjaka, medjutim korporacije snazne kao drzave, mogu da formiraju ono sto im treba, a ne da se zadovoljavaju postojecim.
Fond za razvoj Bayera je visestruko veci od fonda za nauku ministarstva republike Srbije.

Student ima brdo obaveznih, i odredjen procenat izbornih predmeta, ako zalazi u odredjenu specijalizaciju, ili se baca fokus na neku podoblast, nikakav preterano slobodan izbor nije u pitanju.

Ali ako sponzor, nosilac finansija, definise potrebu, on dobro zna sta je potrebno za formiranje kadra.

Mada su sistemi naizgled slicni, ima principijelnih, pa i zakonskih razlika, u Francuskoj lici da je sirok izbor, ali postoji obaveza rada u i za privredu, sa ili bez dodatnih sredstava, pa i to utice na neke opcije izbora, tek da nije previse slobodan.

Kao trece, potencira se mentorski rad, u tom slucaju mentor odabira okvire slobodnih izbora, a vrlo je tesko menjati olako mentora...a i izbor lici na slobodan izbor..

Previse se to razvijalo i prilagodjavalo, po raznim zemljama, da bi moglo da se simplifikuje, zarad nekakvog lakseg(cemu?) razumevanja, ili jos crnje, poredjenja sa nasim zapustenim sistemima, i skolstva privrednih tokova(koji su blago jezivi u nameri da smo usluzna ljudska snaga)..

miki:"Sve mi to liči na otimačinu para od bogatih roditelja. "

Pa pazi 10k evra za godinu? Kolko treba da zaradjujes mesecno pa da mozes to sebi da priustis?

vladd

Teško da industrija zna šta su obrazovne potrebe. Univerzitet treba da nudi studentima znanja koja će im biti korisna do kraja njihovog radnog veka, dakle, 50 godina unapred. Industriju to niti zanima, niti ima mogućnost da vidi toliko daleko. Ovde imaš članak dobitnika Tjuringove nagrade na datu temu.

Sistem sa izbornim predmetima je svakako bolji i skuplji.


miki069

Šta je u tome sporno? Đak i dalje može da odabere sva tri predmeta iz prirodnih nauka. I dalje neće moći da završi sa malim brojem predmeta. I dalje ne može da završi samo sa predmetima na osnovnom nivou.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

A 40K€ kada isporuce za neko dzipce, ili sad na sajmu BMW7 za 173.000 i koji evro, to je racionalno potrosena para? To kao vredi, za transport?

Nesporno.

I to je trziste znanja, a svako je fokusiran u planu gde zeli da pravi novac, i skola i djak.

Da se ne lažemo, savremena gimnazija je za decu bogatih roditelja koja nisu imala dovoljno poena da se upišu u neku srednju školu. Pošto je najbolja drugarica moje ćerke u SG, znam da je kriterijum nikakav, dovoljno je da dolaziš u školu da bi je završio.

Pa generalno u svaku skolu treba samo da dolazis da bi zavrsio. Mozda 1 promil nekako uspe da ne zavrsi, ako je buntovnik a upisali ga na silu, pa da dokaze nesto sebi. Generalno gimnazije upisuju ucenici koji imaju za cilj da steknu neko znanje, ali zato srednje strucne skole upisuju samo da imaju kakvu-takvu diplomu, da ne ostanu samo sa osnovnom skolom. Naprimer, 80 posto elektrotehnicara po zavrsetku skolovanja ne zna ni omove ni kirhofove zakone, niti zasto struja ubija, niti bilo sta iz struke, da ne pominjem biologiju, geografiju i hemiju.