Citat:
Branimir Maksimovic:
Nisam psihijatar ali svake dve nedelje po sat po razgovaram sa svoji pishijatrom.
Možda sa psihoterapeutom? Mislim da je psihijatar onaj što propisuje terapiju i lekove, a psihoterapeut je onaj što razgovara, i najčešće je po vokaciji psiholog? Ali sad uporedi iskustvo i stručnost, tvojih sat i po na dve nedelje, u ulozi onog koji je došao da razgovara, i doktor koji radi 8 sati dnevno, 6 dana u nedelji, ima odgovarajuću školsku spremu i praksu, u ulozi onog ko treba da sluša i tumači, savetuje?
Citat:
u bolnicu se zavrsava zbog psihoze.
...neuroze, šizofrenije, depresije, anksioznosti, gubitka bliske osobe, anoreksije itd ...
Citat:
Ako je jednom to je akutna, ako se ponavlja onda hronicna. No brainer.
A ako je dva puta onda je subakutna? Nije u redu da nekom kažeš da je hronični bolesnik jer to može da mu utiče na zdravlje i raspoloženje, hronične bolesti su na primer dijabetes i aids, ali to hronično kod njih ujedno znači i neizlečivo. Tako bi neko hronično mogao da protumači kao neizlečivo. Psihijatrijski bolesnici su veoma osetljivi, istripuju se i od pogleda, reči, pola reči, situacije, ma ni od čega. Ako mu njegov doktor nikad nije rekao da je nešto hronično u pitanju, nije u redu ni da mu ti to kažeš čak i da jeste tako.
Citat:
Ma nemoj. ti si sada ovde strucan ;)
Pa možda i jesam, ne možeš znati zar ne? :) Ali svejedno i da sam stručan ne bih sebi dao za pravo da dijagnostifikujem bilo koga, ili savetujem, bez odgovarajuće stručne prakse, stažiranja, i vremena provedenog sa pacijentima.
Citat:
Svakako da podrska pomaze, ali negde i odmaze. Poneki put spakuju nekog samo zbog toga sto je ekcentrik ili ima ideje koje se ne uklapaju u semu porodice... Poglavito nece niko ni mrdnuti prstom
ako ne postoji neko ko ce inicirati hospitalizaciju ili bas ako se ne popnes na zgradu ili uletis u ambasadu sa pistoljem da iznudis vizu ili slicno....
Hajd da se složim da u zavisnosti od situacije čak i podrška može da odmogne, a što se tiče koga pakuju ima baš razno, od krimosa koji pokušavaju da izbegnu kaznu fingirajući bolest, do zdravorazumnih ljudi koje naguraju u ustanovu i drže grogi pod lekovima radi nekretnine ili slične koristi, negde između ovih krajnosti su osobe kojima je potrebna stručna pomoć.
Citat:
nenadovic85:
Sad mi se sve to manifestuje kao bol u dusi i beznadje. Boli a ne znas sta je.
Jedna drugarica je to pokušavala da objasni rečima "Kad te boli bubreg bar znaš gde te boli, kad boli duša - boli svuda", i ona je pila lekove, pokazivala mi izveštaj sa VMA kad su joj 150 tableta ispumpali iz želudca. Ali i ona je prilično ležerno shvatala terapiju, bar u početku, i mislila da lekovi koji se doziraju na peti deo miligrama mogu bez posledica da se uzimaju sa alkoholom, ili prestanu da uzimaju bez dozvole i savetovanja sa doktorom.
Citat:
Sa ljudima sam na zdravo zdravo. Nemam ni jedan kvalitetan odnos sa nekim. Distanca i to me ubija.
Na žalost takve bolesti su stigmatizujuće, i prilično podmukle. Stigmatizujuće u smislu da obeležavaju čoveka, ljudi zaziru i od drugih bolesti, ali od ovih prilično, s razlogom, bar dvaput godišnje pročitamo da je neki psihijatrijski bolesnik pukao i napravio kuršlus sebi, porodici, komšiluku ... Podmukle jer bolesna osoba ne zna kad je u lošijem stanju bolesti, već okolina mora to da prepozna, i reaguje na vreme. Zato se treba držati propisane terapije onako kako doktor savetuje, i ne kombinovati sa alkoholom nikako.
Nemoj da pricas?
Re: Psihijatriska bolest ili duševna bolest
