Da li ste zadovoljni

Prica se da je moj deda stalno pevao. Mislim, ne bas stalno-stalno ali vise od nekoliko puta mesecno. Iz cista mira, tako, seta po nekom brdu i peva tako glasno da se cuje sve do sledeceg brda. Danas bi rekli prs'o covek totalno, slucaj za psihijatriju. Pola veka kasnije, juce, pricam sa jednom devojkom. To se sad tako kaze, devojkom, mada gazi petu deceniju. Da vas postedim brojanja na prste peta decenija znaci 40+. Ali, nebitno je to, bitno je da ja volim da pricam sa njom jer uvek ima odgovor na svako pitanje. I to ne bilo kakav odgovor, nego cesto totalno neocekivan, da ne kazem sokantan. A zaista je idealna osoba da joj se postavi bilo kakvo pitanje, jer ima ogromno iskustvo u najrazlicitijom oblastima. Prosla je kroz fazu ogromnog poslovnog uspeha, pa fazu narkomanije, pa fazu promiskuiteta, pa fazu depresije, pa fazu visoke religioznosti. Sad je u nekoj fazi da radi sto manje, cita sto vise i ne prica nista dok je ne pitas. A eto, ogromna vecina moje generacije se ili nisu ozenili-udali, ili su imali neki pokusaj porodice koja se pokazala kao nefunkcionalna. Kako vreme prolazi, oni-mi sve teze pronalaze/pronalazimo momente srece i zadovoljstvanu zivotu. Zive zato sto treba deci placati izdrzavanje a i zato sto su im roditelji jos zivi, a umiranje je jelte najbolje da ide po redu. I tako, padne meni na pamet da pitam nju zna li neko resenje za tu situaciju.
"Naravno da znam kako to da resis", kaze ona onako drcno i otresito kao i uvek, zanemarujuci cinjenicu da nisam izricito pitao za sebe nego onako, uopsteno... i nastavlja "odes kod bilo kog psihijatra, on ti prepise neke tablete, one ti podsticu lucenje hormona srece i srecan si i zadovoljan u zivotu". Mislim, ono jeste, savet ne moze biti kraci a efikasniji.... Progres bato, sta ti je napredak nauke, za 50 godina od coveka koji peva do hrdima, do coveka koji moze biti srecan u bilo kakvom okruzenju i bilo kakvoj zivotnoj situaciji. Samo popije tabletu.

A vi, imate li vi nekih iskustava, da li ste i koliko puta bili srecni i zadovoljni tokom poslednjih 20 godina i ako jeste kako vam se to desilo?

Mislim da to nema preterano puno veze sa SFRJ, vec da je u pitanju globalni fenomen. Pre 50 godina ljudi su imali neku neverovatnu moc da se raduju malim stvarima, a ziveli su daleko skromnije nego mi danas. Ljudi su se iskreno radovali kada dodju Bozic i Nova godina. Konobari su svuda bili ljubazniji i popricali bi sa svakim. Barmeni su bili psiholozi. I da, ljudi su pevali. Ne samo kod nas, vec i sire. Recimo Italijani - oni su bili nadaleko poznati po svojim pevackim sposobnostima. Radnjice u malim ulicama Rima i Trsta bi se otvorile u 8 ujutru i iz svakog lokala si mogao da cujes kako se vlasnici takmice ko ce glasnije i lepse da peva. A onda im dodju nasi, kupe taj jedan par originalnih levisica, starki i mond-jakni ... i presrecni su, jer su godinu dana sanjali o tom odlasku u Trst ...

Ali to su svuda bila neka druga vremena. Uostalom, pogledaj ovaj grafik, koji je doduse specifican za Ameriku, ali identicna situacija je i drugde na zapadu:



Znaci, 1965. CEO neke firme je u proseku primao 20 puta vecu platu od obicnog radnika. Nakon 1997, uprkos fluktuacijama usled raznih kriza, taj faktor nikada nije pao ispod 200. Pritom, standard ljudi nije pao u odnosu na period pre 50 godina. Ono sto se promenilo je po meni drustveni pritisak koji ide odozgo, iz tog kruga tzv. uspesnih, koji ti iskacu iz svih ekrana svojim raznim motivacionim govorima u stilu: mozes i ti isto sto i ja. Sto obican smrtnik prima totalno drugacije: ako ja ne mogu isto sto i on, onda sam ja gluplji, nesposobniji, manje vredan, luzer, debil, nikada od mene nece biti nista ... jer nisam dovoljno dobar. Moram jos, jos, jos ... brze, bolje, jace (oh, zvuci poznato?). Onda takav dobije decu, pa ih isto tako i vaspitava. Rezultat je inflacija napumpanih ocena, laznih diploma, falsifikovanih naucnih zvanja ... tate kupuju deci diplome "za njihovo dobro". Ti ljudi ne shvataju da su taj pritisak bogatasi stvorili kako bi ljude naterali da zaradjuju sto vise kako bi kupovali sto vise njihovog djubreta koje im uopste nije potrebno. Gde dolazimo do one cuvene:

Ljudi rade poslove koje ne vole kako bi kupovali stvari koje im nisu potrebne, kako bi tim stvarima pokusavali da odusevle ljude do kojih im nije stalo, a koje uistinu nije briga ni za koga, pa ni za te njihove lazne prijatelje koji pokusavaju da ih necim oduseve.

Na duze staze to stvara armije ljudi nezadovoljnih samim sobom. Ti ljudi onda svakako placaju razne kouceve za kauceve, psihologe, psihijatre, fizijatre, trtijatre, seksijatre ... i gutaju tablete jer im je drustvo popilo mozak tim nepotrebnim pritiskom.

I to vise nema veze koliko imas para, jer cak i ljudi koji materijalno stoje veoma dobro osecaju da im nesto nedostaje ... a ni sami ne znaju sta.

Mislim da je Srbija tu samo deo te globalne slike.

Hm ... šokiran ovim grafikom, malo sam guglao.

Nešto tu nije u redu.

Evo jedne informacije

https://www.statista.com/stati...e-workers-in-world-by-country/



Kaže, Nemačka 136 (da ne uzimamo Kinu, Indiju, USA ...)

Wow! Ako prosečan radnik zaradi mesečno 2.500 € (mrzelo me da guglam, ali ajde, neka je toliko) onda je direktorska plata mesečno oho-ho 340.000 € Mnogo kume!

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Onda, ponovo guglam, pa nađem:

http://www.salaryexplorer.com/...pe=1&job=309&jobtype=3



Kaže, oko 8.000 do oko 12.000 € Onih 3.000 možemo da zanemarimo.

Hm, to je već razumno.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Zavisi šta je plata, odnosno da li se gleda samo plata ili se gleda ukupno primanje. Danas većina generalnih direktora ima relativno malu platu, ali ogromne bonuse. U većini slučajeva bonus je vezan za rast akcija na berzi, pa direktori čine sve da poguraju akcije na berzi, jer tako mogu da dobiju npr. 30 miliona dolara bonusa, a to što će takvo napumpavanje cene akcija na berzi dugoročno dovesti kompaniju do bankrota nije važno (npr. uzimaju se krediti za problematične investicije koje kratkoročno utiču na rast akcija, a dugoročno mogu ugroziti opstanak kompanije ako ne dođe do značajnog rasta prodaje i prihoda).

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Mislim da je ovo najteže pitanje koje neko nekom može da postavi.. Mislim da je konzumerizam ubio u ljudima mogućnost da se raduju malim stvarima, da uživaju prvo sami sa sobom, pa onda sa prijateljima i da uživaju u šetnji, u lepom vremenu, u dobroj knjizi, dobroj muzici, filmu, ne znam ni ja čemu.

Ja sam recimo bio mnogo srećniji kada sam studirao, živeo kao podstanar i nisam imao prebivenog dinara u džepu.. Mnogo smo se družili, mnogo se maštalo, mnogo se sanjalo, mnogo se uživalo u trenutku. Što se para tiče, bili smo srećni da imamo za pivo, klopu i to je to..Ako neko nema - pripomognemo mu..

Sad se i moja generacija promenila i ta druženja su postala "merenja čiji je veći",jednostavno svi smo opsednuti time da imamo što bolji auto, što noviji model telefona, veći ekran na plazma TVu, avanture sa skijanja.. jednostavno bez toga se ljudi osećaju prazno, beskorisno, jer smo tako isprogramirani konzumerističkom propagandom...



Meni recimo vožnja bicikla pomaže.. Luči mi taj hormon sreće.. Niti trčanje, niti teretana, samo onaj osećaj kada te udara vetar, dok slušaš neku muziku, voziš po nekoj šumi, pored reke.. Neprocenjivo..

Sad je teško biti mudar.
Ako kreneš da se "nadmećeš" sa svima po ovom što si naveo upadaš u začarani krug a ako se ponašaš skromno i racionalno ispadneš "sirotinja".


Medju najružnijim i najjadnijim pojavama koji mi smetaju je "dokazivanje" da se ima preko dece.
Deci prvi,drugi razred prave "umetničke" frizure, kupuju smart satiće, oblače ih u Nike i naravno dečiji rođendani koji su pretvoreni u kafenisanje u igraonicama sa najmanje pažnje na sam rođendan tog deteta.
Na silu ih vode na vanškolske aktivnosti da bi se hvalisali kako su njihova deca sposobna da stignu u školu,karate,fudbal i engleski i da to sve košta.
Forsiraju se "KAMPOVI" za klince koji koštaju po detetu kao pola letovanja za čitavu porodicu i onda se na svakom roditeljskom na foru provuče priča o kampu-kako ji bilo ekstra prošli put pa ko će sve da ide itd.
Učiteljice forsiraju decu pojedenih "viđenijih" roditelja.

Samo pare i Iphone na rate to je bitno a što je glava prazna nema veze.

Sistem je poremećen na mnogo nivoa a kompleksi nikad veći zato je narod depresivan i sje*an.

Pa pevaj brate ako ti se peva, i ako će te to učiniti srećnim, nije zabranjeno :) Ovo je hor sastavljen od ljudi "koji ne znaju da pevaju" i mislim da su sjajni, nisam mogao da se odlučim koji snimak da postavim pa sam odabrao dva, jedan nastup i jedan kad pevaju iz kućne izolacije :)



Tu je i jedna revolucionarna za revolucionarni deo foruma



A ja sam poslednji put bio zadovoljan kad mi je SlobaBgd spasao podatke sa skršenog diska, znam da su reklame zabranjene ali moram da ga ishvalim, usluga brza i profi, za par dana sve je bilo gotovo, i dobio sam popust za članove foruma ... Takođe i što bih posebno naglasio upoznao sam SlobaBgd i preživeo! :)

Slažem se od reči do reči..

Mislim pokušavam da ne upadnem u zamku sa tim nadmetanjem. Imao sam sreće da završim fax, nađem dobar posao, za dobru platu da se "izvučem", ali ono - vozim auto star skoro 15godina, telefon od 150 - 200e.. Jednostavno smatram da materijalne stvari i to što danas zovu "statusnim simbolima" su najobičnija glupost.. I boli me uvo što ću u nečijim tuđim očima da ispadnem sirotinja, ne primam se na to - ako neko misli da je "bolji od mene" zbog toga što vozi bolji auto ili ima telefon sa više megapiksela kamere - neka mu, radujem se zbog tog nekog :)

A ovog sa decom je bilo i u moje vreme. Pa su ćerkice "bogatih roditelja" išle da sviraju klavir, violinu, balet, sinovi su obavezno išli da treniraju fudbal, pa su ih nastavnici gurali u školske timove iako su netalentovani..Obavezno su deca lekara upisivala medicinu i vukli se po 15god na medicinskom.. Nikad se ne bih menjao sa njima, jer moji roditelji ma koliko su bili skromnih finansija - pitali su me šta želim i puštali su me da radim sve što mi je volja (dobro ne baš sve, ali ono..upisao sam fax koji ja želim, svirao sam rock po rupama, nisam se skidao sa kompa, bicikla)..

Samo je sada to sve izraženije i roditelji su sve pretenciozniji, a deca sve nesrećnija, sj38anija i na kraju izrastu u monstrume (vidi temu o klincu koji je iz obesti ubio beskućnika).

Meni? Sasvim ne.

Ja kontam da prvo treba da se nekako ucinis srecnim, pa tek onda pevas kao posledica toga sto si srecan, ali uvek sam raspolozen da procitam alternativne teorije... dakle, ako sam dobro razumeo, pevaju ljudi jer su nesrecni i od tog pevanja postaju srecni? Veoma interesantno.


Kakva koincidencija - ja sam upravo sinoc polomio ekran od laptopa i bio u dilemi da li mi se uopste isplati da kupujem novi ekran i da li mi neki podatak realno zaista treba u zivotu ili mogu najnormalnije da nastavim da zivim i bez podataka. Ali, sada si mi otvorio oci - nije sve u parama, ima nesto i u binarnim brojevima, obavezno cu da kupim novi ekran, zamenim i budem srecan, tj. valjda cu da budem, ne znam, nikad nisam probao. Ustvari, kao da se secam malo da sam jednom bio srecan sto sam vratio izgubljene podatke. Posle sam disk sa tim podacima stavio u jednu kutiju i odneo ma tavan gde drzim stare i realno nepotrebne stvari. Proslo je od tad sigurno 10 godina, verovatno du podaci jos uvek tamo.


Ostao si nedorecen - mislis "preziveo sam" ili "preziveo je"?
Ja sam optimista, bez obzira sto si jasno napisao "preziveo" a ne" preziveli" nadam se da je samo gramaticka greska i da ste ipak obojica preziveli.

Nek ne zamere ostali jer im nisam odgovorio, uglavnom iz razloga jer se slazem 100%, nekima sam ostavio i like jer im je svaka kao Njegoseva.

Vidi se da si jos uvek mlad. Igrica zvana ciji je veci prestaje s godinama. Tada svima postane malecki, pa niko vise ne sme da potegne tu temu. :-> U bukvanom i prenesenom znacenju.

A tu gorku istinu najcesce otkrijes posle 5-6 pica, kada maske padnu, prestane lazno hvalisanje, a samohvalospeve zameni plakanje na ramenu. Svako ima neku muku. Necija je mala, ali necija je ... bas u stilu "Bahova je fuga pregolema" ! U tim trenucima sve te avioni-kamioni-price se ruse kao kule od karata. Jer sve su to igracke, koje ste svi u medjuvremenu izgustirali kao dete zvecku. Nije vam to vise zanimljivo. Pitate se cemu sve. Jer uprkos svemu tome i dalje imate muke. Od kojih ne mozete da pobegnete. Gde god krenes, d**e ti pozadi. Jbg ...

A te svakodnevne muke i mukice ljude ponovo zblizavaju i najednom se cela ekipa okupi i priseti svih onih lepih vremena, blejanja u prazno do duboko u noc, dogodovstina iz srednje skole ... Sve ostalo postane nevazno. Tada ste svi ogoljeni jedni pred drugima i ponovo postajete oni stari. I tu shvatis ono najbitnije - ko je od tih ljudi polnli organ, a ko karakterna osobina ... sto bi rekao Serbedzija u Varioli veri. Ili jesi. Ili nisi. Nema treceg. E tada uzivate! Jer svi shvatite da imate jedni druge. Rame za plakanje. Uvo za slusanje. I ponekog ko ce mozda znati nesto sto ce ti pomoci. A to ti mnogo vise tada vredi od svih tih aviona-kamiona koje si sakupljao godinama. I ostali pored tebe. Videces vec ...

Sto bi rekali nasi stari: kad porastes samo ce ti se kaz'ti. :-)))

Zašto ne?



A da gde će ko naći sreću i kako je ispoljiti sve zavisi, Bora Čorba je svoju sreću našao u smeću, neko drugi kad je pobegao od lava, neko treći što je dobio dvojku u školi, pa isto tako neko može da nađe sreću u pevanju, ja sam mislio da tebi neko brani da pevaš, ili da nemaš odgovarajuću livadu na kojoj bi to obavio. Jesi li primetio kako pevači kad otpevaju pesmu osmehnu se i mahnu publici, pevaju za zaradu, a srećni su kad dobro odpevaju pa se smeju, uopšte ne ispoljavaju sreću pevanjem kao tvoj deda, nego osmehom.



Ovo ti je korak u dobrom pravcu, mada znam da nemaš ti problema, šoping terapija! Znaš onaj vic kad se Piroćanac žali doktoru da je depresivan, i ovaj mu preporuči šoping terapiju, - Šta je to? - Uzmeš neke pare i potrošiš, kupiš nešto lepo sebi, ženi, deci. I ode Piroćanac, vraća se već posle nedelju dana, presrećan, upalilo, nije depresivan, hvali se potrošio preko 10.000 dinara, pita ga doktor šta si kupio za te pare? - 100 eura, kaže Piroćanac.



Ma preživeli smo, ali za njega se nisam brinuo, ja sam miran, pitom, tih, povučen i dobro dete, a Sloba je forumski ratnik, smogao sam hrabrosti da ga iskritikujem što je Đ. Balaševića hteo da obuče u uniformu i pošalje na "ratište", čoveka koji je spevao Samo da rata ne bude, ali objasnio mi je zašto misli da to uvek tako treba da bude :)

jbm li ga, moze da bude zato sto sam nenormalan, a moze iz suprotnog razloga, ja to ne mogu nikako znati. A ti, pevas li?

Jos od kad si pomenuo "bella ciao" ne prestajem da razmislam o tome. Jbt, mladic ide da pogine, a da nije docekao ni da se ozeni svojom voljenom. Sve sto od zivota trazi je da mu ona zasadi jedan cvet na grobu. Nikakav novac, luksuz, automobili, kamioni, avioni, sve to je nula, nema nikakvu vrednost u odnosu ba taj jedan cvet. Cak i meni sad dodje da se rasplacem nad njegovom tuznom sudbinom, a on peva i pesma ispadne prilicno vesela, sto verovatno znaci da je i on veseo zbog pevanja. Ja celog zivota verovao da covek kad je mnogo srecan i veseo onda pesma sama izvire iz njega, kad ono obrnuto! Moram ti priznati da coveka razveseli saznanje da je bio glup, tako sam ja sad veseliji nego sto sam bio pre nego sto sve to objasnio. Mislim ne razveseli coveka cinjenica da je bio glup, nego da je naucio nesto novo, ali to je isto.


Interesanrna tema da li je bolje da bude ili da ne bude. Ako taj koji peva bella ciao moze da bude toliko srecan zbog cveta na sopstvenom grobu, onda je to ono sto nam fali! Taj cvet je nesto neprocenjivo vredno, a sve ostalo moze platiti mastercard, dobra ideja za tv reklamu.

Ovde sam se malo izgubio - o kom uzrastu je rec?

340000 EUR mesecno u Nemackoj?

Bullsh*t - to je >totalna kompenzacija< CEO-a najvecih kompanija:

- SAP: 9.2 milona EUR u 2020 (766 hiljada EUR "mesecno")
- Daimler: 4.8 miliona EUR u 2020, od cega je 1.34 fiksno (~400K "mesecno")
- Continental: 3.4 miliona EUR u 2021 (~283K "mesecno")

Takve kompenzacije ima mozda maksimalno nizi trocifren broj ljudi i to iskljucivo po firmama koje spadaju u globalne lidere. Tako da kao podatak to ne govori apsolutno nista o nekoj platnoj nejednakosti.

Plus:

- Kompenzacije CEO-ova odobrava bord tj. obicno kompenzacioni komitet deo borda --> to je stvar akcionara, dakle suvlasnika firme
- Kompenzacije CEO-ova su skoro uvek vezane za performanse firme (ima izuzetaka, ali generalno jesu)
- Te firme od gore obicno imaju i znacajno vece plate u odnosu na prosek

Sve u svemu, CEO kompenzaciju ne bih koristio kao "proksi" za bilo kakvo sudjenje o bilo cemu na nivou drustva. To je nebitan % stanovnistva koji se sastoji od hiper-motivisanih individua...

Ako cemo o tome daleko veci problem je inflacija ocekivanja na svim nivoima drustva.

Ej j*t pre neki dan imamo skvoterku u firminoj zgradi - preselila se sa prizemlja na drugi sprat (ulaz u tehnicki deo firme). OK, skvoterka kao skvoterka - ali ludilo je sto ostavlja djubre i ocekuje da neko to pocisti... pre neko vece naletim na nju sa koleginicom i ova nas napadne sa GDE JE MOJ PUNJAC ZA MOBILNI - VI STE GA UZELI

?!

Pogledam - devojka ima neki fablet smartphone (oni hibridi izmedju tableta i telefona - dakle, kosta par stotina EUR min)... ZAHTEVA punjac a u stvari je skvoter koga bi u to B3R1-jevo doba na koje se poziva odvukli u neku stanicu.

Kakav crni CEO... skvoter ti se unosi u lice i zahteva nesto jbt. Samo cekam da vidim XBox u pm.

@B3R1, razlog je prost - 1965-te se jos osecao eho WWII.

Vecina ljudi su na svojoj kozi preziveli s*anje. Vecini je neko iz najblize porodice poginuo ili umro od bolesti za vreme WWII. Tako da ta vecina ceni zivot, za pocetak, mir i zdravlje posle toga - a sve ostalo 100000000000000 mesta iza.

Danas? Pa danas je definicija opste kataklizme da nestane piva i WC papira u nemackom supermarketu (zato je to glavna roba za stock-ovanje u pandemiji - ono vidis snajku preopterecenu do daske sa WC rolnama i konzervama piva... onda moze i nuklearni rat da dodje).

Sa tim je neminovno da dolazi ta ke*aza o "zadovoljstvu", "sreci" i sl... Osecaj zadovoljstva je primitivni signal da je ponovo uspostavljena homeostaza u organizmu (najeli ste se, napili ste se, ispraznili ste se u WC-u, imali ste sex, prosao vam je stresor zato sto sto ste uklonili opasnost recimo pobegli od lava ili platili racune). To je mehanizam nastao da vodi gustere i primitivne sisare od nevolje ka hrani ili seksualnom partneru. Taj mehanizam, bas kao i stres, je maladaptiran na danasnji zivot.

Insistirati na zadovoljstvu radi zadovoljstva i to postavljati kao cilj je protivprirodno. Na kraju krajeva, ko to hoce - ima citav univerzum prirodnih i sintetickih opioidnih analgetika. Sto se cimati, preskocite middle-man-a i gadjajte centar zadovoljstva unutar lobanje direkt. To upravo govori koliko je samo zadovoljstvo relevantno: moze svet da se rusi pred vama, a vas ce boleti pimpek, tj. nece.

Ili probati obrnuto - zivot sa svrhom tj. smislom preokupira tako da se ni ne razmislja o "zadovoljstvu" vec se zadovoljno zivi.

Ali u ovo doba instant resenja to zvuci kao totalni smor... ko ce da se cima i juri neke svrhe, jel moze to neka knjiga za 21-dan, tableta ili brzi kurs na netu da zamene?

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Ja pevam da mi prođe vreme, i dok pevam tražim nove teme :)



Dostojevski je pričao Da čoveka potopiš u sreću, samo mehurići da izlaze na površinu koliko sreće ima, opet bi sve prokockao, Duško Radović Kad kreneš da tražiš sreću da dobro pogledaš oko sebe, jer sreća je mala i neugledna i mnogi je ne primete, ali samo je Đorđe Balašević i ti uspešno uspeo da dovede u vezu sreću i pevanje: "Za sreću mi malo treba - tambura i parče leba ..."



Ovaj put si u pravu, bolje je da ima neko žarište uvek, pa kad mladić poželi cvet da ima gde da ide, a ne da pobije pola škole i na kraju i sebe, samo za amere i ruse ne treba da bude u Avganistanu, ili Ukrajini, nego imaju lepo Aljasku i ono drugo gde su komšije, a još bolje negde u sred Sahare, stotinama kilometara od prvog naseljenog mesta, pa da tu isprobavaju svoje rakete, taman bi malo doprineli razvoju ekonomije Sahare dok bi dopremili opremu. Tako da bi trebalo prepraviti u: Samo da rata uvek bude.

Lako je nekad bilo imati svrhu - svrha ti je da se ozenis, odhranis decu do uzrasta kad mogu sami da opstanu, da umres i da ima ko da ti zasadi cvet na grobu. Medjutim, danas kada vecina mojih poznanika zive svoju petu deceniju kao samci nastupila je kriza svrhe. Polako se ispostavlja da skup automobil/motocikl/telefon ili broj zenskih primeraka sa kojima si vrsio trenje polnim organima ili broj drzava koje si posetio, sve to i nije bas neka svrha vredna pomena. A retko ko od nas je postao Tesla i nasao svrhu u dobrobiti za covecanstvo. Imas li da preporucis nekoliko svrha, ili jos bolje ako ti nije neprijatno da kazes - koja je tvoja svrha?

Pa trenutno sam u "periodu tranzcije".. Ali da svi mi u dvadesetim trčimo za nekim ispitima, ocenama, prosecima, onda se zaposlimo pa onda trčimo za "radnim satima", menjamo firme na godinu dana da bi imali veće plate, pa mora, automobili, pa "besni kompovi", telefoni, gedžeti, pa onda u tridesetim dođu stanovi, pa onda "ko će skuplji luster da okači na plafon".. A onda dođu deca (ko ih ima) pa krene onda krene "merenje" preko njih - ko trenira više sprotova, ko ima bolje ocene, ko bolje priča engleski, svira klavir itd.

Doživotno ću biti zahvalan roditeljima što su me naučili da "materijalno nije najbitnije", jbga nisu imali para, bile 90e, pa onda 2000e, male plate, otkazi, privatizacije - moralo se.. Pa sada i kada imam para, ne volim da to svako vidi i trudim se da budem što racionalniji.. Jer one ne čine sreću.. Mogu da budu pomagalo u ostvarivanju sreće - ali razlog sreće ne..

A probleme imaju svi...Neko radi za 5000e, ali posao koji ne voli, ili ga maltretira šef, neko ne može da se ostvari kao roditelj, nekom je lošeg zdravstvenog stanja, nekom se baš ne sviđa politička situacija u državi pa uprkos rešenoj egzistenciji ide da se šiba sa policijom svakog vikenda, neko se zaljubio u devojku, ali mu žena za to ne zna, neko u kreditima koje ne može da vrati..