Citat:
Bora Sonar:
Nekada je važilo da su inteligentni ljudi radoznali.
Trenutno sam radoznao samo kako da eliminišem neke svoje mane koje vučem iz dana obuke neuronske mreže, i kako da nađem ženu koja želi da rađa a voli da se ebe svaki dan i kod kuće i na putovanjima, pa da napucam još nekoliko deteta.
Moja drugarica iz polu-krimi low-form-of-life miljea sa kojom sam se družio devedesetih godina, mi je na moju opasku da sve ovo u čemu ona uživa "televizori, automobili, udoban život" su stvorili, napravili, ljudi koji uče, koji imaju znanje, inženjeri, pametni i obrazovani, a da su njeni krimosi samo običa kaljuga koja ne ume ništa korisno da radi u životu pa mu je kriminal jedini način da nekako opstane.
Ona mi je na to odmahj odgovorila da su oni i napravljeni da rade za drugog, to im je jedino što znaju da rade u životu i jedini način da opstanu.
Sa neke distance od par decenija sam shvatio da je zapravo u svoj svojoj gluposti ipak bila potpuno u pravu. Oni koji vode svet nisu oni koji imaju znanje o nauci već oni koji znaju kako da iskoriste one koji imaju znanje, i u koje svrhe da upotrebe to njihovo znanje (i njihove tone izugubljenih protraćenih dana života).
Idiotski sistem low-consciousness forme života pokušava da mi uvati sina sada u mašinu, profa se hvali kako mu je to prvi učenik u karijeri koji je otišao tako visoko na nekakve nivoe takmičenja kao da to njegova zasluga, i već najavljuje da će ga on spremiti za uspis u "elitne škole" i tako neke gluposti. Aloooo, bre, alooo, kakve bre elitne škole, kakvo traćenje života na konstantno učenje i usavršavanje? To je moje dete nije tvoje. Dete koje je pre osnovne škole znalo da računa i sa negativnim razlomcima nije nikakva tvoja zasluga nego obična genetika uz roditelja koji je umeo da mu usadi određena interesovanja. Sve što pametan čovek zapravo treba da zna je da bude svestan sveta oko sebe, a i činjenice da školski sistem ne radi u interesu učenika nego u interesu društva (odnosno onoga što je neko nametnuo kao "interes društva") koji može biti (i često jeste) suprotstavljen interesu pojedinca (pa i celog tog društva). A profesori su posebna sorta, karijera i ugled... da bi dobio dozu hormonskog narkotika (dopamina) a nekoga drugoga gurnuo u bubuljičavu karijeru traćenja života ispod veštačog osvetljenja radi virtualnog zadovoljstva.
Osoba koja je svesna sebe i sveta će sama odlučiti da li su elitne škole vrednije od života ispod sunca.
