Citat:
majuci u vidu upotrebu navedenih materijala, cinjenicu da ce to biti stambeni objekat sa svakodnevnom upotrebom, smatram da je uz gresku od max 10% moguce za ovo podneblje odrediti parametre za TP, odnosno kakve sonde koristiti, koje duzine, kako konfigurisati sistem grejanja, odabrati adekvatna grejna tela (radijatori koji ne mogu da hlade leti, fan coil koji stvara problem sa vlagom u hladjenju, podno grejanje eventualno u kuhinji i kupatilu, nigde vise, ...) ali bih ja ipak pokusao da iskoristim potencijal tp za hladjenje u letnjem periodu ukoliko je moguce
Da, može da se odredi koji su potrebni radni parametri sistema za grejanje, za hladjenje i za ventilaciju kuće a onda na osnovu toga odabere adekvatno tehničko rešenje u smislu odabira grejnih tela itd.
Fancoil je funkcionalno isto što i unutrašnja jedinica klima uredjaja samo što je rahladni medij hladna voda a kod klime je to rahladni gas koji isparava te stoga se i na isti način rešava pitanje odvoda kondenza.
Svako hladjenje neminovno dovodi do izdvajanja vlage iz vazduha u vodu (Molijerov dijagram nam tačno kaže koja je količina u pitanju za date uslove rada) pa se to u startu uzima u obzir pri rešenju odvoda kondenzata.
TP svakako može da se koristi za hladjenje u letnjem periodu uz uslov (kao i za grejanje) da je pravilno proračunato termičko opterećenje zgrade i posledično odabran pravi rashladni kapacitet a koji uključuje i latentnu toplotu (snagu TP potrebnu i za izdvajanje vlage i za sniženje temperature zbirno).
Što se tiče debljine termičke izolacije ona zavisi od mikrolokacije objekta, prosečna srednjoevropska klima kakva je i kod nas zahteva minimum 120mm stiropora ili ekvivalenta da bi se potpuno otklonila mogućnost kondenza na geometrijskim hladnim mostovima (uglovi zgrade- betosnki serklaži).
Svakako da 200+mm debljine neće škoditi a nekih 150-1800mm debljine je prema današnjim cenama energenata optimum odnosno ta debljina daje najkraći period povrata investicije u izolaciju.
Prvi korak koji predlažem je svakako računanje okvirnog podatka o termičkim osobinama planirane zidne (podne, krovne) konstrukcije buduće zgrade.
Više o tome kako se rudimentarno za prvu pomoć može odrediti očekivani koeficijent U, osnovni principi
energetski efikasn e kuce itd
Gubici energije usled ventilacije pri gradnji štedljivih kuća postaju značajni pa se tom pitanju treba posvetiti posebna pažnja (rekuperator toplote ventilacionog sistema, blower door test zaptivenosti zgrade) kao i odabiru takvih konstruktivnih rešenja elemenata zgrade koja minimizuju termičke hladne mostove (ovešene terase sa termo prekidom, termo izolacija temelja, položaj ugradnje prozora i vrata u fasadni sloj,, proračun geometrijskih hladnih mostova, sprečavanje nastanka kondenza na zidovima i prozorima itd)
Uglavnom, sasvim drugačiji koncept gradnje koji je novina u našim krajevima a može da donese kasnije tokom upotrebe zgrade enormne uštede operativnih troškova do nivoa od 90% uštede energije u odnosu na klasičnu gradnju.
Re: Toplotna pumpa
Registrovani: 1 ( Nebojsa Milanovic )