Doniranje organa, ima li života posle smrti ?Uzgred, pomenula sam muža, ispade da se on prvi pita, ali šta ako poginemo zajedno ili jednostavno on bude povređen i ne bude u stanju da da pristanak ?
Konačno i najvažnije, da li mi "raspolažemo" svojim organima posle smrti ?
Ako neko može da sastavi testament i odredi kome će dati kuću, kome njivu ili pozlaćeni i servis, kome štednju na banci, zašto ja nemam pravo da zaveštam svoje organe bez mešanja drugih ?
Usput, svi govore kako je procedura jednostavna - i jeste, izdiktirate svoju adresu službenici na VMA, dobijete blanko karticu poštom, potpišete je, pošaljete im, a zatim vam upišu podatke koje ste popunili u upitniku ( ime, prezime, matični broj, adresa) i plastificiraju i pošalju uz napomenu da nosite uz ličnu kartu. Ni reči o saglasnosti rodbine, odn. tome da kartica uopšte nije validna, bez njihove saglasnosti.
Potpisali ili ne, opet će u slučaju vaše moždane smrti porodica odlučivati o tome da li će vaši organi biti donirani.
Preskače se ono što jeste najbitnije, jar ja sad ovom karticom mogu samo da se zakitim. Da nije u pitanju ovakva stvar odn. mogućnost da nekom produžim život, lepo bih je isekla makazama, pa neka zezaju druge. A ovamo se samo kuka, kako ljudi neće da doniraju organe, kako drugi čekaju na transplantaciju i umiru zbog nedostatka organa sa kadavera. Posle potpišeš i ... ništa.
Tako dolazimo do paradoksalne situacije, nekom ko se odluči da donira organe želja možda neće biti ispunjena zbog predrasuda porodice i suprotno - organi nekoga ko nikada nije razmišljao o smrti biće presađeni nekome ko ih treba, zbog razumevanja porodice i želje da njihovo dete "nastavi da živi u nekom drugom". Ovu fomulaciju sam čula najviše puta, pa je ističem, a motivi porodice i za jednu i za drugu odluku mogu biti različiti, opet se vraćamo na početni problem od donorske kartice nikakve vajde, osim ako rodbini ne bude neki mali putokaz, da vide šta je ta osoba želela i da joj ispune želju.
Kivna sam na ljude koji vode ovu akciju, sama ozbiljnost iziskuje da donor bude upoznat sa svim činjenicama, a ne kako kome dune.
Ako ste zainteresovani da donirate organe, ali pre toga popričajte sa familijom, obavezno, a mrzi vas da tražite po internetu, evo vam broja Odeljenja za transplantaciju organa : 011/ 367-0784
Zanima me kako je to rešeno u drugim zemljama, pošto ima korisnika iz dijaspore, da li se volja nekoga ko je potpisao da zaveštava organe i tako, koliko sam čula, može da spase i do 5 života, poštuje poshumno, bez nekih "ali"?
Pada mi na pamet Šapanija, katolička zemlja, koja je dobro osmišljenom kampanjom uspela da pridobije veliki broj donora.
Ako ste gledali Cvet moje tajne, Pedra Almodovara, onda znate o čemu pričam, scena sa početka filma, ako niste - gledajete
.
.