Doniranje organa, ima li života posle smrti ?

Cilj medicine je da produzi zivot i da ga ako je moguce ucini kvalitetnijim,
a ovo sto si ti rekao jeste tacno, ali opet - svaki nas organ ce "otkazati pre ili
kasnije", i svi cemo umreti. Medjutim, ako transplatacijom postoji sansa da se
nekome zivot produzi i ucini kvalitetnijim, onda tu nema nista lose.

---

Da se složim sa Srđanom i vratim temu u prvobitne tokove, ako nemate ništa protiv .
http://organdonations.ca/how-you-can-help/become-an-organ-donor/
http://organdonations.ca/faqs/
Evo kanadskog iskustva, pisala sam drugarici koja živi tamo, ona je donator i ima taj podatak u vozačkoj dozvoli.
Ali ...
Q. It is true that even if I sign my organ donor card or register with an organ donor registry, my family can override my wishes to become an organ donor at the time of my death?
A. Yes. That is why it is so important to discuss your decision with your loved ones. Let them know that you want to give the gift of life today!
Pri čemu su " loved ones" : suprug, deca, roditelji, braća i sestre, a ako oni imaju različite stavove, sud presuđuje ko od njih odlučuje.
Čini se prilično komplikovanim, naročito ako dođe do suda.

Koliko mi je poznato, obicno familija moze da override-uje odluku "na negativno", a ne obrnuto - i to samo u odredjenim slucajevima.

Kinezi su to najbolje resili - koga roknu zbog smrtne kazne, po defaultu je organ donor ;-)

---

"Kinezi su to najbolje resili - koga roknu zbog smrtne kazne, po defaultu je organ donor ;-)"

Tako i treba.

---

Koliko ja znam, organi se doniraju odmah nakon nesreće. Pazi, ne mogu da zamislm kako bi to išlo u našem sudstvu !

---

"Moždana smrt je nepovratno prestajanje svih funkcija mozga i obično
je posledica moždanog udara ili teške saobraćajne nesreće. Kada dođe do moždane
smrti, toj osobi više nema spasa, ali srce nastavlja da radi još četiri do šest
sati i za to vreme lekari moraju da obave sve pripreme za doniranje organa."
Ovo sam već našla i citirala na prvoj strani teme. Iskreno ne znam kako to rade bilo gde ?
Kao da je zapisano da svi : suprug / supruga , deca, roditelji, braća i sestre, moraju da žive u istom mestu, državi, čak i na istom kontinentu.
Kako oni skupe saglasnosti svih ?
Tako se vraćamo na početak, kada sam se i upitala : Da li su naši organi naši ? i zašto se volja data za života ne poštuje posle smrti, ko što se to radi sa testamentom ?
Mislim da sam napisala da je rešenje neki centralni registar ( ustvari on mora da već postoji), pa ako se neko predomisli jednostavno ga izbrišu.
Pokazalo se da je dobijanje donorske kartice čak i kod nas jednostavno i traje onoliko koliko treba da vam poštom pošalju blanko karticu i da je vi vratite potpisanu i sa popunjenim formularom. To je u mom slučaju, trajalo vrlo kratko, ne više od 10 dana, možda i kraće, sad više ne mogu da se setim.



Ivane i Srđane, zaboravili ste da kod nas nema smrtne kazne

Ako se osoba registrovala kao organ-donor, verovatno i ne traze saglasnost u slucaju saobracajnih udesa i sl... slucajeva nasilne smrti. Ili mozda samo okrenu prvi kontakt - i to je to.

Verovatno ih konsultuju ako je u pitanju umiranje u bolnici gde se zna da ce pacijent umreti ako se iskljuci sa aparata i porodica je tu.



Pa jesu nasi dok ne prihvatimo da mogu biti i tudji posle smrti. Tu postoje 2 strategije "opt-in" koja je dominantna (da moras da se registrujes) i "opt-out" gde moras da se ispises ako ne zelis.

Sto se samog testamenta tice - nije tacno da se ni sam testament uvek postuje, postoje situacije kada zelje u testamentu ne budu ispunjene zbog nekih zakonskih prioriteta.

Inace i ceo koncept svojine posle smrti je besmislen - kada umres, vise nista nije "tvoje" jer "ti" vise ne postojis. Kako covek ne moze biti nicije vlasnistvo, ne vidim zasto bi les trebao da uziva ista bolji tretman - pa da neka familija bude "vlasnik" lesa.

---

Pa sad ... Malo si ga preterao. Nisam ni ja vlasnik moje dece, ali o nekim stvarima se ja pitam, jerbo su deca maloletna. Nisam ni vlasnik staramajke, ali mene pitaju i moju odluku očekuju ze neke stvari.
Mada, u principu se slažem sa tobom.

---

A takođe, ne može baš da leš nije ničiji. Šta to znači ? Da svako može s njim da radi šta 'oće ?

---

Pazi, deca su ziva bica - ti imas odredjena prava ali opet.. nisi njihov vlasnik.

Ako je les, dok je bio ziv, odlucio da njegovi organi mogu biti donirani - ne vidim ni jedan jedini razlog zasto bi neko pitao njegovu poroduicu posle sta da radi sa tim - ako postoji parce papira, potpis... molim lepo.

Mislim, ama bas nista u vezi sa tim pitanjem ne utice na zivot ili imovinsko stanje porodice - da li ce u lesu, koji ce se i ovako i onako raspasti posle nekog vremena, biti bubreg unutra ili ne... je pitanje koje ne menja zivot familije.



Tehnicki nije vlasnistvo ali je u "staranju" od strane familije... nesto izmedju.

---

hahahaha, e umro sam od smeha
Inače se slažem

Sto nije lepo.

OK Testament može da se obara na sudu godinama, ali ovde govorimo o gorućem problemu, ipak analogija postoji, testament se zove i "poslednja volja".
Žašto posednja, zato što se teoretski može pisati novi testament svaki dan i onaj poslednji se poštuje.
Ja sam govorila o poštovanju želje koji je neko izrazio za života. (znam da zvuči smešno, nije mogao da je izrazi posthumno, ali ne mogu da prihvatim ni Ivanovu terminologiju o lešu )
Neka familija bude vlasnik leša, ali dela leša u koji ne spadaju organi koji se mogu donirati.
I oni mogu nešto da sahrane, a i nekome da se produži život, pa svi srećni i dovoljni, pardon tužni i srećni, kako ko .
Bez zezanja, duboko verujem da porodica preminulog, naročito ako se radi o mladoj osobi, može, posle nekog vremena, da nađe utehu u tome što je doniranjem organa njihov sin, ćerka, brat... produžio život nekome.


Ne vidim ni ja ali tako ti je u zakonu, da bi se videlo da li je pokojnik promenio volju. Taj "prvi kontakt" može biti brat ili sestra koju nije video 10 godina i s kojim ne govori, zar ne i može 'ladno da ospori pravo na doniranje. Naravno postoji na desetine kombinacija, ako posmatramo "prvi kontakt", a šta ako dođe do suda ? Meni je drugarica lepo napisala da u slučaju različitih mišljenja sud donosi odluku, znači pita se cela uža porodica. Eto ako ima neko iz Kanade, a da je zainteresovan za temu može da se javi.
Ovo što sam boldovala u tvom postu lepo su iskoristili Španci samo što su lepše uobličili rečenicu i napravili kampanju : Ostavi organe na zemlje, šta će ti pod zemljom?"
Meni je logičniji koncept stvaranje baze podataka upisivanja i eventualnog brisanja iz iste, ali od strane samog donatora.
To je jedini način da se zaista zna da li je on hteo ili ne da donira organe, sve ostalo je na nivou spekulacije.
Uzeću svoj primer moj muž je taj prvi kontakt, ali ako on ne bude u stanju da da izjavu, onda roditelji. Oni nisu u cvetu mladosti, niti dobrog zdravlja, zaista ne želim da razgovaram s njima i da ih opterećujem mogućnošću smrti ćerke jedinice pre njih, a po ovom bih morala.
Moj muž nije donirao organe, ali zamišljam kako bi njegova majka zakukala da priziva smrt, šta će mu to, ukrašće mu bubreg i sl. Zamislite osobu od 18 godina koja dolazi ocu i majci i kaže : Postala sam donator ! Pisala sam o ovome i na drugom forumu, ali nisam imala ovako inspirativne sagovornike , a tada nisam ni znala za podatak da rodbina daje poslednju reč, mnogo mladih ljudi želi da zavešta organe, ali se boji od mame i tate, boji se njihove reakcije.
Naš narod je nažalost takav, zato smo na poslednem mestu po broju transplantacija sa kadavera, ako nekome treba organ uzima se npr. bubreg ili deo jetre od srodnika, umesto da imamo banku organa, kao sav normalna svet.

Sad si i sama rekla o cemu se u sustini radi - mnogo mladih ljudi hoce da zavesta organe, ama kako stare, ta ideja im sve dalja biva. I zato nema toliko donatora koliko je potrebno, ni u Srbiji a ni sire. Nema to veze sa "nasim narodom" , jer mozda smo mi na poslednjem mestu po nekom broju, ali ni drugi se nisu bas istakli, nego su svuda spiskovi za cekanje kilometarski, i zato ta statistika ne valja. Tako ti je to sa ljudskim bicem, sta da radis. I tako ce i da ostane. Bolje onda da rade na izradi vestackih organa nego da cekaju da se "probudi svest" , koja inace nije dokazano da postoji.

Meni to nikad nije bilo jasno, eto, recimo srce. Sta je to, obicna pumpa, i koja je sad to fora da nema vestackog srca. Jel sto ne moze da se napravi da bas 100% zameni pravo srce, pa sad covek ako ima neku pumpu umesto srca ne moze vise da trci, da prči i da radi sve ono sto moze sa pravim srcem? Pa koga briga, vazno da je ziv.

@Lesli,

Spiskovi su uvek dugacki jer vecina i tih sto umre ne zadovoljava uslove za donaciju organa - da ne pricamo o tome da masa ljudi umre van bolnice i da je obicno prilikom konstatacije smrti vec proslo pozamasno vreme sto smanjuje kvalitet organa.

Imas zemlje, kao npr Spanija, gde se po defaultu podrazumeva da hoces da budes organ-donor u slucaju smrti osim ako eksplicitno to nisi zabranio, pa opet... na kraju, 10% ljudi na listi ne doceka organ jer sa svim tim opet nema dovoljno donatora kolika je potraznja.

Tako da, zdravih organa ce uvek biti malo za potrebe presadjivanja, i to ce se resiti kada budemo uspeli da ih "gajimo".



Ovo je najgluplji moguci izgovor koji sam cuo - 'mama i tata' mozda saznaju da im je sin/cerka organ donor ako sin/cerka umre kada ih nazovu iz bolnice... tako da ne vidim zasto bi se sin/cerka brinuli za reakciju roditelja kada u tom momentu nece vise ni postojati :)

---

Što se tiče tih izgovora, u vreme kada sam zaveštala organe i pisala o tome, javilo se nekoliko mlađih ljudi koji su pre punoletstvom ili punoletni, budući ili sadašnji studenti i rekli da se boje reakcije roditelja. Npr. doneseš karticu - ode džeparac, a ti imaš 18 godina. Roditelji u rukama imaju jedan snažan instrument, polugu, kako hoćeš, koji se zove novac i na taj način - principom štapa i šargarepe mogu da ucenjuju decu, eto to bi bilo moje objašnjenje.
Preporuka našeg zdravstva je da se razgovara sa roditeljima, kako mladi ljudi još nisu u braku, znači roditelji su oni koji mogu da preinače njihovu odluku, odn. da ih "ubede" da je sami preinače, odn. odustanu od prvobitne namere. Već sam pomenula sujeverje,praznoverje, prizivanje nesreće i sl. Neki roditelji na vest o donaciji gledaju baš ovako i protive se, još ako vide zakon, mogu da kažu da će zabraniti donaciju. Onda idu i psihološki pritisci : "Ti ćeš me oterati u grob sa svojim idejama" i slična frazeologija imanentna roditeljima. (Što ga nabacah.)
Evo nečega sto odgovara onome što pišeš. Operacija je izvedena baš u Španiji da li je ova zemlja, koju pominješ, a i ja sam je više puta pominjala, odabrana slučajno, mislim da nije. I tako, dok su se Španci sa poslednjeg mesta po broju donatora pre ulaska u EU, popeli na prvo, pre svega zbog dobre propagande koja je aktivno uklučila i njihovu Crkvu, mi tavormo na poslednjem u Evropi.
Dušnik "uzgojen" od matičnih ćelija
Wednesday, 19. November 2008. 21:41
Naučnici u Španiji uradili su prvu transplantaciju dušnika, dobijenog od matičnih ćelija pacijenta. Više nisu potrebni lekovi koji sprečavaju da pacijentovo telo odbaci novo tkivo ili organ.
Operacija izvedena u Barseloni, pomerila je još jednu granicu u medicini, jer posle transplantacije nisu potrebni lekovi, koji sprečavaju da pacijentovo telo odbaci novo tkivo ili organ. Stručnjaci kažu da smo na pragu ere u kojoj će se istrošeni ili oboleli organi menjati kao rezervni delovi i da će kroz 20 godina to biti najčešća vrsta operacija.Ono što su naučnici nazvali prekretnicom u medicini, za Klaudiju Kastiljo, predstavlja novi život. Ova 30-ogodišnja Kolumbijka, kojoj je tuberkuloza oštetila dušnik, ušla je u medicinske anale kao prva osoba kojoj je presađen jedan organ, nastao iz njenih sopstvenih ćelija. "Ovo je glavno dostignuće u istoriji medicine, a posebno za pacijentkinju. Ta mlada žena i majka nije bila u stanju da radi i brine o prodoci. Sada živi normalno, a šanse da njeno telo odbaci novi dušnik, ravne su nuli. To je najveći dar za nas lekare", kaže dr Paolo Mačiarini sa klinike u Barseloni.Da bi napravili novi dušnik, lekari su uzeli taj organ od preminulog pacijenta, hemikalijama i enzimima ga očistili od ćelija donatora, ostavljajući podlogu od vlaknastog proteina kolagena. To je bio kostur za uzgoj ćelija uzetih od Klaudije Kastiljo. Posle 4 dana, donatorov dušnik bio je obložen uzgojenim ćelijama i spreman za transplantaciju. Na taj način lekari su zavarali telo pacijentkinje, koje je prepoznalo novi organ kao sopstveni, čime je izbegnuto njegovo odbacivanje.
cela vest na :
http://www.srb-rss.com/article...ati%E8nih_%E6elija__453615.htm

Sa foruma b92, PDF medicina
Praksa u Engleskoj
Ovo je pisao doktor koji je godinama bio mederator, živi i radi u Engleskoj, pa mislim da zna o čemu piše
"Ne znam kako je to regulisano u Srbiji.
U principu, postuje se poslednja volja umrlog.
Ukoliko je preminuli izrazio za zivota zelju da njegovi organi budu upotrebljeni za transplantaciju, rodbina to ne moze spreciti, mada se, bar u G.B. poseban tim, koji psiholoski radi sa porodicom i prijateljima, trudi da do situacije kolizije ne dodje.
Zapravo, primenjuje se isto pravilo kao i u slucaju besvesnog bolesnika, kojem je potrebna hirurska intervencija: Saglasnost rodbine nije nuzna, rodbina se obavestava, ali rodbina ne moze zaustaviti vitalno indikovanu operaciju."

A evo i naše situacije, nađoh istomišljenika među doktorima, po njegovom mišljenju porodica se samo obaveštava. Ali kao što vidite nigde ni Agencije koja se pominje (Nacionalna agencija za transplantaciju koja bi bila u skladu sa evropskim standardima) , niti zakona
http://www.hendidrustvo.info/forum/index.php?topic=1779.0
"dr Kovačević, VMA
- Treba da odredimo centar koji će biti zadužen za održavanje kadavera. Onog trenutka kada se utvrdi moždana smrt i stanje organa, oni treba da kontaktiraju sa centralom i pitaju da li se pacijent koji je doživeo moždanu smrt nalazi na spisku onih koji su zaveštali organe. Ako jeste, porodica se samo obaveštava, a lekari odmah pristupaju rutinskoj metodi uzimanja organa - ističe dr Kovačević, dodajući da se agencija mora hitno formirati, a da je za to bitan zakon.
Na listi čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega u Srbiji nalazi se oko 1.500 bubrežnih bolesnika, dok je teško odrediti koliko ljudi čeka na novo srce ili jetru. Broj obolelih od bubrežne bolesti se iz godine u godinu stalno povećava. Nažalost, neki od njih nikada neće doći na red za transplantaciju jer se godišnje u Srbiji obavi svega 10-15 odsto kadaveričnih transplantacija.

Kako bi se pokrenule stvari sa mrtve tačke, pre nekoliko godina Vojnomedicinska akademija pokrenula je akciju zaveštanja organa. Od tada do danas donorske kartice u ovoj ustanovi dobilo je 17.000 ljudi.
- To nije dovoljno. Da bi transplantacija organa u Srbiji zaživela, potrebno je da dva-tri miliona građana zavešta svoje organe. U tim uslovima mogle bi da se zadovolje potrebe za organima, odnosno da se godišnje obavi 40-50 transplantacija jetre, 15-20 transplantacija srca, 200-350 transplantacija bubrega - kaže dr Kovačević.
Poslednji u Evropi
Po broju kadaveričnih transplantacija Srbija se nalazi na poslednjem mestu u Evropi. U Srbiji postoje obučeni timovi lekara za transplantaciju bubrega, jetre, srca. U većini centara stvoreni su materijalno-tehnički uslovi, a i snabdevenost lekovima je dobra. Potrebno je samo da država uradi nešto više da se mobiliše stanovništvo kako bi u što većem broju zaveštalo organe."
Ono što dr Kovačević ne pominje, a mislim da je veoma važno je široka edukacija stanovništva i snažna kampanja, bez toga nema ništa, povremeno ga vidim na TV-u, kao i neke njegove kolege, u emisijama o medicini, ali to ni iz daleka nije dovoljno.




_{[Ovu poruku je menjao Tamara_K dana 22.10.2009. u 09:00 GMT+1]}

Nemojte da se zanosite, nema ovde nista od toga. Ne kazem ja ovo da bih kontrirao nekome, nego je to istina. Bas ce sad ovde neki dzudza, a ovde je takvih tri cetvrtine i vise, da zavestava svoje organe nekome. U zemlji gde je potrosnja paste za zube jedna pasta po stanovniku godisnje to nije realno ocekivati. Ko hoce da bude donator neka bude, ali ocekivati siroku podrsku je nerealno. Mozda za koji vek. Ili eventualno ako se donese neki zakon kao to u Spaniji za sta ja nisam ni znao (a i odmah cim je Ivan rek'o mi je bilo cudno jer znam da su oni bas do jaja katolici, ne samo formalno vernici, pa ne znam kako su to pomirili, ali njihova je stvar ta sizofrenija, ne zanima me da sad u to ulazim) ali ni od toga ovde nema nista, koliko ja poznajem ove ovde. Lepa je to ideja, kako da nije, ali ovde je tako kako je.

Spanci vec duze vreme nisu bas neki "do yaya katolici" - to je vise neka reputacija iz ranijih vremena :-)

Takodje, katolicka crkva podrzava donacije organa ukoliko to spasava zivot.

---

Pa dobro, Spanci nisu, to je i normalno, ali zemlja im vazi za takvu. Ne verujem da je sad crkva tamo bas digla ruke od svega i da je postala samo NVO. Zato i kazem da je to sizofrena situacija, ovamo samo bog kao moze da odlucuje o zivotu i smrti, a onda podrzavaju transplantaciju i sa zivih a narocito sa mrtvih, ako ce to da pomogne popularizaciji crkve. Bizmis bato.

Meni su najjaci jehovini svedoci koji odbijaju transfuziju krvi... i na kraju crknu :)

Darvin na delu :)

---