Grejanje na pelet

Napokon nešto pametno!
Lepo sročeno. Svaka čast!

P.S. Za one koji do sada nisu shvatili bilo bi korisno napisati još jednom:

Pelet je gorivo koje se ne sagoreva u ložištu kotla na čvrsto gorivo. Kotao koji na sebi ima priključen gorionik na pelet služi uglavnom kao izmenjivač toplote. U trenutku kada više nema potrebe za energijom temostat prekida rad gorionika i onemogućuje rasipanje energije. Iz tog razloga akumulator nije obavezan.

AMIN!

Gorionici sa dva dostavljača ne potpaljuju pelet svaki čas i rade sa jednim paljenjem jako dugo. Razlika u ceni gorionika sa jednim i sa dva dostavljača je manja od cene akumulatora.
Akumulatori toplote su kod grejanja na struju neizbežni, kod pirolitičkih kotlova i kotlova na čvrsto gorivo vrlo korisni, kod gorionika na pelet sa jednim dostavljačem malo korisni a kod gorionika sa dva dostavljača gotovo beskorisni.
Ovo naravno ne umanjuje njihov značaj i lepo bi bilo da svako grejanje ima po jedan (naročito zbog trenutne cene struje u Srbiji).
Pozdrav

Hvala Miško.

Sada je pitanje koliko ce cesto termostat da prekida rad gorionika. Gorionik najbolje rezultate daje ako radi maksimalnom snagom,
mislim na CO emisiju, kvalitet izgaranja i stepen korisnog dejstva. Ovo stanje se ne postize odmah, nego tek posle nekog vremena: 5-10 minuta pa i vise.
Ako se proces izgaranja cesto prekida, mozete misliti sta se desava: vatra u pocetku tinja dok se ne prosiri na celo loziste, isto pri "prekidanja rada gorionika",
vatra se polako gasi, na kraju se iz lozista neko vreme samo dimi, a na zidovima lozista se stvara katran, kao posledica pirolize tinjajuceg gova.

Znaci, moze i "pekidanje termostatom", ali uz znacajan gubitak kvaliteta sagorevanja, kai i brzem stvaranju naslaga na samom gorioniku.

Pozdrav

Naravno da je dobro da gorionik radi sa što manje prekida. Ali to nije teško podesiti zato što svi gorionici imaju podešavanje snage. Pojedini imaju i samo-podešavanje (automatski regulišu potrebnu snagu).
Regulacijom snage utičete na sagorevanje goriva u određenom vremenskom periodu. Na taj način možete uštedeti gorivo i produžiti radni vek upaljača.
Pozdrav

Pa, ako je na promaji, verovatno će se često uključivati. Naravno, puno zavisi ot toga kako je objekat izolovan, tj. koliko brzo gubi toplotu.
Svaki termostat ima izvesnu "toleranciju" odnosno, ako je npr. podešen na 21 stepen isključiće recimo na 22, a ponovo uključitu na 20. Naravno ovo sam napisao primera radi. Ja imam neki digitalni koji recimo isključi na 22, a ponovo uključi na 21,5, što uz nominalnu grešku znači da isključi na 22,25, a uključi na 21,25 stepena. Kao, osetljivost mu je pola stepena, što uz grešku daje maksimalno 1 stepen... ako je verovati Kinezima. ;-)
Termostat takođe neće često uključivati ako se postavi na pogodno mesto, a ne recimo pored ulaznih vrata, direktno iznad radijatora, pored prozora, previsoko, prenisko i šta ti ja znam.


Ovo je kao da si napisao: Automobil daje najbolje rezultate, ako se kreće najvećom brzinom.
Šta bi bilo kada bih svoj gorionik od 50kw pržio na max, a kotao mi je od 30kw?... Pa, pregrevao bi se kotao i alarm, tj. zaštita bi gasila gorionik.

Gorionik daje najbolje rezultate kada:
1. radi,
2. ne kvari se,
3. može da sagori sve & svašta što mu se doturi,
4. može sam da se očisti,
5. toliko dobro radi ovo pod 3, da ukoliko ne može ovo pod 4, može veoma lako da odradi ono pod 6,
6. lako se čisti,
7. mogu parametri da se podešavaju ručno,
8. ... (nemam više inspiraciju)



U mom gorioniku ništa ne tinja. Kada termostat isključi onda gorionik pređe u fazu gašenja, tj. više ne dotura pelet, već sve što je ostalo na rešetki sagoreva. Tek kada su dimni gasovi ispod zadatih 55 stepeni gorionik ide u stendbaj iliti u mirovanje do ponovnog uključenja termostata, a to recimo u prelaznom periodu može da bude tek uveče. Kako temperatura pada povećava se broj ciklusa, a i produžuju se, ali je uvek razmak barem sat vremena, ako ne i više. Barem je tako kod mene slučaj. Moj objekat spada u red srednje izolovanih.

Katran??? Od čega su peleti koje koristiš?

Pozdrav.

Pa glavni cilj mi je da zastitim kotao od kondezacije odnosno da se u njega ne vraca voda iz sistema sa temperaturom ispod 60C. I naravno da ja ne cucucim u kotlarnici i otvaram i zatvaram ventile dok se ne zagreje sva voda u sistemu, znaci da sistem ima neki vid automatizacije

Moj kotao je dimenzionisan da radi na temperaturi 75/90C (Podvis Knjazevac), sto znaci da ne planiram da drzim temperaturu u njemu ispod tih 75C, i za prelazni period ne moram da brinem jer svuda po kuci imam termoglave (osim u kupatilu) pa ne moram da razmisljam da cemi biti pretoplo. Ali opet mi je glupo da u tom periodu kroz cevovod fura voda od 70-75C ako je dovoljno 40-50C. Ako postoji neko resenje po normalnoj ceni da se to izregulise bilo bi dobro, zato dajte predloge.
Moja neka ideja je da postavim termostatski trokraki ventil (otvara na 60C, skroz otvoren na 70C) sa kojim bi zastitio kotao (automatski otvara i zatvara), a iza njega baypass (izmedju potisa i povrata) sa elektromotornim zaustavnim ventilom i nalegajucim termostatom na potisnom cevovodu iza baypass-a pomocu koga cu da zadajem temperaturu vode koja ce da ide ka radijatorima (dobro za prelazne periode). Kada se postigne zadata temp. ventil ce biti potpuno otvoren i kapiram da je pumpi lakse da gura vodu kroz njega nego kroz sve radijatore, kolena i sl.
Na taj nacin prakticno dobijam efekat cetvorokrakog automatizovanog ventila pretpostavljam za manje pare.
Ja bi bio najsrecniji da postoji neki cetvorokraki ventil na kome moze posebno da se podesi temperatura u kotlu i druga temperatura ka radijatorima i naravno za normalne pare.

Nemam akumulator toplote niti planiram da ga ubacujem zato zaboravite na njega.
Ideja mi je u buducnosti da ubacim jedan bojler od 200-250l za sanitarnu vodu pa bi ostavio ubode sa ventilaima od 1" na glavnom potisnom i povratnom cevovodu iza kotla.

Da li mozes da mi posaljes link sa tim ventilom od 5.000 dinara za koji kazes da odradjuje sve sto je potrebno?
Postavio bi i neku semu jer je tako sve jasno samo nemam pojma kako da attach-ujem sliku!

Pozdrav

To je to sto bi bilo idelano, koliko kosta i mozes li da postavis tip koji preporucujes?
Kako menjam temperaturu vode prema radijatorima?

Ja sam nov na forumu i zanima me gde se moze nabaviti drveni pelet od proizvodjaca direktno,
Iz novog sada sam pa mi je vazno dali neko zna prizvodjaca peleta oko novog sada
Unapred hvala

Na tržištu ima relativno malo ponuđača ovakvih ventila. Koliko je meni poznato svi su manje-više dobri. U pitanju su nijanse.
Takav ventil ne bi trebalo da košta više od 5000 dinara. Na slici se nalazi četvorokraki ventil Švedskog proizvođača koji je opremljen i podnožjem za postavljanje motornog pogona. Pošto si razmatrao automatizaciju, možda je ovako nešto za tebe idealno rešenje. Probaj da jednu sezonu temperaturu kontrolišeš ručno pa ako nisi zadovoljan za sledeću kupi motor. Motori za ovakve ventile rade se univerzalno i ne moraju da budu od istih proizvođača.

Ručna kontrola temperature je krajnje jednostavna. Na ventilu se nalazi skala od minimuma do maksimuma. Kada je ventil podešen na minimum topla voda iz kotla ne ide (ili ide minimalno) prema radijatorima. Kada je podešen na maksimum, sva topla voda iz kotla ide direktno ka radijatorima i ništa (ili minimalno) ne ide ka povratnom vodu kotla a da pre toga ne prođe kroz radijatore. Međupozicije su kombinacije.
U praksi se regulator promaje (ako se koriste drva ili ugalj) ili gorionik podesi na npr. temp. 60*C, a onda se ventilom podesi željena temperatura vode koja ide prema radijatorima. Dodatno pomeranje ventila je neophodno samo kod većih promena spoljne temperature. Naravno ako je polazna temperatura kotla premala, u trenucima kada je napolju vrlo hladno, potrebno je da se poveća na regulatoru promaje ili termostatu gorionika.
Pozdrav

Jeste, ali je ovo obican cetvorokraki ventil i problem kod njega je da sto koliko namestim da mi se mesa odlazna voda ka radijatorima, u istom odnosu cemi se mesati povratna voda u kotao, zar ne?!
Na taj nacin ne mogu da se razdvoji temperatura u kotlu sa odlaznom temperaturom ka radijatorima, a to bi bila moja idealna zamisao.
Drugo, kotao ce biti nesto zasticen od kondezacije ali ce opet trebati mnogo vise vremena da se voda u kotlu zagreje na njegovu idealnu radnu temperaturu jer se non stop mesa sa hladnom vodom iz radijatora, a ja imam u sistemu preko 400 litara vode.

Uberstromventil je šta?

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

Mislis po naski PRESTRUJNI VENTIL?
Da, on se stavlja da bi zastitio pumpu jer na odredjenom pritisku pocinje da propusta vodu. Ali ja naravno nemam svuda termo glave, ko je blesav da ih stavi na sve radijatore. U jednom trenutku, kao sto ti kazes, bi se sve zatvorile i stradala bi pumpa. Zato se uvek ostavlja jedan radijator (obicno u kupatilu jer tamo nikad nije dovoljno toplo) uvek skroz otvoren, a ja ostavljam i u hodniku. Tako da po mom misljenju ne moram da razmisljam o tom problemu.
A sto se tice sigurnosnog ventila da na 95C otvori i izbaci vodu u kanalizaciju a ventil za dopunu paralelno ubaci hladnu vodu je dobra stvar ako se grejes na ugalj, pogotovo kameni. Posto je moja namera da koristim pelet, a svi ti gorionici imaju svoje zastite mislim da tesko moze da se prefura temperatura. A ako nestane struje, nestace i grejanja.

Ja bi rado zakacio neku semu pa bi sve bilo jasnije ali nemam pojma kako to da izvedem.
U svakom slucaju mislim da je termostatski trokraki najbolji za sastitu kotla (60-70C), samo ne znam kako da izvedem da stelujem odlaznu vodu ka radijatorima, odnosna da namestim da ta tekmperatura bude znatno manja.
Pada mi na pamet da iza postavim by-pass automatski regulacioni venti i da ga povezem sa nalegajucim termostatom na potisu, ali ne znam da li je tako nesto moguce?

Izvinjavam se na velicini slike, ali tek provaljujem kako se postavljaju.

To bi bila neka sema kako da uradim kotlarnicu, molim za savete.

A idealno bi bilo da postavim zaustavni ventil sa automatskom glavom (crvenom obelezen na semi) koji bi kontinualno se otvarao i zatvarao preko nalegajuceg termostata koji bi postavio na potisu. Samo ne znam da li moze to da radi bez nekog kontrolora i koliko bi to kostalo i da li takvi ventili postoje za grejanje ili moraju industrijski.

Evo i te semice sa crvenom izmenom.

Pozdrav

Ili da ne komplikujem zivot i postavim najjednostavniju i proverenu opciju sa termostatskim trokrakim i za pocetak rucnim cetvorokrakim ventilom.
Na kraju to dodje najjeftinije samo malo krivudanje sa cevima.

Sema

Bar jedan mešni ventil, pa bio on trokraki ili četvorokraki, neophodan je u sistemu grejanja, prevashodno zbog zaštite kotla, odnosno brzog dostizanja radne temperature kojom se loš efekat kondenzacije svodi na minimum, ali i povećava prosečnu dnevnu efikasnost samog kotla, a tek onda i zbog (kakve-takve) kontrole temperature vode u radijatorskom krugu.

Neko reče "atavizam": u neku ruku i jeste, jer su izmišljeni još u praistorijskoj drva/ugalj eri za kotlove sa prirodnom promajom. Zato su u stare kotlarnice (pod obavezno) i ugrađivani, da bi ih u ovoj "novoj" nafta/plin/pelet eri takozvani majstori proglasili nepotrebnim. Reč je, međutim, o ozbiljnoj zabludi: neka bude da nisu potrebni za plinske kotlove - njima kondenzacija (kao) ne smeta, a i u prirodnom gasu nema sumpora pa mogu da rade u niskotemperaturnom režimu, ali za one naftne i ove pelet kotlove i te kako jesu. To što automatski rade, što se sami uključuju i isključuju ništa kod kondenzacije i sagorevanja ne menja: nafta za naftu, ali pelet nije isto što i plin - ni po sastavu, ni po načinu i brzini paljenja, ni po sagorevanju. Istina, pelet sadrži simbolične količine sumpora, pa je opasnost od korozije (gotovo) zanemarljiva, ali za kondenz se lepi katran koji bi inače sagoreo, a to ne valja bar iz tri razloga - prvi je manja iskorišćenost goriva, drugi je smanjivanje absorpcione moć kotla, treći povećano zagađenje vazduha. Sve ovo se pouzdano rešava tremostatskim trokrakim mešnim ventilom. Cirkulaciona pumpa u kotlovskom krugu nije neophodna - prirodna cirkulacija je dovoljno dobra. Uz odgovarajuće podešavanje gorionika, mogu se postići zadovoljavajući rezultati, neuporedivo bolji po svakom aspektu nego kad tog ventila nema.

Međutim, za potpunu kontrolu temperature vode u radijatorskom krugu potreban je još jedan mešni ventil, trokraki ili četvorokraki - skoro pa da je sve jedno: četvorokraki je precizniji, naročito ako se ručno podešava, ali i trokraki "vrši" posao. Još ako je u kombinaciji sa elektro-pogonom i tremo-regulatorom... Bingo. A tek sa akumulatorima toplote!

Evo jednog primera.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

Ti misliš da termostat iz boravka koji je podešen na 20 C gasi kotao , e nije točno , taj možda gasi pumpu grijanja , ali je taj termostat najčešće nepotreban i samo remeti rad sustava , Termostat koji gasi kotao je u njemu , na njemu i on gasi kad temperatura vode u kotlu dostigne 75 -90 C .

Katran je iz celuloze , on je produkt raspada celuloze i u svakom drvetu ga ima oko 17 %, i katran , bijeli dim , iz ložišta nastaje kod svakog paljenja i gašenja kotla .

Ja govorim iz perspektive EU gdje se vodi računa da moj katran i moji dioksini ne padaju u tvoje dvorište na tvoju salatu koju jedu tvoja djeca , a njihovo lječenje ide iz naše zajedničke kese. Da se sad ne raspravljamo o tome da li se tokom pripale ili gašenja kotla razvija katran i monoksid, oni tu u EU jako dobro znaju i zato se nastoji da kotao radi neprekidno na optimalnom režimu , a to znaći optimalnoj snazi što duže , nitko ne postavlja kao uvijet spremnik topline , ali se kaže da uvjeti izgaranja moraju biti takvi i takvi , a ti izvoli smisli kotao koji će to ispuniti, i nije to nešto što se meni sviđa ili ne sviđa , to je zakon i o tome se ne diskutira , a ako se sa spremnikom to može riješiti , i još iskoristiti povoljnu jeftinu struju ili solarno -mila majka-

U okvirima EU su postrožili uvjete za pogon kotlova na pelete, do te mjere kao da rade na plin, a vjeruj mi da te nitko neče pitati da li želiš te uvjete ili ne , samo će te dočekati dekret.

I još nešto kad se uvelo eko test na aute ismijavali smo se sa tim , a sad ti je normalno da padbneš na eko testu , i tcvojoj babi je jasno da auto ujutro dok je hladan radi lošije i porvo ga dobro isturiraš i onda ideš na eko test , ili možda nisam u pravu

Mnogo bolje je priključak od kotla spustiti tako da topla voda ulazi na polovini visine rezervoara (ili još niže na 1/3) jer se topla voda jako sporo širi na dole (ka dnu akomulacije). Ovako je razlika između dna i vrha akomulacije i preko 20*C i teško ju je smanjiti.
Električni grejači se nalaze uvek na dnu bojlera da bi se iskoristio ceo njegov potencijal (kapacitet) jer topla voda prirodno ide na gore. Kada bi grejač bio gore, verovatno bi voda pri vrhu prokuvala a da sigurnosni termostat (koji se nalazi na dnu bojlera) ne bi isključio jer ne bi dostigao 92*C.

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo