Grejanje na pelet

Pozdrav svima, vec dve godine se kanim da predjem na pelet i nikako... uvek zafale pare za nesto drugo, a kad ih ima onda ne mozemo da postignemo koncenzus u porodicnoj kuci.
Kako jos uvek nisam u mogucnosti da kupim gotovu spravu, odlucio sam se za samogradnju. Danas sam sklepao neku skalameriju koja uz puno maste moze da bude gorionik za pelet. Umesto ventilatora sam povezao cev sa kompresora na malom pritisku koja kroz venturi na ulazu radi isto sto i ventilator. Loziste je od metalne konzerve, resetka od izbusenog lima, doziranje .... rucno. Sve ovo sam sklepao da bi posmatrao kretanje plamena i gasova kroz loziste, umesto briketa sam koristio sitno naseckano drvo, ivericu i piljevinu, i prilicno sam zadovoljan. Kotao je Norrahammar 52KW iz `71. godine, radio na naftu i ugalj, izuzetno (i previse ekonomican, jer mi u dimnjak idu gasovi ispod 40% pa slini na sve strane)

Molio bi one iskusnije i nesebicne za znanje da mi posalju neku sliku, video, presek gorionika, izgled resetke, i da mi kazu kako su resili elektroniku. Nije mi problem ni da je sam razvijam sa mikrokontrolerima, ali ako bi neko ucinio dobro delo, ustedeo bi mi vremena koje i onako nemam i hvala mu do neba.

Moze na pp, mada se mnogi zale da ne rade, pa moze i na mail igor(at)sezampro.rs
Gde mogu da se nadju puzasti transporteri ili samo puz, ili ceo i cime se resava merenje nivoa u uvodniku gorionika? O kakvom se senzoru radi? Meni za sad pada na pamet samo parking senzor ili mehanicki koji bi verovatno zaglavljivao zbog prasine.

Mnogo hvala svima unapred, i puno uspeha u daljem radu.

igorsd, ukoliko ti rad sa MC nije stran, odmah planiraj da ti to bude srce celog sistema, inače bolje da nastaviš da ložiš drvenu sečku/čips ili neki još jeftiniji energent.

Pužni tranporter kao zaseban proizvod možeš da kupiš Centrometal, dok većina proizvođača nema nameru da ih prodaje bez gorionika.
S obzirom da si krenuo u samostalnu izradu gorionika, sam tranporter ne bi trebalo da ti bude problem. Ja sam na vašaru u Rumi od nekog čoveka iz Subotice kupio spiralu, imao sam neku cev odgovarajućeg promera, kupio polovan motor sa reduktorom i zbog nezgodnog položaja u mojoj kotlarnici, na autootpadu sam kupio kardan sa Yuga da bih napravio prenos sa reduktora na spiralu.

Ako ti nije potrebna predugačka spirala, možeš da je saviješ od deblje žice/armature, jer će tako praviti najmanje štete na peletu.

Nisam siguran o kojoj kontroli nivoa govoriš, ali ja sam nedavno otvorio temu na ovom forumu baš po tom pitanju i dobio sam nekoliko interesantnih predloga, nekoliko ponuda za izradu, ali manje-više se sve svelo na stvari koje sam već znao. Meni je senzor potreban za kontrolu nivoa u malom rezervoaru, da bi se dopunjavao iz velikog rezervoara. Optika bi se prljala i bila bi nepouzdana. Ultrazvučni senzor, takođe. Definitivno bi moralo da ide nešto preko mehanike i čini mi se da je najbolje rešenje mikroprekidaš sa polugom (safety switch). Za ovu godinu sam odustao od tih radova, ali na leto ću napraviti varijantu sa dva takva prekidača. Gornji nivo i donji nivo. Kada su oba prekidača slobodna, tranporter radi, kad su oba prekidača pritisnuta, tranporter se gasi. Prekidači koje sam ja našao su IP66, ali to opet nije dovoljna zaštita da u njih neće ulaziti mikroprašina iz kotlarnice. Nisu skupi, pa ću pokušati
Za početak u nekom već razvijenom okruženju (Arduino, recimo), a kasnije bez programiranja, isključivo hardware-sko rešenje.

Ti si prvi koji je pomenuo upotrebu mikrokontrolera za upravljanje radom kotla i rekao bih prvi koji neće uništiti osnovnu ideju kotlova/gorionika na pelet - automatizaciju.
Srećno u izradi

Ma elektronika mi je najmanji problem, treba samo presedeti uz gorionik par dana dok se pohvataju parametri i eksperimentisati. Npr. da li je bolje na svakih 30 sekundi ubaciti jedan okret elevatora ili na svakih 2 minuta cetiri? Da li nakon ubacivanja pojacati smanjiti obrtaje ventilatora za odredjeni vremenski interval i sl.

Nego, mislim se nesto, ovo sa peletom mu dodje ko u onom vicu za misolovku, "te sir, te slaninica, ekserici, testerica..." Tako i ovde, vec razmisljam i o mlinu i o peletirki jer mi se cena peleta nikako ne svidja a ima tendenciju rasta.
Poceo sam intenzivno da razmisljam o automatskom doziranju uglja u kotao. Mlin za ugalj (malog kapaciteta) moze da se napravi za mnogo manje para od peletirke, jer je drugaciji proces i prakticno motorom od 1Kw i reduktrom moze da samelje po tonu na sat. Iz ove price izuzimam kameni ugalj. Dozator bi bio upravljan regulatorom promaje, sto inace treba da bude u direktnoj sprezi.

Sta bi, niko nema skice gorionika ili to cuvate kao neku veliku tajnu?

Grejanje na pelet uopšte nije jeftino. Ali je mnogo bolje od ručnog loženja. Pre svega zbog sasmostalnog pokretanja sistema i mogućnosti gašenja u zadatom trenutku. Sledeća važna stvar je modulacija rada.

Problem sa ručno pravljenim kotlom 1 na 1, bez modeliranja, je što nemaš pojma kakve su njegove mogućnosti što se sagorevanja tiče, dok ne probaš. Onda nastaje problem usklađivanja sa kotlom. Džaba da gorionik uspešno sagori 100kg peleta na sat, ako kotao nije sposoban da preuzme toliku toplotu. S obzirom da ti je kotao 53kw, kreni logikom da je beskorisno da sagoriš više od 10-11kg peleta na sat (na osnovu toga planiraj transporter). Kod ovakvog tipa samogradnje, testiranje je jedini pouzdan način da utvrdiš kako dozirati pelet. Različiti proizvođači imaju različite načine doziranja. Od tranportera zavisi koliko peleta može da prenese u jedinici vremena ili po jednom okretaju, pa će tranporteri dva različita proizvođača potpuno drugačije dozirati za kotlove iste snage. Što gušća spirala u transporteru, veća je mogućnost kontrole dostavljene količine peleta. Centrometalov transporter ima 8rpm i velike intervale dostave peleta i velike pauze. Thermofluxov ima više obrtaja (ne znam koliko), mnogo kraće intervale dostave peleta, ali i mnogo kraće pauze. Na kraju sata, za odgovarjući kotao, oni prenesu istu količinu peleta.

Senzor temperature izduvnih gasova i senzor temperaure vode u kotlu bi trebalo da ti budu osnova za podešavanje parametara količine ubačenog peleta i intenzitet uduvavanja vazduha (na početku i promene intenziteta tokom rada).

Kod peleta je važno da imaš dobro sagorevanje (dovoljna količina vazduha za ubačenu količinu peleta), jer ako nema dovoljno vazduha, efikasnost drastično opada, a sistem je prljaviji i održavanje je u rangu kotlova na ugalj. Možda i gore.

Da pravim sopstveni sistem, najverovatnije bih ga pravio na drveni čips. Mislim da nije toliko skuplje, koliko je čistije od uglja.

Nov sam clan i ne mogu da saljem pp. Neko me je pitao da li imam neke veze sa proizvodnjom peleta. E pa, nema nikakve veze, na zalost, samo nisam mogao da smislim nikakav jedinstven nadimak, pa tako...

Ako mi trosi 10Kg na sat, odustajem u startu, jer je to min 150Kg dnevno tj. 4,5t mesecno!? Ja izgorim 6t suvih vreoca i 7-8 m drva, (za proslu zimu), kotao zalozen u oktobru, ugasen u martu. Ponavljam, ima neverovatno veliki stepen iskoriscenja, dimni gasovi su jedva 65^oC osim kada ga prvi put zalozim, dok se ne razgreje. Ovo mi pravi probleme sa dimnjakom i zato gledam da promenim nacin grejanja a uz to bi i malo "automatike". :)

Uzgred, sta informacija o temperaturi izduvnih gasova treba da uslovi gorioniku? Ako je velika temperatura da ubaci vise goriva a smanji promaju i obrnuto?
Ajde, dajte da razbijemo sustinu problema, cela tema je svedena na to koji proizvodjac je bolji, nigde se ne kaze kako sto bolje iskoristiti energiju.
Druga stvar koju ne mogu da dokucim je problem sa agropeletom. Stvara se staklasta naslaga na telu gorionika? Suze se otvori za vazduh? Sta ako se resetka napravi da bude lako izmenljiva i tretira kao potrosni materijal, jer realno kosta 100 din komad lima 4mm plus busenje.

Dajte neku skicu ili malo detaljnije fotografije gorionika, jel` to tolika tajna? Cime ste resavali brzinu ventilatora? Ako su motori 12V onda znam, ako su 220V? Dimer?

igorsd, 10kg je maksimalan koristan utrošak peleta za kotao od 53kw. Ako kotao ima dobro odrađenu modulaciju, potrošnja je mnooogo manja. Zato je potrebna elektronika.

To što su dimni gasovi 65C, na kotlu od 53kw, ne znači da kotao ima dobru iskoristivost, već mnogo verovatnije da nemaš potpuno sagorevanje energenta koji koristiš. Temperatura izduvnih gasova može da bude pokzatelj kvaliteta sagorevanja. Na mom kotlu od 75kw su izduvni gasovi, na punom kapacitetu, oko 180C. Kada smanjim protok vazduha na izduvu, temperatura pada, ali se u kotlu pojavljuje katran (crno i lepljivo, ja ga krstio katran :)), pepo je nepravilan i jednostavno sagorevanje peleta nije potpuno. Moja zaključak je da smanjenjem temperature izduvnih gasova nisam povećao efikasnost prenosa toplote iz ložišta na tečnost sistema, već sma smanjio efikasnost sagorevanja i ložište generiše manje energije.

Za krajnjeg korisnika, ovog trenutka, suština problema i jeste izbor peleta. Sa dobrim peletom će i najgori sistem raditi prihvatljivo.

Agropelet sadrži određenu količinu silicijuma koji ostaje u ložištu pri sagorevanju. Ne vidim razlog za izmenu rešetke, jer se rešetka lako čisti. I bez obzira što pojedinačna rešetka nije skupa, ipak je značajno jeftinije, i logičnije, svakog dana očistiti rešetku, nego postaviti novu.

Korisne skice gorionika ćeš teško naći, jer onaj ko je uložio određene resurse (vreme, novac) u razvoj gorionika i napravio funkcionalan proizvod, sigurno to nije uradio za dobrobit ovog druđštva, već da bi ostvario neku zaradu. Skice koje možeš da nađeš su od homemade varijanti, veoma niske upotrebne vrednosti (kada ih porediš sa "industrijskim" proizvodima).

Ako imaš neki ventilator predviđen da radi na 220V, imaš pogrešan ventilator :)
Nađi neki ventilator koji radi na jednosmernu struju, jer će gurati dovoljno vazduha, a jednostavnije ćeš ga kontrolisati.

igorsd [email protected]
7:26 PM (12 hours ago)

to me
Ako mi trosi 10Kg na sat, odustajem u startu, jer je to min 150Kg dnevno tj. 4,5t mesecno!? Ja izgorim 6t suvih vreoca i 7-8 m drva, (za proslu zimu), kotao zalozen u oktobru, ugasen u martu. Ponavljam, ima neverovatno veliki stepen iskoriscenja, dimni gasovi su jedva 65^oC osim kada ga prvi put zalozim, dok se ne razgreje. Ovo mi pravi probleme sa dimnjakom i zato gledam da promenim nacin grejanja a uz to bi i malo "automatike". :)

Uzgred, sta informacija o temperaturi izduvnih gasova treba da uslovi gorioniku? Ako je velika temperatura da ubaci vise goriva a smanji promaju i obrnuto?
Ajde, dajte da razbijemo sustinu problema, cela tema je svedena na to koji proizvodjac je bolji, nigde se ne kaze kako sto bolje iskoristiti energiju.
Druga stvar koju ne mogu da dokucim je problem sa agropeletom. Stvara se staklasta naslaga na telu gorionika? Suze se otvori za vazduh? Sta ako se resetka napravi da bude lako izmenljiva i tretira kao potrosni materijal, jer realno kosta 100 din komad lima 4mm plus busenje.

Dajte neku skicu ili malo detaljnije fotografije gorionika, jel` to tolika tajna? Cime ste resavali brzinu ventilatora? Ako su motori 12V onda znam, ako su 220V? Dimer?



Naravno da ti proizvođači neče dati presek detaljan svog gorionika. Od toga žive. Ni ti nebi isto uradio da se baviš samo tim poslom. A što se tiče potrošnje, tebi možda u startu potroši gorionik 10kg peleta na 1 sat, vremenom kako postiže željenu temperaturu smanjuje potrošnju. Koliko zavisi od tvojih gubitaka u kući, iskoristivosti kotla. Rekao si da ti je temperatura u dimnjači 65 C. To bi bilo idealno samo, neće baš toliko da ti bude sa gorionicima na pelet. Biće mnogo veća. Ispod 150 teško. Možda kada bude radio na 1 plamenu da bude oko 100 ili 90C. Prvo moraš da razumes princip rada gorionika. A to smo pisali više puta. Kako dostižeš temperaturu željenu (zadatu na automatici), tako ti se smanjuje ubacivanje peleta a i ujedno i smanjue ti se količina vazduha za sagorevanje. A ako i dalje raste temperatura na prvom plamenu trebalo bi da ti se ugasi gorionik.
Sto se tiče agropeleta nekoj eto detaljno u predhodnim porukama pre više od dva meseca napisao. Agropelet sadrzi silicijum koji se kristališe i stvara problem gorioniku. Da ga moraš često čistiti. Ako nemaš opciju da ga izbaciš vrlo brzo će ti se napuniti rešetka pepelom i nećeš moći da ga sagoriš. Ako je gorionik jednostavan takođe nećeš imati dobro sagorevanje peleta jer vazduh neće moći da prolazi ispod rešetke jer otvori na rešetki će biti zatvoreni. Što se tiče same rešetke, nećeš moći samo da izbušiš lim i da ti to bude to. Rešetka i te kako ima svoju funkciju za što bolje sagorevanje peleta. ako nije dobro izdimenzionisana i otovri dobri imaćeš problem sa sagorevanjem peleta. Drugačije je kod gorionika koji su integrisani u kotlovima. Imaju malo drugačiji princip. I ako ćeš svaki dan ili svake nedelje da praviš rešetku od lima, onda moraš napraviti jedno 20 komada i da ih stalno menjaš. Jer temperatura u gorioniku u jezgru plamena je oko 900 stepeni. a to znači da je temperatura rešetke sigurno oko 500 C. Da li će se lim brzo izdeformisati ako koristiš agropelet ili ne to ćeš sam da proveriš.
E da što se tiče temperature izduvnih gasova to će objasniti neko ko ima sondu na dimnjači. Ja nemam tu sondu i rad mojih gorionika je drugačiji. A od marta će da rade i na agropelet.

Vasicu ako tvoj gorionik bude uspesno sagorevao agropelet i imao razumnu cenu jaga prvi kupujem i nacicu sigurno bar jos 20 osoba koje cega kupiti.

A sada o temperaturama u izduvu nije to bas tako jednostavno uspesna iskoristivost se postize tako da na odredjenu kolicinu goriva se ubacuje odredjena kolicina vazduha ako je malo gorivo nesagoreva dobro (dimi) ako je previse dolazi do pothladjivanja dima i izbacivanja nesagorelog peleta iz gorionika.Ako je ovo dobro izbalansirano onda bise trebalo teziti dase napravi kotao sa sto manjom temperaturom dima ali ne premalom jer ako je ispod 95 stepeni dolazi do kondenzacije i onda vam nabija vlagu u dimnjak a ovde sam citao i daje ta voda koja se stvori od kondanzacije kisela tj daje kiselina. Moja pec na maksimalnoj snazi neprelazi 130 stepeni na minimumu je 85 pala bi i vise ali pec ima zastitu od prevelikog podhladjivanja dima pa sama prebacuje na veci nivo snage da nebi doslo do kondenzacije.Sutra cu ako uhvatim malo vremena postaviti par slika od te peci (rotirajuceg gorionika,izmenjivaca toplote sa tubolatorima,temperatura izduva na odredjenom snagama...).

Za nase klimatske uslove evo neka gruba formula za izracunavanje prosecne potrosnje za srednje izolovan objekat treba oko 12 kg peleta po metru kubnom prostora za grejnu sezonu(iako sve zavisi kakva je zima ovo je gruba formula) i ovo vazi za sisteme koji imaju stepen iskoristenja bar 85%.

E pa ovako-Da li se grejati na pelet ili na ugalj-Jednostavno-Ranije sam pisao imam Bosov kotao i Ferolijev gorionik-sto znaci da mogu da se grejem i na pelet i na ugalj.Ako uradite ono sto sam ja uradio ove grejne sezone bice vam vise nego jasno sledece:Prvo vreme sam se grejao na pelet i posle potrosene 2 tone presao sam na ugalj da bi potrosio neku staru zalihu koja mi stoji neke 2-3 godine, sad sam ponovo na peletu i zakljucio sam sledece:Ako hocete komfor, cisto, stabilniju temperaturu u kuci(temperaturu bez vecih oscilacija),da sedmicno udjete u kotlarnicu 2-3 puta, jednostavno ako hocete gospodsko grejanje, onda se obavezno grejte na pelet.To sam definitivno shvatio sad kada sam ponovo na peletu, Samo sam vratio film koliko obaveza ima oko lozenja na ugalj i drva, koliko posla oko ciscenja,spremanje i cepanje drva, unosenje drva i uglja, iznosenje pepela, i naravno sve prethodno treba platiti:Drva, ugalj, prevoz...mnogo muke-realno.Generalno gospodsko grejanje, a pri tom jeftinije u odnosu na drvo i ugalj, tvrdim, 20-30 posto, zakljucite i sami.Mnogi kazu kuca treba da bude ususkana, slazem se. ali kako treba da bude ususkana za pelet, zar ne treba da bude ususkana i za bilo koje drugo gorivo-gubitak je gubitak jbg...Za sve one koji izbegavaju da kupe originalne gorionike(samo-graditelje),Pa ljudi napravicete neko cudo koje ima svoj vek trajanja, stalno cete ulagati u njega, traziti i kupovati, koje kakve delove, putovati ugradjivati, gubiti korisno vreme i onda na kraju saberite koliko sve to kosta i uvek je polovno i nesigurno, da nekazem ne bezbedno...Pa pravite li sve kod kuce:Auta, televizore, masine za ves i sta sve jos. Postoji poslovica-Pusti pekara da mesi hleb, a ti radi svoj posao i to naplati.Grejte se na pelet, kupite gorionik imajte garanciju za njega i uzivajte-BOS-FEROLI je zakon, pozdrav Bane.

Bane, kada si presao na ugalj skinuo si gorionik sa vrata ili stavio druga vrata i vratio se na staro grejanje. Pumpa radi odmah na samom startu i vrti hladnu vodu dok se ne postigne temperatura. Promajom si regulisao neku izlaznu temperaturu. Pošto je to ugalj, on tek daje toplotnu snagu kada se uzari i promaja tada nema baš toliku funkciju. Ne možeš u potpunosti da izregulišeš. Pa naravno bude vruće. A pumpa radi sve vreme. Kada počinje da opada temperatura pumpa i dalje radi i brže odnosi toplotu, pa ti se brže menja temperatura u kotlu. A u kući osećaš da je hladnije, pošto je prvo bilo veoma toplo i telo se adaptiralo na tu sobnu temperaturu. E sada kada bi mogao da regulišeš vazduh za sagorevanje preko nekog uređaja kao što to ja radim preko gorionika, takođe i cirkulacionu pumpu preko istog tog gorionika. kako, ako sam zadao 70 C temperaturi izlazne vode iz kotla pumpa se pali na 65, a kada dostigne 70 gorionik mi isključi vazduh za sagorevannje. Kada padne ispod 62 ponovo ga ukjluci a pri tome mi se pumpa ugasi, pa kada ponovo postigne 65 ponovo pali. Šta u stvari tada dobijam, nemem kondenzaciju u kotlu, poluatumatizovao sam sistem, jer moram da ručno ložim, nemam visoku temperaturu u kotlu duže mi ugalj sagoreva, jer mu nisam ubacio odmah veliku količinu vazduha pa da vatra bukti i ne može posle da se smiri, temperatura mi je poprilično ujednačena itd. Mana, navikli smo da kada ložimo na ugalj odmah se vatra brzo rasplamsa i zagreje kotao. Naravno ne može to baš odmah ali za 20 min da je već vruće. A preko gorionik ameni treba jedno 10 do 15 min duže. To je start i to mu je mana a posle je sve bolje. Naravno ima tu jedan problem, ako je dimnjak mali i ne vuče dobro onda mora se pojačati dotok vazduha na gorioniku. Da ga pokrene što bolje. Naravno to će kasnije biti i previše vazduha. Pa ga smanjite kada drugi put budete ubacivali ugalj. Ili ostavite on ce da gasi i pali po potrebi ventilator. Govorim ovo iz mog iskustva, jer sam se tako grejao na početku sezone. Nisam imao odmah pelet a imao sam ruskog, suseni vreoci uglja i drva. Pa sam bio prezadovoljan u odnosu na ranije loženje. Mnogo manje naslaga na zidovima kotla, manje dima i gušenja komšija. U početku sam navikao da to odmah bukne, dog sam u kotlarnici. A onda sam odustao od gledanja u kotlarnici i odem. Kada se vratim posle 30 min temperatura već postignuta u kotlu. Tako da više nisam čekao u kotlarnici. :)),
Naravno neću da poredim pelet i ugalj. a što se tiče šta je jeftinije, jeftiniji je ugalj. Jer je cena duplo jeftinija nego peleta. Pogotovo sada, kada dobar pelet koji se mora kupiti za ferroli je oko 22 din/ kg. E ako možeš da sagorevaš krš od peleta koji košta oko 8000 do 10000 dinara T onda je to druga priča. Onda je sigurno jeftiniji pelet. a ima i takvog peleta po toj ceni. Bar znam čoveka koji je tolikoplatio i sagoreva ga bez problema, samo čisti rešetku svaki dan. A kako on kaže, šta me briga za tu cenu ću ga čititi i dva puta na dan. :)).
A da me neko pita u sta uloziti pare u dobru izolaciju ili dobar kotao sa sto više iskoristivosti, uvek bi mu savetovao da uloži u što bolju izolaciju. To vam štedi mnogo više para nego loša izolacija a dobar i skup sistem grejanja.
A sto se tiče sagorevanja agropeleta, gorionik i sada dobro sagoreva agropelet, ali problem velike količine sljake i pepela će sada biti rešen. Naravno prvo ću ja da probam da budem siguran da to radi pa se tignes čujemo, drzim te za 20 musterija. :)), a sto se tice cene biće jeftinije poprilično nego poljski na agropelet.

Postoji i deviza koju ja "furam"-da svet neće propasti zbog nekolicine entuzijasta koji se mešaju u tuđ posao nego zbog ogromne većine koja se "ne meša"u svoj...

Potpis

Popravlja sve osim karaktera-nema delova!

Tignes da ne bi vrtio predhodne stranice ciji imas kotao. Imaš li presek tog kotla.

Nemam kotao imam etaznu pec od csthermosa od 19kw sa rotirajucim gorionikom koji se sam cisti (to imam u Italiji).Slikacu danas pec i izmenjivac paceti biti jasnije.Inace je izmenjivac jednopromajni i nalazi se iznad gorionika sa 12 cevi i tubulatorima koji izgledaju kao puzni transporteri. I mnogo ljudi grese u tome da gledaju koji kotao koliko promaja ima jer nije stvar u tome koliko promaja (dvopromajni tropromajni)nego duzina samih dimnih kanala i sam sistem tubulatora koji treba da obezbede da stovise temperature dimnih gasova predaju vodi.

Ove godine planiram raditi grejanje u Srbiji pame zato interesuje gorionik ima ovde dva modela koji sagorevaju agropelet ali ako mogu da kupim kod nas i to jos sa manje para... Zato ako uspes u tome da sagoreva agropelet i izbacuje pepeo kojeg kod agropeleta ima mnogo vise i daga nemoram cistiti bas svaki dan javi naravno i da ima normalnu dozu automatike (mogucnost modularnog rada ,programiranje paljenja i gasenja..).

Pozdrav,
Da li neko ima iskustvo sa postavljanjem gorionika na pelet, na kotao ABC 26kw, superekonomik.
Na vratima kotla već postoji ploča koja se skida i može se namontirati gorionik.
Sa ovim kotlom grejem 120 m2. Stan je solidno izolovan.

Kada kazes ABC, jesu li to uzicki kotlovi?

Svaka cast posle napisi utiske i cekamo video.
Evo jedan kratak video od moje peci a sutra cu postaviti jedan gdese vidi gorionik i izmenjivac toplote.

Da ne citiram jedno po jedno...
"Pusti pekara da pravi hleb" Da, a sta cemo sa npr automehanicarima? Em mi ne uradi kako treba, usput uvek zezne nesto drugo (recimo oblazne neki sraf i on se pravi blesav) em mu dam pare, em se nerviram i na kraju uzmem pa uradim sam. No...
Sto se gorionika tice, oni koji ih proizvode za prodaju prave univerzalni model koji ce da pasuje za svaki kotao. Isto ko i onaj koji pravi WC solju da pasuje za svacije d***. Dobro ne bas, salim se ja malo.
Imam dosta specifican kotao , Norrahammar, svedski, liveni, sa ukupno 2m² povrsine kojoj se predaje toplota i oko 2,5m duzina putanje dimnih gasova. Najbolje radi kada ima jacu promaju i nizu temperaturu gasova. Vecina danasnjih kotlova (moj je iz `71, model od 60 i neke) imaju jako kratku putanju dimnih gasova i da bi sto bolje radili treba im koncentrovana toplota u lozistu i sporo kretanje da ne bi izlazilo mnogo kroz dimnjak.
Od kolicine vazduha i otovra (citaj rupa) na resetci zavisi i brzina strujanja tog vazduha kroz pelet i plamen. Mislite da bi se neko od proizvodjaca zamajavao da pravi resetku i oblik lozista kakav bi ja hteo i za koji sam uveren da ce u kombinaciji sa mojim kotlom da bude idealan?
Mnoge stvari sam napravio samostalno, mnoge alatke i kojesta drugo. U eksperimentalnim fazama to i nije bas licilo, ali su na kraju bile bolje od mnogih profi. Drugo, ja sebi mogu da priustim da svakih par dana pisem novi program za mikrokontroler i da pravim rezim kakav mi volja. Nisam siguran da bas svi proizvodjaci gorionika znaju da napisu red u asembleru, sta vise, ubedjen sam da im je neko iskopirao ili napravio jednom to sto su trazili i da to samo sklapaju.
Da se neko ne nadje uvredjen, ovo je moje misljenje, nikako tvrdnja ili ubedjivanje.
Ovo sto je neko napisao da ni ja ne bih delio svoje znanje... Uvek sam delio sa drugima (cak i sa konkurentima) sve sto znam jer sam samo tako imao izazov da deo kojim sam ja ovladao ostavim nekome da gaji a ja idem dalje i trazim savrsenije resenje. "U cara Trojana kozje usi" Pazi da neko u danasnje vreme ne sakrije informaciju, to ne uspeva ni jedan Ferari, Mercedes, Microsoft.... Pitanje je samo da li neko hoce da mi pomogne i skrati muke (a za uzvrat imam uvek i ja koga sta da naucim i na adekvatan nacin se oduzim) ili cu do cilja doci na tezi nacin. U svakom slucaju cu doci do cilja.

@dusanmijat
Svaka cast! Kasno je sad, ulovicu vremena pa cu da postavim skicu resetke kako je ja zamisljam. Ne mora uopste voda, dovoljno je da sa donje strane, gde duva hladan vazduh sa turbine izvariti rebra koja ce da odvlace toplotu. Tipican primer na mopedima, gde u cilindru sagoreva benzin a spolja ima rebra (peraja) preko kojih predaje toplotu okolini, i jedva da dodje do 120^oC. U slucaju silikata, dovoljno je da ne predje 350 i nece se topiti. (Ovo za 350 sam nocas nasao na netu i na vise mesta se pominje od 350 do 600 stepeni, tako da smo sa 350 sasvim sigurni)
Druga zamerka, mada mozda uzivo i nije tako, cev kojom dovodis pelet do fidera mi deluje usko. Mozda i gresim, ali ne bi smetalo da je sira.
Pitanje: Od cega je fider (puz)? Pravio iz segmenata, kupio ili iskoristio do necega sto je dostupno u okruzenju?

U ime svih samograditelja, HVALA i srecno u daljem radu!