Teorija Relativnosti

Dane kaže: Nisam čuo da su ovakvi fenomeni primećeni na nebu t. j. spajanje dve zvezde u jednu i njeno nestajanje, kao ni pojavljivanje nove zvezde i njeno
deljenje na dve zvezde.


Najprije da čestitam na odrađenom poslu.Svaka čast.Na elegantniji,kompletniji i jasniji
prikaz nisam do sad nigdje naišao.Ali u suštini su ipak svi računi suglasni.
---------
A evo u čemu je štos,i šta kažu ovi mnogobrojni naučnici koji ne priznaju c+v=c.
"Premali je ugao posmatranja pa se te zvijezde jednostavno stapaju u jednu.I onda
je vidimo kao promjenjivu zvjezdu koja čudno bljeska.
Ako je ugao dovoljno velik onda imamo premalo v,pa je to onda ona zadnja situacija
u tvom grafu."
Objašnjenje onog bljeskanja parom zvijezda od kojih je jedna tamna,a druga svijetla,pa
zalazi jedna za drugu nije baš dobro.Kad se napravi računica za takav scenario i usporedi
sa astronomskim mjerenjem,nešto nije u redu.Astronomi su u tom ritmu bljeskanja,
baš kao što se vidi iz tvog proraačuna,ustanovili veliko šarenilo.
Mjerenje doplerovog pomaka pokazuje takođe da nastaju neka "razdvajanja"

Da bi ova balistička teorija bila definitivno dokazana treba još pouzdanih astronomskih
podataka.Radi se na tome.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Do u najmanju ruku čudnih rezlutata (i to bez ikakve matematike)

1. Neobično ponašanje binarnih zvezda koje ste već pominjali.
2. Recimo da gledamo zvezdu koja prelazi preko neba. Svetlosti emitovanoj od atoma koji se različito kreću u odnosu na nas bi trebalo različito vreme da stigne do nas. Pošto atomi koji imaju komponentu brzine ka nama emituju svetlost sa plavim pomakom, a atomi koji imaju komponentu brzine usmerenu od nas emituju svetlost sa crvenim pomakom, imali bismo da crveni deo spektra zvezde najkasnije stiže do nas, a plavi najbrže. Zahvaljujući ovome zvezda bi trebalo da izgleda kao duga (šarena traka, a ne sferičan objekat jedne boje).
3. Pošto je u 2 pomenuto da različito pomaknuta svetlost putuje različito vreme, imali bismo da u pomračenju objekat prvo zaklanja plavo pomaknuti deo spektra, a tek na kraju crveni. Ovo bi rezultovalo obojenim prstenovima oko pomračene zvezde.

2 i 3 sigurno nisu viđeni do sada. Što se tiče onoga pod 1, prethodno su okačeni linkovi ka slikama objekata koji bi možda bili dokaz toga pod uslovom da su binarne zvezde.

Balistička teorija je u direktnoj suprotnosti sa rezultatom sledećeg eksperimenta (ima još dosta varijacija na temu ovog eksperimenta, ali je ovo najbolja stranica koju sam uspeo da nađem)

http://www.mpi-hd.mpg.de/ato/rel/


Evo još nekih linkova:


Optical test of Lorentz invariance
K. Möhle, A. Senger, M. Nagel, E. Kovalchuk, A. Peters

http://www.physik.hu-berlin.de/qom/research/michelson



The Confrontation between General Relativity and Experiment
by
Clifford M. Will

http://relativity.livingreview...3/download/lrr-2006-3Color.pdf



What is the experimental basis of the Special Relativity Theory?

http://www2.corepower.com:8080/~relfaq/experiments.html



Anomalous Precessions

http://www.mathpages.com/rr/s6-02/6-02.htm

Prosvetli me.

tomekausPošto atomi koji imaju komponentu brzine ka nama emituju svetlost sa plavim pomakom, a atomi koji imaju komponentu brzine usmerenu od nas emituju svetlost sa crvenim pomakom, imali bismo da crveni deo spektra zvezde najkasnije stiže do nas, a plavi najbrže. Zahvaljujući ovome zvezda bi trebalo da izgleda kao duga (šarena traka, a ne sferičan objekat jedne boje).

To je tačno osim ove zadnje rečenice.Čestitam za ostali dio!
A sad ozbiljniji dio,za Danu.Na onim tvojim dijagramima napravi po vertikali neku
"krivulju jačine svjetlosti".Kao nešto što bi mi trebali vidjeti u zavisnosti od vremena ovog našeg jadnog.Pa bi to poslali na par adresa na konsultacije,ako se slažeš.
Ako ti se neda ajde me ovlasti .

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

tomkeus Ne želim da omalovažim tvoje učešće ovdje.Dobro došao,
a može biti i da nešto pomogneš.
A za ovo:imali bismo da u pomračenju objekat prvo zaklanja plavo pomaknuti deo spektra, a tek na kraju crveni.
Moram reći da je to upravo tako.Zar nisi gledao zalazak sunca?Ma dobro reći će neki.
To je zbog savijanja EM zračenja u atmosferi koje je veće za niže frekfencije.Naročito ako je na zapadu velika vlažnost zraka pa je sunce pretjerano crveno,i sutra će biti kiša.

Ovim ništa nisam rekao kao ni ti tomkeus.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Uf, dobro je, taman sam pomislio da ne znam šta je to spektralni pomak.

A sada ti meni kaži, šta te je u mom postu navelo da pomisliš da ne znam šta je spektralni pomak?

Kakve veze zalazak Sunca ima sa ovim?

Da napomenem još jedan problematični aspekt balističke hipoteze - Doplerov efekat. Doplerov efekat za svetlost ne bi bio isti kao u relativističkom slučaju već bi bio isti kao i za mehaničke talase . Eksperimentalno vrlo dobro znamo da nije tako.

edit: štamparske greške

Spektri izgledaju isto kada brzina kretanja svetlosti ne zavisi od relativnog kretanja izvora i posmatrača (eto, da stvar bude ironična za dokazivanje svojih antirelativističkih hipoteza pozvao si se na relativistički princip). Ali, ako primenimo balističku hipotezu, crveno pomaknuti deo spektra će stizati kasnije nego plavo pomaknuti deo spektra (jer su pomaci izazvani kretanjem atoma na površini i atmosferi zvezde pa crveno pomaknuta linija* ima brzinu c-v, a plavo pomaknuta c+v, gde je v srednja brzina kretanja atoma i za zvezde iznosi nekoliko desetina do nekoliko stotina kilometara u sekundi za više slojeve stelarne atmosfere). Efekat ovoga je da se jedan deo spektra (onaj deo koji je nastao crvenim pomakom originalnog spektra zvezde - crveno pomaknut) "vuče" za zvezdom na čiju poziciju nam ukazuje deo spektra koji najbrže stiže (plavo pomaknuti). Dakle, ako je neka stacionarna situacija u pitanju ili ako se zvezda kreće direktno prema nama ne bismo primetili nikakvu razliku, ali ako bi posmatrana zvezda imala komponentu kretanja postrance u odnosu na nas, videli bismo da je zvezda malo izdužena i šarenija (količina šarenilosti zavisi od spektralne raspodele zračenja zvezde i njene brzine) i izdužena. Takođe, ako bismo gledali spektar jedne takve zvezde videli bismo da se neke spektralne linije** pojavljuju a druge nestaju kako zvezda ulazi i izlazi iz vidnog polja spektroskopa.

edit:*Da izbegnem zabunu, ne mislim na apsorpcione linije nego na liniju kao elemenat celokupnog spektra.
edit:**Ovde mislim na apsorpcione linije.
edit: Relativno kretanje zvezde ne utiče na njen vidljivi deo spektra samo ako zvezda podjednako zrači na svim talasnim dužinama. Posmatraj moju prvu rečenicu sa tim ograničenjem.

Da dodam samo:

Jeste da bismo sličan efekat kao kod pomračenja mogli da posmatramo i kod zalask Sunca (uključujući i "vučenje" dela spektra za sobom), ali kod pomračenja Sunca efekti disperzije ne igraju ulogu kao kod zalaska. Isto važi i za kosmičke pojave zamračenja (kada u binarnom sistemu jedna zvezda zakloni drugu i slično).

Da dodam da je upravo zbog toga Ives-Stilwell-ov eksperiment čiji sam derivat naveo pre nekoliko postova u direktnoj konfrontaciji sa balističkom hipotezom.

Da dodam još nešto apropo ove poruke. Na osnovu gornjeg bismo imali još jednu zanimljivu pojavu. Ako bismo gledali Sunce spektroskopom i to tako da spektroskop bude uperen u "prednju ivicu" Sunca (tj. onaj deo Sunca usmeren u pravcu relativnog kretanja u odnosu na Zemlju) videli bismo da spektar ima dominantno plavi pomak, a ako bismo gledali u "zadnju ivicu" videli bismo da spektar ima dominantno crveni pomak.

Nisi razumeo ništa od onoga što sam hteo da kažem. Ne mogu da te krivim, hteo sam da budem kratak pa sam žrtvovao konciznost radi prostora.

Idem sad ispočetka.

Zvezde emituju širok spektar elektromagnetnog zračenja. Međutim, spektralna raspodela gustine energije zračenja ima isti oblik za sve zvezde (osim možda za neke anomalne slučajeve - to astronomi bolje znaju) i taj oblik je karakterističan jer je dat čuvenom Plankovom formulom za zračenje apsolutno crnog tela. Evo na primer spektra Sunca



Maksimum zračenja se nalazi u vidljivoj oblasti i to otprilike kod žute boje (zato je Sunčeva svetlost pomalo žućkasta). Ovaj spektar u suštini nije kontinualan, ali je sastavljen od ogromnog broja linija koje su veoma bliske. Svaka spektralna linija poseduje izvesnu širinu, tj. sastoji se od velikog broja veoma bliskih linija. Jedan deo širine (broja bliskih linija) linije potiče od prirodne širine energetskih nivoa atoma (posledica relacija neodređenosti), a jedan deo širine potiče od Doplerovog širenja linija (posledica termalnog kretanja - o tome je prethodno i bila reč). Ponegde u spektru je intenzitet nekih linija veoma mali i to je zato što u atmosferi Sunca ili na površini postoje atomi koji apsorbuju svetlost na datoj talasnoj dužini. Ove apsorpcione linije su znatno pogodnije za eksperimentalni rad zato što se jasnije ističu i lakše su za praćene nego na primer promena intenziteta nekog dela spektra. Pošto Sunce ne menja rastojanje od zemlje mi u njegovom spektru ne vidimo nikakav pomak (apsorciona linija Helijuma se nalazi na istom mestu kao i kada bismo merili u laboratoriji). Gde god da gledamo Sunce spektar je isti i ne zavisi od kruženja Zemlje oko Sunca. Jedini efekat termalnog kretanja na površini Sunca (pričam ovde o površini jer vidljiva svetlost potiče uglavnom odatle) je Doplerovo širenje linija.

Slično je i za druge zvezde. Kada se zvezda udaljava od nas, onda se njen spektar malo drugačije vidi i to tako da se gornji grafik pomera udesno. Ako nam se približava, onda se njen grafik pomera ulevo. Ako je maksimum zračenja zvezde u vidljivom delu spektra (a za uobičajene jeste) tada boja zvezde doživljava promenu zato što se maksimum pomera na drugu boju. Crveni i plavi pomak tu treba shvatiti uslovno zato što promena boje zavisi od relativne brzine i od toga na kojoj boji je maksimum zračenja. Tako bi crveni pomak za Sunce značio da će ono u suštini da pozeleni pre nego što pocrveni.

Sada malo o Doplerovom širenju. Zbog termalizacije atomi na Sunčevoj površini imaju najverovatniju brzinu datu relacijom . Verovatnoće kretanja brzinom manjom ili većom od ove eksponencijalno opadaju, onako kako je dato Bolcmanovom raspodelom . Sva usmerenja u prostoru su podjednako verovatna, tako da atomi mogu imatu relativnu komponentu prema posmatraču bilo gde između -v i v. Na intervalu od 0 do v ćemo imati plavi pomak, a na intervalu od -v do 0 ćemo imati crveni pomak, pri čemu za v i -v imamo najveće pomake. Ovo znači da će traka dobijena jednim elektronskim prelazom da se umnoži u veliki broj traka pomaknutih za neku talasnu dužinu i u pravcu manjih i u pravcu većih talasnih dužina. Dakle termalizacija nam od jedne trake pravi familiju bliskih traka određene širine. Što je temperatura veća, širina će biti veća. Rezultat je da u celokupnom spektru imamo crveno i plavu pomaknutu svetlost nastalu termalizacijom.

Kada brzina svetlosti ne zavisi od relativnog kretanja izvora i posmatrača ne postoji način da se u spektru razlikuje svetlost koja je doživela Doplerov pomak. Jedino na osnovu širenja aposorpcionih linija (pošto se i one šire iz istih razloga kao i emisione) možemo videti efekat termalizacije. Dakle sa relativističkog stanovišta pomak (izazvan termalizacijom) ne utiče vidljivo na spektar, oblik ni boju zvezde (do na kontrakciju dužine). Ali, sa balističkog stanovišta crveno pomaknuta svetlost nema istu brzinu kao plavo pomaknuta svetlost. Ovo pruža nekoliko scenarija u kojima može doći do promene oblika, boje i spektra zvezde.

Evo slike za jednu od tih situacija.



Ovo plavo neka bude Zemlja, a žuto Sunce. Sunce se kreće sa leva na desno. Recimo da je naša astronomska oprema uperena u tačke u male delove prostora oko tačaka A, B, C, D pri čemu je rastojanja A i B jednako ekvatorijalnom prečniku Sunca, a rastojanje C i D polarnom prečniku, pri čemu su tačke C i D jedna iznad druge (nalaze se na polovima). Neka je rastojanje od tačaka A i B do nas L, a od tačaka C i D do nas L'. Recimo da trenutno gledamo u A. Pre nego što zvezda stigne u A odatle ne dobijamo nikakvu svetlost tako da na teleskopu i na spektroskopu vidimo samo mrak. Kada prvi deo Sunca stigne u A odatle kreće svetlost prema našim instrumentima. Neka u trenutnku u tačku A uđe prvi deo Sunca. Sa tog dela se emituje svetlost brzinama iz intervala kojoj odgovaraju talasne dužine sa pomacima iz intervala . Svetlost koja je plavo pomaknuta za ima najveću brzinu i do nas stiže u trenutku . Za njom sledi svetlost sa sve manjim plavim pomakom, pa ptom svetlost sa sve većim crvenim pomakom i na kraju u trenutku stiže i svetlost sa najvećim crvenim pomakom. Dakle imamo interval u trajanju u toku koga ne dobijamo ceo spektar poslat iz tačke A u trenutku . Da stvar bude još gora, plavo pomaknuta svetlost poslata iz tačke A neposredno posle (svetlost koju šalju drugi delovi Sunca koji postepeno prolaze kroz A) može stići do nas pre crveno pomaknute svetlosti poslate u tako da i oni dodatno doprinose plavom pomaku u prvim trenucima ulaska Sunca u tačku A. Da smo napravili fotografiju spektra u trenutku dobili bismo izrazito plavo pomaknut spektar (dakle stižu samo one linije nastale maksimalnim termalnim plavim pomakom) jer crveno pomaknuta svetlost (ostatak familije) još uvek nije mogla da stigne iz tačke A: dakle apsorpcione linije bi bile plavo pomaknute, a i maksimum zračenja bi bio plavo pomaknut tako da bi i boja Sunca izgledala malo plavlje. Kako vreme odmiče, polako pristiže i crveno pomaknuta svetlost i počinje da se gradi stacionarna slika u kojoj ne dominira ni plavi ni crveni pomak već imamo samo termalno širenje linija i uobičajenu spektralnu raspodelu za Sunce koje poprima uobičajenu boju. Za vreme tranzita središnjeg dela Sunca kroz tačku A sve je uobičajeno i važi slika o kojoj si ti pričao. Gledajmo sada šta se dešava u tački B u trenutku . Kroz nju je upravo prošao poslednji deo Sunca. Prva svetlost iz B će stići u trenutku , a poslednja u trenutku (isto kao i kod A). Svetlost koja poslednja pristiže ima izrazito crveni pomak jer je sva plavo pomaknuta svetlost već stigla, a nema nadolazećih delova Sunca da emituju dodatno plavo pomaknutu svetlost. Dakle u trenutku pristiže poslednja svetlost Sunca iz tačke B i imamo da je ona crveno pomaknuta: apsorpcione linije imaju maksimalni termalni crveni pomak, maksimum spektra ima crveni pomak i Sunce zbog toga izgleda malo zelenije (ili crvenije, zavisi od brzine kojom se Sunčevi atomi kreću). Pošto smo prvu svetlost od Sunca iz tačke A primili u trenutku , a poslednju iz tačke B u trenutku imamo da će nam poluprečnik Sunca, meren između tačaka A i B biti (jer mi vidimo da Sunce prolazi kroz B i posle trenutka sve do trenutka ). Ovde je brzina kojom se Sunce kreće sleva na desno. Ako sada posmatramo tačke C i D u trenutku imamo da će prva svetlost stići i iz C i iz D do nas u trenutku , a poslednja u . Ovde je R ekvatorijalni radijus Sunca. Pošto prva i poslednja svetlost iz tačaka C i D stižu u istom trenutku polarni poluprečnik Sunca meren između C i D je jednostavno . Pošto je Sunce malo spljošteno odnos nije jedan već je malo veći. Međutim, odnos koji smo mi izmerili sa zemlje je . Vidimo odmah da je q'>q što znači da smo mi videli Sunce malo spljoštenije nego što jeste. Da smo sada napravili fotografiju celog Sunca u bilo kom trenutku lako se vidi da bi na njoj bilo sledeće: Sunce je spljoštenije (izduženije u pravcu kretanja) nego što inače jeste, obod Sunca okrenut u smeru kretanja je malo plavičastiji, a o obod okrenut suprotno smeru kretanja je malo crvenkastiji (ili zeleniji, objasnio sam to). Središnji deo izgleda uobičajeno i ako spektroskopom gledamo celo Sunce vidimo uobičajen spektar, međutim ako gledamo njegove ivične delove vidimo pomake. Sve isto važi i za bilo koju drugu zvezdu.

Identičnim rezonom se može pokazati zašto bi pomračujuća senka imala šarene obode oko sebe, ali me stvarno mrzi da i to crtam i objašnjavam.

Eto to su dve situacije u kojoj zavisnost brzine svetlosti od relativnog kretanja posmatrača i izvora igra ulogu u celokupnom izgledu objekta i njegovom spektru (tj, spektru delova objekta).

Što se eksperimentalne potvrde Doplerovog efekta tiče, prva je bila Ives-Stilwell-ov eksperiment (1931. ili 1932. čini mi se). Ja sam okačio link ka jednom eksperimentu koji se zasniva na Ives-Stilwell-ovom eksperimentu, ali je rađen sa modernom opremom i sa mnogo većom tačnošću. Nisam uspeo da nađem stranice za ostala ponavljanja tog eksperimenta (a bilo ih je puno). U svakom slučaju pomenuti su na onoj listi eksperimenatalnih testova STR. Ti radovi postoje u online arhivama stručnih časopisa, ali pristup nije slobodan. Imate onu jednu stranu koja daje okvirni opis i rezultate, ali ako vas baš zanimaju detalji i rezultati tog i ostalih eksperimenata možda bih mogao da se iscimam da pogledam pa da vam prenesem. Uostalom pogledajte malo arXiv, možda tamo nešto ima.

Da u kratkim crtama to je to.

Još nešto sam zaboravio da dodam:

Ja sam u prethodnom postu razjasnio jedan efekat kod kretanja Sunca i drugih zvezda koji bismo trebali da vidimo. Efekat se sastoji u izduživanju i "ušarenjivanju" krajeva zvezde u pravcu njenog kretanja preko neba. Napisao sam da izduživanje treba da iznosi



S obzirom da je



vidimo da će izduženje biti proporcionalno rastojanju od Sunca (zvezde) i brzini kretanja preko neba. Ovaj efekat bi bio dosta mali za Sunce zbog relativno malog rastojanja od Zemlje i relativno male brzine kojom Sunce prelazi preko neba, ali ovaj efekat može postati veoma ekstreman za udaljene zvezde zbog velikih rastojanja i brzine kretanja preko neba koje važi za udaljene zvezde. Efekat bi takođe postajao izraženiji sa porastom temperature, samo što bismo u najekstremnijem slučaju predstavu posmatrali radio teleksopima u UV ili X delu spektra.

Sve zvezde koje smo do sada videli su sferični oblici, a ne izduženi, tako da izgleda da sa balističkim modelom nešto nije baš u redu.