koliko se ljudi razumeju u ekonomiju

ovo je komentar na clanak "u Srbiji pljusti 550 otkaza dnevno" http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=431496#hrono



Da li je moguce da postoji neko ko ovako razmislja i ko misli da bi ovakva intervecionisticka politika resila problem. Inace u pitanju je ortodoksna glupost koja bi utrostrucila nezaposlenost. On pored svojih teorija svesno poredi bilo kog poslodavca sa kriminalcima?

I sam novinar koji je napisao taj tekst je ekonomski nepismen i u jurnjavi za bombastičnim naslovom napisao besmislicu.

Podatak da dnevno 550 ljudi dobije otkaz ne znači ništa zato što se ljudi svakodnevno zapošljavaju i gube posao. Ukoliko više ljudi izgubi posao, nego što dobije, nezaposlenost raste, u suprotnom opada. Broj od 550 otkaza dnevno ima smisla samo ako se navede i koliko ljudi se zapošljava svakog dana.

Potpis

#define TRUE FALSE /*Happy debugging suckers*/

Ljudima nije jasno, da: Što je teže otpustiti radnika - to će ga poslodavac teže zaposliti. Svakakvo protekcinističko čuvanje radnih mesta vodi samo u jedno: nestanak tih istih radnih mesta.

Na našu nesreću svedoci smo gomile grluposti serviranih od strane notornih neradnika i zabušanata zvanih sindikalni rukovodioci, na čelu sa likom čija se funkcija zove predsednik sindikata

1. Sindikalac, zakon: Ne sme otpustiti radnik Poslodavac: Ako je tako neću ga ni zaposliti
2. Sindikalac, zakon: Obavezna je isplata tolog obroka Poslodavac: Cool, isplatiću i za toliko ću da mu umanjim platu
3. Sindikalac, zakon: Obavezna je isplata naknade za prevoz Poslodavac: Cool, isplatiću i za toliko ću da mu umanjim platu
4. Sindikalac, zakon: Obavezna je isplata regresa za godišnji Poslodavac: Cool, isplatiću i za toliko ću da mu umanjim platu

I tako redom. I na kraju samozadovoljni zakonodavac i sindikalac kažu kako su zaštitili radnike u Srbiji !

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Što se tiče komentara "ekonomskog analitičara": Mišljenje je kao dupe-svako ga ima

Potpis

bolje je biti malo lud nego malo pametan

meni nije jasno neko kolektivno misljenje da poslodavci u stvari postoje samo zbog radnikia i da treba na svaki nacin da se njima prilagodjavaju inace ne treba da postoje.

To stoji, ali ne smemo da zbog toga smetnemo sa uma i tipičan profil poslodavca u Srbiji. Tipičan poslodavac u Srbiji je neko ko hoće da maksimizira profit bez ikakvog ulaganja intelektualnog ili fizičkog napora, što obično znači: 1) plati radnika što je moguće manje da bi ti radio što više, 2) ni slučajno nemoj da ulažeš u inovacije i nove tehnologije, 3) ni slučajno nemoj da pokušavaš da motivišeš radnike mogućnošću napredovanja i boljom platom.

I tako na kraju imamo vrzino kolo nesposobnih poslodavaca, radnika i sindikata.

Neka ravnoteža se mora naći. Ukoliko poslodavci akumuliraju ogromne profite, a radnici primaju smešne plate, pa nemaju šta da troše, ni cela ekonomija nema nikakvu osnovu za funkcionisanje. Veliki disparitet profita i plata koji je krenuo da nastaje 70-ih godina XX veka, paralelno sa neoliberalnom revolucijom, je koren finansijske krize koju imamo danas i uvek treba biti obrezan sa preterano neoliberalnim idejama.

Potpis

#define TRUE FALSE /*Happy debugging suckers*/

A kako si ti dosao do takvog "mudrog" zakljucka?

To nije tacno, ali i da jeste to je njegova firma i na njemu je da bira nacin poslovanja. Nema tu ko da se mesa u njegovo privatno vlasnistvo. On i ako pravi proffit bez ulaganja intelktualnog i fizickog napora - opet njegova stvar, ne vidim sta je tu sporno.

Mene to i ne čudi toliko. Više me čudi to što se ti još uvek čudiš takvim razmišljanjima posle svih onih tema na kojima smo imali prilike da vidimo kako ljudi uglavnom razmišljaju. Ljudi jednostavno smatraju da je firma ili preduzetnik nekakva tvorevina koja ima hektare i hektare pod drvećem na kojima raste novac i onda kad im isti ustreba za nešto, samo naberu koliko im treba. Evo, u poslednjih nekoliko dana sam barem od 10 ljudi čuo komentare kako se problem sa državnim budžetom i lošim standardom može rešiti tako što će se poslanicima smanjiti plate i to iskoristiti za povećanje plata običnog naroda, kao i time što bi se firme i preduzetnici još više oporezivali, a radnici maksimalno zaštitili dodatnim povećanjem minimalca i otežanim otpuštanjem. Ajde da vidimo kako to izgleda u praksi. Ako uzmeš 250 poslanika i svima smanjiš platu za 50.000, što je ogromna cifra, dobijaš 250 * 50.000 = 12.500.000 dinara mesečno. Na oko lepa cifra, ali podeli to po glavi stanovnika (nek bude da je 5.000.000 zaposlenih) i dobijaš 2.5 dinara po stanovniku. Super, svako će imati za po zrno pasulja više mesečno, a za to zrno pasulja dobijaš poslanika koji će još više da mulja i krade, jer mora da nadoknadi manjak. Odlična trgovina rekao bih. A ovo za oporezivanje firmi, to bi bilo super da te firme zaista predstavljaju nekakve fantomske tvorevine koje beru pare na drveću, ali nažalost nije tako. Tu firmu takođe čine ljudi, a u nejvećem procentu upravo ti radnici koji se bune. I onda kada se firma nađe u situaciji da su troškovi povećani, ko će da oseti najveći udarac nego baš ti radnici. Firma će jednostavno određeni broj radnika da proglasi za tehnološki višak, drugom delu će da smanji plate i nastaviti da radi kao i do sada, a na nivou države dobijaš više nezaposlenih i manju kupovnu moć građana. Dakle, država kao država će ostati na istom, jer će možda od firmi dobiti više, ali će sa druge strane ostati bez poreza koji bi inače plaćali radnici koji bi bili otpušteni i još će morati plaćati socijalu tim radnicima koji bi se onda okačili na biro. Firma kao firma bi ostala na istom jer bi novonastale troškove amortizovala smanjenjem nekih drugih troškova (kao što su plate), dok bi jedini u celoj situaciji nahebo radnik kao radnik koji bi ili bio otpušten ili radio za manje para nego što je radio do sada.

Dakle, po meni bi rešenje bilo potpuno suprotno. Poslanicima povećati plate 3 puta i eventualno smanjiti broj poslanika, ali da svaki od njih ima potpisanu blanko ostavku koja bi se aktivirala čim isti napravi neko njesra. Firmama bi trebalo maksimalno olakšati poslovanje, umanjiti ili čak ukinuti oporezivanje (barem do određenog iznosa), pa bi onda firme imale računa da zaposle više radnika i daju veće plate. Ali ne, naš čovek ne razmišlja tako dugoročno... za njega je poslodavac zlikovac i izrabljivač koga treba maksimalno drndati i drati mu kožu sa leđa, iako isti taj poslodavac zapravo daje plate kojih bez tog poslodavca ne bi ni bilo. Kod našeg naroda je još uvek u glavi država = firma = poslodavac i misle da je država ta koja određuje koliku će neko imati platu, koji radnik može biti otpušten, a koji ne, da je sasvim ok da radnik bude zaposlen i prima platu bez obzira da li dolazi na posao ili ne i da li uopšte ima posla za njega i slično. Samim tim, upadamo u jedno vrzino kolo gde radnici i dalje očekuju nešto od države, tj. vlasti, a vlasti nije cilj nekakav boljitak, nego kupovina političkih poena, a kako ćeš lakše kupiti poene nego da ideš uz dlaku biračima. Pa tako povećaš malo minimalac i odmah si kupio glasove radničke klase, iako će upravo tim potezom dobar deo te radničke klase ostati bez posla ili neće moći da nađe posao. Lepo si rekao, sve leming do leminga.

Potpis

-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti

To je samo pokazatelj da se u ovoj državi u osnovne i srednje škole treba uvesti predmeti gde će se učiti osnovne ekonomije i funkcionisanja uređenog društva, pa da kroz nekoliko generacija ovakve likove svedemo na marginalu, a ne da budu u većini... Ljudi treba da nauče da pare ne padaju sa neba, niti da se beru sa drveća, već da se novac proizvodi i privređuje...


To nije tipičan poslodavac u Srbiji, već tipičan poslodavac svugde. Maksimiziranje profita je primarni cilj svakog poslodavca, i u Srbiji, i u Nemačkoj, i u Etijopiji, i bilo gde drugo na svetu.

Ajde da uzmemo primer pekaru, stavi se u ulogu poslodavca.
Zadužio si se na sve strane, i uspeo si nekako da skrpiš pare za mašine, opremio lokal i sve to što ide uz osnovne investicije. Imaš dve vrste radnika - prodavce, za koje ne treba nikakva veština, i pekare za koje treba veština i koje moraš poprilično dobro da platiš. Ove prve ćeš platiti minimum minimuma, jer ih ima ko pleve, i u roku od nekoliko minuta možeš da nađeš zamenu. Pekara, koji zna zanat, recepture i sve to ćeš već morati da platiš 800-1000 evra, jer njega ne možeš da nađeš tek tako.
E sada predpostavimo da ti posao krene, lepo zarađuješ, otplatiš nakon par godina to što si pozajmio, uštedeo si još nešto para, i moglo bi se reći da si stao na noge... Razmišljaš, što da ne kupiš bolje mašine, veći kapacitet, pa uložiš i napraviš još profita... I to je ulaganje u nove tehnologije i inovacije...
Međutim, zamisli da posao otaljava... Uopšte ne ide kako si zamislio, jedva krpiš kraj sa krajem, pitanje je da li ćeš uopšte moći vratiti dugove... Da li takav preduzetnik može da razmišlja o novim tehnologijama? Naravno da ne može, već gleda kako da izvuče bilo šta iz toga, pa da probava neki drugi posao...

Dakle, iz ove jednostavne priče se daju odgovori na sva tvoja tri zaključka:
1. Radnike plaćaš minimalno, i ta suma zavisi od količine tih radnika na tržištu (a na količinu utiče i to koliko radnika poseduje veštine koje tebi trebaju)
2. U inovacije i nove tehnologije možeš da ulažeš samo ako imaš odakle... Ako ti posao loše ide, obično gledaš da izvučeš živu glavu, a ne da se još više ukopavaš...
3. Što se tiče plata, pogledaj stavku br. 1, a što se tiče napredovanja, kako da napreduje prodavačica u pekari? Na koju poziciju?

Znam ja resenje!!!
..a da melo prekinemo da mudroseramo o ovome?

@anakin
glupost nije kaznjiva zakonom... sto stalno trazis neciju brigu?

To nije slika tipičnog poslodavca u Srbiji, već je slika tipičnog poslodavca bilo gde u svetu. Nijedan poslodavac na svetu neće ulagati u posao više nego što mora, osim ukoliko to ne vodi povećanju profita. Razlog zašto je u neklim razvijenim državama proizvodnja prilično automatizovana je ta što je u tim državama radnik poprilično skup i onda se poslodavcu više isplati da kupi mašinu koja menja 10 radnika, nego da plaća te radnike. U Srbiji je radna snaga još uvek prilično jeftina, pa se ne isplati kupovati mašine ako imaš radnike koji će da rade to isto i da koštaju manje. Prosta računica.

Što se tiče motivisanja radnika, važi slična stvar. U razvijenim zemljama je radnik navikao da traži bolje i menja poslove kada mu naiđe prilika, tako da i kada ostane bez posla, nije smak sveta, nego će jednostavno krenuti da traži novi, pa je normalno da moraš da ga motivišeš da bi ostao da radi kod tebe. Kod nas je čovek navikao da se zaposli i smatra da je time završio priču za ceo život. Uostalom, jedino kod nas i postoje izrazi "stalan posao", "siguran posao" i slično. I onda kad naš čovek ostane bez posla, ne ide da traži novi, nego kuka na državu, kuka na nepravdu, kuka kako će da crkne od gladi, priča tužne priče o ženi i deci koje mora da izdržava... dakle radi sve osim onoga što treba da radi, a to je da traži bilo kakav posao. I šta onda ima da motivišeš takvog radnika da ostane kod tebe, kad ionako ne možeš ni bazukom da ga isteraš iz firme sve i da hoćeš, jer on to smatra za "stalan posao".

Potpis

-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti

Aman vise, dobri ljudi...
Nije mi samo jasno zasto se ovdje komentarise komentar nekog anonimusa sa nekod lijevog sajta... (onog statisticara?)

Nikad ali nikad radnici nece biti zadovoljni poslodavcima niti ce ikad poslodavci biti zadovoljni radnicima.
Uvijek je radnik preskup poslodavcu i/ili je po misljenju radnika - plata premala. Sve ostalo proizilazi iz te price.

Kad citam "(ne)radnicke price" i price ovih "privatnika / biznismena" dolazim do zakljucka da ni jedni nemaju pojma ni o cemu.

Ni jedni ni drugi ne kapiraju da nema firme bez radnika a ni plate bez rada (u nekoj firmi). Znaci - simbioza.
A cim se ta simbioza pretvori u parazitski odnos jednog od simbionta, onda dolazi do sukoba sto je prirodno.
Gospodo radnici - plata mora da se zaradi - gospodo privatnici - vas privatni kapital se uvecava vasim radom i radom tih vasih radnika. Obratite paznju, postovani biznismeni, da je najbolji radnik - zadovoljni radnik. A ako ga svojim robovlasnickim stavom stavljate u neogdovarajuci polozaj onda nastaju problemi.

@anakin

Sporno je to sto taj profit (vrlo cesto) stice izrabljivanjem radnika i nepostovanjem zakona o radu.
A to je najcesce nepostovanja radnog vremena do smanjenja (ukidanja) prava na godisnji odmor i bolovanje pa do mobinga - koji sam i sam dozivio.

I sad ti meni pricas da je sve to nesporno sto neko ubira profit a dio tog profita bazira na izrabljivanju. A sve to pravdate pricom "ne moras da radis, ima ko ce?" - Tacno, nezaposlenost je ogromna - ali i taj ko hoce da trpi, opet ce biti neko ko je izrabljivan i koji ce omoguciti da i dalje biznismen krsi zakon o radu. Samo se mjenja objekt trpni a zarada ista. E to je sporno - profit ostvaren krsenjem zakona.

I odmah da se razumijemo - postoje dobre privatne firme. Zamisli - postoje i dobri radnici. Ali to se ne vidi, vec se samo gledaju negativni extremi.

Razumevanje u ekonomiju...

Ima u ovonedeljnom "The Economist-u" jako dobar clanak o istrazivanju u USA koje je radjeno nad sub-prime kreditnom grupacijom.

Ispotavilo se da ljudi sa dobrim znanjem kamatne matematike imaju mnogo manje slucajeva bankrotiranja - pricamo o istoj grupi (sub-prime!) da ne bude zabune.

DAKLE, ono sto Ventura kaze - treba pojacati prakticnu matematiku i uvesti OSNOVE EKONOMIJE u OSNOVNE skole, i ovakva bulaznjenja ce biti deo proslosti onda. A i to ce jako dobro uticati na poboljsanje predstava o svetu mnogih.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

a jooooj
novo nanovo...
aj ukratko samo...
Ne postoji izrabljivanje sve dok radnik dobrovoljno stupa u radni odnos, a koliko sam upucen nigde na svetu ne sile nikog da radi. Tako da i ako ga placa 1-$ mesecno radnik nije izrabljivan jer je sam pristao na to. Nadam se da sam ovo zadnji put rekao na forumu (posle jedno 100tinak puta).

ziveli lemminzi. ura

To beše ona sloboda izbora tipa: Slobodan si da izabereš da radiš onako kako ti mi kažemo ili da umreš od gladi.

Mislim, to što si rekao stoji za neku razvijenu ekonomiju gde radnici imaju mogućnost izbora između više povoljnih mogućnosti, ali to ne stoji za zemlju gde radnici imaju izbor između više nepovoljnih mogućnosti i mogućnosti da nemaju šta da jedu.

Potpis

#define TRUE FALSE /*Happy debugging suckers*/

ma ne, poslodavac treba da se brine da TI ne crknes gladan... jeste da...

Možda zato što je to slika i prilika razmišljanja prosečnog čoveka sa ovih prostora. Eto, pogledaj malo teme po ovom forumu pa ćeš videti da postoji gomila takvih.

Ovo nije tačno. Ima jako puno radnka koji su zadovoljni svojim poslodavcem, a i poslodavac sa njima. Evo i ja sam primer toga. Kada sam vodio razgovor sa trenutnim poslodavcem, lepo sam pitao koliko oni bruto mogu da odvoje za to radno mesto, oni rekli toliko i toliko, ja to preračunao u neto, prihvatio tu cifru i šta tu ima neko da bude nezadovoljan ? Da mi je bilo premalo, ne bih prihvatio posao... da je njima bilo previše, ne bi ponudili toliko i to je to. Nezadovoljni su oni koji precene sebe, pa uvek misle da zaslužuju više, a to ne pokazuju svojim rezultatima.

Potpis

-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti

Hmm, trenutno se vodi odlucna borba za opstanak nase i drugih "drzavnik sisa", pa otuda mambo jambo tekstovi, kao gore navedeni...

primer: plate kod Drakulica u Sevojnu, koji ima rasprodatu proizvodnju za inostranstvo i gde se radi i za drzavne praznike, SU MANJE nego od drzave prigrljenog Bora, gde se skoro nista ne radi...

@marko_l
Priznajem da sam pogrijesio - ima slucajeva gdje su radnik i poslodavac zadovoljni. A tu gresku sam napravio zato sto su me zarazili generalizovanjem stvari i trpanjem svega u isti kos. Ali ima i negativnih primjera - a o razlozima za iste bi morali da raspravljamo...

@anakin

Ne trebas ti da brines o tome - vec o postovanju zakona koji je trenutno na snazi! Znaci isplacivanje dogovorene zarade, uplata doprinosa, postovanje radnog vremena, postovanje praznika, ukratko - postovanje zakona.
A dogovor radnik - poslodavac ne moze da bude ispod standarda zagarantovanih zakonom. Znaci 8 satno radno vrijeme, petodnevna radna nedelja, radne subote - jedna u mjesecu, godisnji odmor i zarada koja ne moze biti ispod garantovane zarade propisane zakonom.
Ako ti se ne isplati da imas radnika, stavi kecelju ti pa radi mjesto njega.
Ti ko da se reinkarnacija nekog juznjackog robovlasnika, pa sve nas vidis kako ti beremo pamuk za 2 kuvana krompira.
Izrabljivacu! (malo sale)

Mislim da se kod tebe (a i jos jednog broja privatnika) nalazi jedan problem - ti radnicku platu smatras kao da "dajes svoje" a ne "dajes njemu zaradjeno - njegovo".