Fon Burg ide iz Srbije

@Shomi Li Jones
Nema potrebe za tako teškim rečima. Veliko je pitanje šta je Teodor stvarno izjavio za novine, a šta su mediji istakli kao ono glavno. 100x smo se uverili kako se kontekst lako izvrđe, a sve reči su na broju :)


Zašto misliš da genije ne treba da ide na skupu dodatnu nastavu? Svaka grana može biti duboka koliko god želiš. Upravo je to (mentorska+individualizovana nastava) najkraći i najefikasniji put za razvoj urođenih dispozicija. Ja upravo govorim kako bih ovakvo nešto uvek finansirao, ali ne iz džepa pojedinca, već države. Sve transparentno. Dakle, dobija se znanje a ne mobilni.

Ok jesam malo preterao sa teškim rečima, u pravu si, novinari jesu stoka...

Ipak da je meni moja majka plaćala dodatnu nastavu matematike (ko što jeste ali Engleskog, a matematiku volim i voleo sam je tad 10E23 puta više od bilo kog jezika) i ja bi sad tako rasturao matiš (ko što imam one nesretne Kembridžove diplome iz engleskog). Po čemu država treba njemu da pomaže (van onoga što svakako pomaže putem stipendija koje nisu baš toliko male) a ne meni (i još gomili da refundira pare za prijavu ispita iz engleskog) ili nekom drugom da plaća dodatno obrazovanje? Znam bar 10 ljudi koji bi zasijali po takmičenjima sa dodatnom nastavom kao što je on, a verovatno svako od vas iz zna još toliko!
Jel mu problem da bude genije bez preskupog dodatnog obrazovanja?

Ne osporavam ja da treba pomoći samo se to već radi, loše da, ali iz perspektive pojedinca mogu da dobiju pristojne sume ako si najbolji (što on jeste), a on potenicira priču SEBE i kako će ON otići i ako se NjEMU ne daju neke velike pare specijalno za NjEGA. I da on reši neki ogroman matematički problem, ova država ostaje u kurcu, ko što ostaje bez obzira što je Novak prvi na onoj listi.
Što se nije žalio što oni jadni malinari rmbače i onda ih još zajebavaju? Ne on bi da dobija tri prosečne plate mesečno?
A ako je on takav genijalac zašto mu taj profan naplaćuje časove toliko (ili uopšte)? Nije li uspeh učenika najveća nagrada učitelju? Neće li se taj zahvalni skromni dečkić setiti svog profesora koji ga je uzdigao kada sutra osvoji Nobelovu nagradu? Koliko je pisalo u tom novinskom članku on ide na časove kod profesora sa matematičkog faksa (a uz to ide i u onu matematičku gimnaziju), koji imaju pristojnu platu?

Nama treba pre svega naučnih institucija (sa savremenom opremom) koje će da zapošljavaju isključivo naše ljude i isključivo školovane u inostranstvu, da se stvori priliv a ne odliv mozogova mozgova i da se teraju ljudi napolje da sa za njihove pare obrazuju pa onda se vrate. Mnogo bi njih radilo i za male pare samo da imaju fine radne uslove. Naravno da imamo uslove za to ne bi ni bilo odliva mozgova.

To sto se on ne zadovoljava sa toliko koliko je tebi dovoljno ne znaci da je on los vec da si ti sujetan. A da se vrate platni razredi i odredi vrednost pojedinacnih diploma i svi ce biti srecni?

---

Stalno mašite poentu.



http://www.novosti.rs/vesti/na...dor-fon-Burg-odlazi-na-Oksford

Pa i nije neka poenta.
Ne vidim zasto 'losiji djaci od njega' takodje ne bi dobijali stipendije - tim pre sto njemu nije vazna.

---

Platni razredi postoje, zovu se tržište. Država rasparčana na partijske kolhoze je nešto sasvim drugo.

Ko ima šta da proda iznese na tržište i koliko dobije toliko mu roba vredi.

A inače to o "boljim i lošijim" djacima je za korumpiranu državu prazna fraza. U korumpiranoj državi se uvek manipuliše ispitima, ocenama i ocenjivanjem tako da je uporedjivanje po tom osnovu prilično diskutabilno.

Gospođu mamu neko treba da obavesti da je danas 2011. godina, 22 godine nakon pada Berlinskog zida, da je "tranzicija" u Srbiji takoreći završena i da je sadašnji ekonomski sistem u Srbiji kapitalizam. Najbolja "radna mesta" nisu u državnoj službi, bar ne za genijalca poput njenog sina.

---

Možda neko od vas poznaje dečka pa zna da nije loš/snob/kreten ali po onome što je izašlo u javnost ispao je upravo to.



Što sam ja po tome sujetan? On i ja smo verovatno dobili najviše od države što se može po tom pitanju, to i ne bi trebalo da bude veća suma nego da imamo bolje uslove za rad (opremu, učionice, profesore) samo što on hoće još para jer eto ne može da bude dovoljno genijalac ako ne ide na najskuplje časove na svetu. Poenta je da on traži više za sebe i onda ucenjuje državu svojim odlaskom (kao da je on Kosovo ili ne daj Bože Vojvodina) kao da ćemo da propadnemo bez njega?

Ako je dopustio da novine tako naduvaju njegove reči i iz nekog normalnog kukanja stvore napad na državu koji deluje kao je iz čisto lične dobiti onda mora da reaguje! A ako ne zna kako ili se plaši da reaguje (što je moguće nisam siguran šta bih ja radio u takvoj situaciji) onda ***i ga, đavo mu je kriv nek se pazi novinara idući put. Doduše on je kao napredan pa je verovatno one prve izjave koje su mene iznervirale napravio kao mali ne misleći kako to može da se protumači.

@Braksi:

Radim na fakultetu, u kontaktu sam s raznim naučnicima — matematičarima, često sedim na kafi s ljudima koji žive i rade u Srbiji, a iz svoje oblasti matematike spadaju u sam svetski vrh (lično, doduše, ne pijem kafu, ali to je ovde skroz nebitno). Eto, obrazložio sam na osnovu čega pričam to što pričam. Da li bi sad ti mogao biti ljubazan pa objasniti na koji način si ti upućen u celu priču? Rekao bih — ni na koji.

Dakle, ako se nekome čini sporno nešto od ovoga što tvrdim, neka pita pa ću vrlo rado detaljnije objasniti šta god treba. Ali kad neko ovako samouvereno priča napamet, prosto mu treba reći koliko smešan ispada.


Ne vidim uzročno-posledičnu vezu između ova dva pasusa. Kada sam se ja upisao na fakultet, na smeru Teorijska matematika postojao je jedan student (ja). Još je postojalo po nekoliko desetina studenata na smeru Profesor matematike, na smeru Finansijska matematika, kao i na raznim informatičkim smerovima. Ta godina nije neki izuzetak, već je standardna raspodela studenata po smerovima bila vrlo uporediva s ovom. Dakle, računaj da je ogromna većina studenata došla tu s idejom da nakon završetka studija:
a) predaje matematiku u nekoj osnovnoj ili srednjoj školi;
b) radi u nekoj banci ili slično;
c) bude programer.

Dakle, ogromna većina studenata prosto ne zna ni šta znači pojam „naučni rad“ (zapravo, ogromna većina studenata, a i ostalih ljudi, smatra da je izvođene nastave jedini posao zapošljenima na fakultetima). I sad oni vide neku ’rpu papirčina, možda neko i pogleda neki papir pa uoči ime profesora koji mu predaje na tom papiru — zašto bi neko nosio to kući (imajući u vidu profil studenata iznet gore)? Evo, umesto da je na kamari bilo to što je bilo, zamisli da je neko seo i odabrao petsto najznačajnijih matematičkih radova objavljenih u poslednjih, šta ja znam, pedeset godina (naravno, objavljenih bilo gde u svetu). Da li misliš da bi se onda studenti, kako kažeš, „otimali“ za tu gomilu? Bi, malo sutra. Prema tome, činjenica da su ti radovi stajali tamo godinu dana ne govori ništa o njihovom kvalitetu — možda su bili neopevane gluposti, a možda i nisu.

Dobro, ali šta je sa studentima teorijske matematike, zašto bar oni nisu pokupili te radove? Tu mogu govoriti iz ličnog ugla. Svakome je interesantna neka određena tema, a ne sve moguće oblasti matematike. I to od radova što nekome treba za aktuelno istraživanje, to je nabavio blagovremeno — sigurno nije čekao da departman raščišćava ormare, pa da on rovari po gomili ne bi li našao nešto za sebe. A ideja da će neko uzeti jedan naramak po slučajnom izboru i poneti kući smešna je kao što bi bilo smešno da neko ode u knjižaru i kaže: „Dajte mi dva metra knjiga, u raznim bojama“. A da ne pominjem to da se danas radovi za ličnu potrebu mahom nabavljaju i čuvaju u elektronskom formatu. Ja, na primer, u kabinetu i kod kuće imam ukupno jedan rad na papiru. Objavljen je u nekom marginalnom časopisu, meni se (po sažetku) činilo da autor tvrdi određenu stvar koja mi je bila bitna u datom momentu, ali je časopis bio stvarno marginalan i nikako ga nisam mogao nabaviti (ni u elektronskoj, ni u papirnoj formi). Onda sam poslao imejl autoru, ljubazno pitao može li mi on proslediti kopiju imejlom — i ispostavilo se da ni on nema kopiju u elektronskom formatu, ali je obećao da će mi koliko sutra poslati primerak redovnom poštom. (I, uzgred budi rečeno, ovakve prepiske su sasvim normalna stvar. U velikoj većini slučajeva, matematičar će ti ne samo rado poslati svoj rad, nego će još biti srećan što se za taj rad raspituješ. Nije nelogično: slanje rada će mu oduzeti pet minuta, a zauzvrat postoji šansa da ostvari saradnju s nekim koga zanimaju potpuno iste stvari.) Na kraju se, nažalost, ispostavilo da u tom radu ipak nema onoga što mi je trebalo — no to više nije bitno za temu. Poenta je samo da radovi u formi „uzeću ovaj naramak iz ovog ovde ćoška“ nikome živom ne trebaju, nezavisno od kvaliteta tih radova.


Uh, sad si otkrio toplu vodu. Naravno da ima i takvih stvari, čak sam ih i lično pominjao ranije:

I kakav zaključak izvlačiš iz toga? U većini profesija imaš raznorazne krivinaše, kao što imaš i poštene ljude. Ni matematičko istraživanje nije izuzetak. Ne vidim kako na osnovu tog jednog primera (a ja ću ti bez problema navesti i još deset takvih, nije uopšte sporno) izvlačiš neki uopšten zaključak.


Ne znam kakav si neiskorišćeni potencijal imao iz matematike, ali to što pričaš je izuzetno krupna stvar. Teodor se trenutno nalazi kao šesti na listi najboljih takmičara iz matematike svih vremena (uzimajući u obzir ceo svet): http://www.imo-official.org/hall.aspx. Pet takmičara iznad njega su završili takmičarsku karijeru (zaključno sa Lisom Sauermann, koja je ove godine bila na IMO poslednji put), dok Teodor ima još jednu priliku. Ukoliko na sledećoj IMO osvoji još jednu zlatnu medalju (za šta ima prilične šanse — tj., morao bi uraditi jako ispod svog nivoa pa da se to ne dogodi), biće i zvanično najbolji takmičar svih vremena (još jednom, govorim o celom svetu, ne o Srbiji). Ti tvrdiš da bi isto to mogao i ti, kao i mnogi drugi, samo da vam neko iskešira određenu svotu za privatne časove? Možda i bi, ne znam, ali jeste prilično krupna stvar tako nešto izreći.


Nije snob, baš naprotiv. Izuzetno je mirno i kulturno dete. Mamu ne bih komentarisao.

---

@Bojan

Ako ga znaš onda je to druga stvar, ja mogu samo da sudim o njemu na osnovu štampe i njihovog prenosa izjava njega i njegove majke, ako sam se ogrešio žao mi je, uputi dečku moje izvinjenje ali kao što sam rekao, mora da se pazi šta se priča pred novinarima, direktno javno pljuvanje organizacija i države ostavite političarima i moćnicima. Doduše ako majku nećeš da komentarišeš to objašnjava mnogo toga.

Što se tiče moje prethodne izjave ja sam uverenja (dakle moje subjektivno mišljenje) da je glavni deo uspeha u nečem zainteresovanost i radoznalost pre svega od malih nogu, ja verujem da ako je bilo ko zainteresovan (znam, znam, ne može to svako ali može mnogo) pravilnim obrazovanjem nastaje genije u toj oblasti (ne obavezno ali da).
Mnogo je dece volelo matiš (a neki su i tenis) i da su ih roditelji forsirali (na pravilan način razume se) sada bi bili genijalci iz matiša (a neki u oblasti tenisa).
Problem predstavlja što njegova majka izjavljuje kako su se mnogo odricali i na osnovu toga pljuju državu a ničim nisu naterani da se odriču, nije njega teška finasijska situacija naterala u genijalstvo već sopstveni izbor. Ja sam siguran da je on mnogo para podobijao za većinu svojih medalja, e sad dobro jutro gospođo fon Burg da nam je država u kurcu (znam da nije iz prve ili uopšte dobio neke pare jer je pobedio kao osnovac na takmičenju za srednjoškolce a sam zakon nije bio adekvatan) niste jedini koji pate zbog toga.

tesko da u NS postoji u bilo kojoj oblasti naucnik koji spada u sam svetski vrh i tvoj PMF tu nije izuzetak.

Zao mi je ali cinjenice su neumoljive. Kazem cinjenice. A sad da se vratim na ovu tvoju tvrdnju da bih mogao da objasnim o cemu se radi, a tebe da izbavim iz zablude u kojoj se nalazis.



Mi znamo da se danas ljudi rangiraju u svemu. Pa tako: imate Forbsovu listu najbogatijih, imate ATP listu, listu najboljih menadzera, najvecih masovnih ubica...

Slicno se rangiraju i naucnici, a preko njih i naucno-obrazovne institucije koje oni predstavljaju. Da bi neko uopste nesto znacio u nauci nije dovoljno da je njegov predmet tesko poloziti vec je potrebno da taj objavljuje naucne radove. Sad, kao sto neko osvoji Vimbldon, a neko prvenstvo Zrenjanina tako neko objavi naucni rad u Nature ili Science, a neko u zurnalu nekog anonimnog fakulteta. Na kraju sama maticna kuca pobaca sve te radove jer...

...ne vrede nista. (osim sto je trebalo karikirati da se nesto istrazuje zarad dobijanja zvanja, sto nije nebitna stvar)

Ne vrede nista zato sto imaju nizak impact factor tj citiranost. Znaci vi kada objavite rad onda najpre se gleda u kom casopisu je objavljen vas rad. Ako ga je objavio top casopis koji i sam ima visok impact factor mozete se nadati da ce vam rad biti citiran i to ce povecati vas licni impact factor, a zatim i institucije u kojoj radite. I tako dolazimo kako to postoji recimo Harvard, Stanford, Oxford, Lomonosov, a imate i Novi Sad, Segedin, Univerzitet u Uoagadgou.... Setite se samo kako nas ETF u BG, nas super teski fax (wow) nije uspeo d audje medju prvih 500 na svetu. I onda se javnost pitala, pa kako je moguce.

Kako se postaje naucnik svetskog glasa ? Sve teze i teze jer je nauka sve vise odmakla, tako da talenat vise nije dovoljan i zato u nauci imate sve manje prodigija. Morate da rastete kao naucnik, a da bi ste rasli ka visinama mora da vas vodi neko ko je na visinama. Ako radite sa nekim anonimusom, sanse ce vam biti male. On ce mozda naci vec neku temu koja je prezvakana, dati vam da radite to, citiranost ce vam biti mala i to je kraj svih snova. Na drugoj strani imate tesku kategoriju naucnika koja je vremenom uspela da razvije i svoju posebnu SKOLU, pravac, a imate i one ekstreme nobelovce, osnivace citavih pravaca itd...

Kad se uzme u obzir ovo sto sam rekao mozemo li smatrati tacnom ovu recenicu:



ne bih rekao.

Ako tvrdiš da je ta rečenica netačna, ono što treba da uradiš kako bi jednom zasvagda demonstrirao njenu netačnost jeste da uzmeš kao primer bilo kog matematičara, iz bilo kog dela sveta, pa objasniš šta to on ne bi mogao da uradi kad bi ga posadio u Srbiju. Da mu neće možda usfaliti neka od skupih mašina koje su mu neophodne za rad? Neće, jer nema takvih skupih mašina koje su neophodne za teorijsko matematičko istraživanje. Da mu neće možda usfaliti internet konekcija, pa da ne može imejlom razmenjivati informacije s naučnicima iz drugog dela sveta? Naravno da neće, internet konekcija sasvim lepo funkcioniše čak i u Srbiji (bar za potrebe slanja i primanja imejla). Da mu neće možda usfaliti literatura? Neće ni to: sa srpske akademske mreže dostupna su elektronska izdanja gotovo svih najrelevantnijih naučnih časopisa (pod okriljem Springera, Elseviera itd.), a ako nešto baš usfali, očas posla se dokupi sa sredstava matičnog projekta ili sa sredstava matičnog departmana.

Šta će mu onda faliti? Dok mi ne objasniš šta je to neophodno nekom vrhunskom matematičaru da bi se bavio matematikom, a što ima u Americi a nema u Srbiji, dotle nisi pokazao netačnost one rečenice.

A razmotrimo sada ostatak tvoje poruke. Ako Novi Sad ima jednocifren broj vrhunskih matematičara a Harvard trocifren — ti zaključuješ da je Harvard bolji. Svaka čast, zaista kolosalan zaključak. Samo što, budala bi bio onaj ko bi tvrdio da je Novi Sad bolji od Harvarda, ili čak iole uporediv s njim, a ja tako nešto nikada nisam tvrdio. Tvrdio sam da svaki pojedinac može svoju teoremu da dokaže i da objavi jednako na Harvardu kao i u Novom Sadu (u oba slučaja u istom matematičkom časopisu — iz bilo kog dela sveta možeš rad objaviti u časopisu u bilo kom drugom delu sveta, geografska lokacija nema veze s tim). Ako tvrdiš suprotno, vraćamo se na prethodni pasus: objasni mi šta ga to sprečava.


Ajde da vidimo. Kažem da vidimo.

Evo nekoliko primera, imenom i prezimenom.

• Dr Petar Marković:

Po mišljenju mnogih univerzalnih algebrista, on sigurno spada u prvih deset na svetu. On sam pak kaže da je u stanju nabrojati jedanaestoro koji su jasno bolji od njega, ali za dvanaestog već nije siguran (očito, skromnost mu nije jača strana — ali ako je to realno stanje, dakle, ne njegove maštarije, nego ono što smatraju i ostali naučnici koji se bave odgovarajućom oblašću — zašto bi uopšte i bio skroman?). Doktorirao u Nešvilu (Tenesi), pod mentorstvom lično Ralpha McKenzieja, neprikosnovenog broja 1 iz univerzalne algebre („neprikosnovenog“ znači: koga god univerzalnog algebristu na svetu da pitaš „Who’s the daddy?“ — odgovor je uvek jedan te isti).

• Dr Miloš Kurilić:

Jedan od najbližih saradnika Steve Todorčevića, koji je pak među nekoliko najboljih skup-teoretičara sveta (takođe Srbin po nacionalnosti — no ne spada u ovu priču, budući da ne radi u Srbiji). Baš je nedavno kolegama, među kojima sam bio i ja, prepričavao doživljaje s konferencije BLAST 2011 na kojoj je letos bio predavač po pozivu (u prevodu: Ameri su ga zvali i pitali da li bi došao na konferenciju i ispričao nešto o svom radu). Među učesnicima konferencije bili su i tako neki „levaci“ kao što su: Todd Eisworth, William Fleissner, Fred Galvin, Don Monk, Judith Roitman, Stevo Todorčević i tako dalje (verovatno sam nekog i preskočio, ovo su samo imena koja su mi zapala za oko nakon letimičnog pregleda liste učesnika).

• Akademik dr Stevan Pilipović:

Sarađivao i još sarađuje s naučnicima iz gotovo celog sveta u oblasti teorije uopštenih funkcija. Prema bazi MathSciNet Američkog matematičkog društva autor je 274 rada. (To, dakle, nije ukupan broj njegovih radova, već broj samo onih radova u časopisima indeksiranim u bazi Američkog matematičkog društva.) Da se ogradim, ja ne smatram da je puko brojno stanje pokazatelj bilo čega: po tome bi ispalo da je neko ko jedan duži rad iscepka na dva dela pa objavi parčiće zasebno duplo bolji od nekoga ko ne voli da cepka radove; dalje, možeš neko lako nabiti nekoliko stotina radova koji su svi đubre, a da neko drugi nema ni deset radova ali koji su svi da se smrzneš; treća stvar, mnogi naučnici prosto ne vole da objavljuju ono što lično smatraju „sitnicama“(a takav stav imaju i dvojica prethodno pomenutih) — time opet dolazimo do toga da broj radova sam po sebi ne znači puno. No, ako želiš i kvantitet i kvalitet, prof. Pilipović ti je primer.

Dosta je. Ovo su sve ljudi koje ja srećem gotovo svakoga dana. I sasvim sigurno sam izostavio još kvalitetnih ljudi, jer sam nabrojao samo one u čiji sam naučni rad nešto upućeniji nego u naučni rad ostalih kolega (pritom, da napomenem, gornju trojicu sam naveo bez nekog posebnog redosleda, već kako mi je ko zapao za tastaturu).

U vezi s Novim Sadom kao celinom, pomenuo bih, na primer, ovu konferenciju. Pogledaj spisak plenarnih predavanja, pa pokušaj reći nešto negativno.

Sve ovo, naravno, ne čini Novi Sad nekim svetskim matematičkim centrom, naravno (što nisam ni tvrdio — i, kao što gore rekoh, bio bih budala kad bih tako nešto tvrdio). Ali očito ponešto jeste na svetskom nivou: neki ljudi (poput navedenih), i neki događaji (poput gornje konferencije, s toliko bitnih svetskih faca na jednom mestu).


E, baš ti hvala na dobroj volji. Vidi sad: ja ne znam čime se ti baviš u životu, ali čime god da se baviš, prilično sam uveren da se u to razumeš bolje nego što se ja u to razumem (logično — jer ti se time baviš, a ja ne). Prema tome, lično bih doživeo kao vrlo nepristojno sa svoje strane kad bih uzeo da ti solim pamet o tome čime se ti baviš, a o čemu ja imam samo neke površne informacije. Isto tako, bilo bi lepo od tebe kad me ne bi „izbavljao iz zablude u kojoj se nalazim“, jer je više nego očigledno da su informacije kojima raspolažeš prilično šture/netačne. Ako i dospem u neku zabludu, imaću koga da pitam za pomoć — nekoga od ljudi kojima se time bave celoga života, a ne nekoga ko je pročitao nešto malo o impakt faktoru pa pomislio da sad sve zna.

---

kada Novi Sad da nobelovca ili Burkina Faso onda ces moci da kazes da to isto moze da se uradi kao i u Americi, dotle sanjaj.

Naravno da ne ocekujem da kritikujes sopstveno preduzece pogotovo sada kad se u Srbiji sve ubrzano komercijalizuje. Sam sistem u Srbiji je naopako postavljen i ljudi dobijaju akademske pozicije onako otprilike da ne kazem i gore. Mislis da nisam u pravu ?

Vidi, u Srbiji se akademska pozicija dobija odmah nakon uspesno okoncanih studija - fakat. Slazem se i stoji argument da ce odlican student biti materijal da se od njega napravi naucnik, ali to se tako ne radi. To niko ne radi tako na zapadu, ako vec hocemo da pricamo o sistemu koji je dao rezultat. Hoces da budes naucnik ? Nema problema idi na doktorske studije. To treba da zavrsis do nekih ajd 22+4 nek bude 27 godina i onda kreces u borbu za neku stalnu poziciju kroz postdoc studije. Na tom putu mnogi otpadaju. Treba objavljivati radove non-stop, imati visok impact factor koji btw nisi ni spomenuo sekcirajuci moj post, pp da nisi ni cuo za tako nesto ?

Suma sumarum, ne zelim da te ubedjujem ti si covek odrastao i vremenom ces i sam shvatiti. Ne znam samo da li ces uspeti nesto da promenis, posto si vec deo jednog sistema koji poodavno ne daje rezultate (gde ste srpski fakulteti na svetskim listama ?). Reagovao sam na tvoj post jer si se drsko obratio korisniku Java, a covek pri tom nije rekao nista netacno. Java mozda nije znao da artikulise ono sto svi vidimo.

nevezano za ovu raspravu sa Bojanom samo da kazem jednu stvar ne bismo li malo rasvetlili ovo oko Burga.

Pre neki dan sretnem jednu svoju staru prijateljicu koja je bila neko vreme u Americi, a sad se vratila kuci (u Italiju). Kaze evo bas idem u Padovu danas ce objaviti rezultate konkursa. Dakle univerzitet u Padovi prima dva asistenta istrazivaca (fizika) i sav zadovoljan rekoh brava da cestitam, ma kakvi odmahnu ona rukom. Kazem zasto ? Pa kaze, ima 92 kandidata i znam da nemam sanse da me prime, ali eto bice prijem pa idem makar da se upoznam sa ljudima i mozda nadjem nesto privremeno da istrazujem posto sam bez posla.

I sad pazite pricu. Ona je doktorirala u Italiji sto je nemoguce bez objave makar dva rada u casopisima sa visokim referencama. Pri tom to morate uraditi u roku doktorskih studija koje vam se placaju i kroz koje vas vodi profesor koji tacno zna sta se istrazuje sta je aktuelno i koji se potpisuje sa vama na rad. To je prvo. Zatim je odradila tri postdoca, jedan odmah u Italiji poslednji u Americi (Prinston ili tako nesto) i drugi cini mi se da je bio u CH. I sad su je odbili i verovatno ce morati da imigrira nazad na Zapad hehe malo jace doziran zapad tipa Nemacka, UK, Francuska i naravno US, a povrh svega toga italijanski zakon o univerzitetu ne dopusta mogucnost 4-tog postdoca.

Zamislite, a takvih se javilo 92 od kojih su svi isto ili slicno uradili jer to su bile propozicije konkursa.

Ova nasa deca sa olimpijade, svaka cast, ali kao sto su sad sampioni ako to budu hteli da budu i kasnije morace da odu na zapad i to sto pre, bez ikakvih iluzija. Zasto ? Njih nema ko da vodi u Srbiji i da ih izgradi u naucnike zato sto je zapad tako pobegao da su to sada vec i civilizacijske razlike i povecava se eksponencijalno ta razlika. Naravno nasa komplet akademija ce izmisljati kojekakve nebulozne price i opravdanja vec vidjena, ali cinjenica je da oni o trosku drzave uzivaju u privilegijama koje mnogo kvalitetniji naucnici na zapadu mogu samo da sanjaju. Nasledje komunizma nadam se, mada...

@Braksi:

Dakle, uspeo si da ignorišeš kompletnu moju prethodnu poruku, i da nastaviš vrteti svoju priču iznova, ne osvrćući se ni na jednu jedinu reč od svega onoga što sam napisao. Pa dobro, takve stvari se mogu i očekivati od nekoga ko je u diskusiju ušao raspolažući s onakvim „argumentima“ kakve si ti ovde prezentovao. Nakon što si došao do momenta kad više ne možeš oboriti nijednu tezu od onih koje sam naveo, ti si odlučio ignorisati kompletnu moju poruku i početi da vrtiš svoju priču iznova.

Na osnovu svega toga, smatraj ovo mojom zaključnom porukom upućenoj tebi. Šta god da napišeš, dalje neću odgovarati. Nisam se uopšte zanosio mišlju da ću tebi nešto objasniti — ti očigledno imaš neku svoju ideju kako sve funkcioniše, koju si izgradio na osnovu rekla-kazala priča ili čega već, i nisi spreman da prihvatiš kako nisi u pravu. Sve ovo sam kucao kako bi neko drugi mogao da izvaga moje argumente i tvoje „argumente“, pa proceni ko je u pravu. Pošto si ovim najnovijim postupkom efektno demonstrirao svoju nemogućnost da osporiš bilo šta od onoga što rekoh — naš radoznali čitalac lako će uočiti ko ovde lupa, a ko govori stvari na osnovu svakodnevnog iskustva.

Dakle, za kraj, da vidimo šta još vredi pomenuti iz ove tvoje najnovije, „resetovane“ ture.

Ni Novi Sad ni Burkina Faso, a bogami ni Amerika, nikada nisu imali niti će imati nobelovca matematičara. Kakva šteta što se Nobelova nagrada ne dodeljuje za matematiku, pa tek ova tvoja izjava pokazuje svu tvoju „upućenost“. Izjava ti je uporediva s onom iz prethodne poruke, kada si usred priče o matematičkim radovima kao vrhunske časopise istakao Nature i Science. (Objašnjenje: u časopisu Science zaista se s vremena na vreme, mada ne previše često, objavi poneki matematički rad. No, tada je u pitanju prikaz nekog ozbiljnog matematičkog rezultata, objavljenog u nekom ozbiljnom matematičkom časopisu, a ovde prežvakanog na takav način da šira populacija stekne tek neku predstavu o tematici tog rada. Dakle, teško bi se časopis Science mogao svrstati u vrhunski matematički časopis — vrhunski časopis jeste, ali matematički nije. A časopis Nature je posebna priča: on nema ama baš nikakve veze s matematikom!)

No, vratimo se na ovu priču o nobelovcima, pa zamislimo da je Braksi zapravo mislio na Fildsovu medalju, koja se smatra najprestižnijom nagradom koju matematičar može dobiti. Zamislimo da je Braksi prosto pogrešio u kucanju (slova N-O-B-E-L zaista su na tastaturi blizu slovima F-I-E-L-D-S, mora se priznati). Stvarno, kako to da nijedan naučnik iz Srbije nije dobio Fildsovu medalju, a razni Amerikanci jesu?

Objašnjenje je jednostavno: SAD imaju blizu 50 puta veću populaciju od Srbije. To znači, grubo procenjeno, da se na 50 američkih beba s urođenom predispozicijom da budu vrhunski matematičari rodi jedna takva beba u Srbiji. Dalje, Amerika će taj potencijal dotičnih beba uočiti u vrlom ranom uzrastu i podsticati ga, a Srbija... baš i ne. I povrh svega, ako i ta srpska beba ipak uspe da svoj potencijal aktivira, velike su šanse da će se odseliti odavde i zaposliti možda baš u Americi, ili u nekoj drugoj zemlji (zbog uređenije zemlje, boljeg standarda, svačega što bi mu u Srbiji falilo; jedino što mu ne bi falilo u Srbiji, a što potenciram od počeka teme, jesu uslovi za bavljenje matematikom). Sve u svemu, dolazimo do toga da bi, zbog čiste statistike, bilo očekivano da naspram nekoliko stotina američkih dobitnika Fildsove medalje dođe jedan srpski. A do sada je Fildsovu medalju dobilo čitavih trinaest Amerikanaca. Toliko.

I da razjasnimo još nešto, kad već krenuh o Fildsovoj medalji. Fildsova medalja dodeljuje se onima koji su postigli najznačajnije rezultate uzimajući čitavu matematiku u obzir. A danas ne postoji neka celovita nauka koja se zove „matematika“, već je matematika iscepkana na više desetina, pa i stotina oblasti (zavisi koliko sitno cepkamo), i svako je stručnjak samo za pojedine oblasti. Dakle, nije dovoljno biti najbolji iz svoje oblasti, već za Fildsovu medalju moraš u svojoj oblasti ostvariti rezultat koji je bolji od rezultata koji su neki drugi matematičari ostvarili iz svoje oblasti. (Teško je uopšte uporediti važnosti dva rezultata iz dve potpuno različite oblasti — ali eto, komisija za dodelu Fildsove medalje nekako to rangira.) Otuda postoji mnogo više vrhunskih matematičara nego što postoji dobitnika Fildsove medalje (ili nekog drugog prestižnog priznanja).


Nije mi nikakav problem da kritikujem one aspekte koji ne valjaju. Eno, vidi gore kada sam odgovarao kandorusu, kada je naveo neke muljavine s nekim škrabotinama koje je neko poturao kao naučni rad, i kada sam lepo rekao da znam i sam slične primere. Takođe evo sad otvoreno odgovaram na ovaj tvoj citiran komentar, i kažem kako i sam znam za neke akademske pozicije dobijene na vrlo sumnjive načine. (No, ipak neću reći na koje fakultete mislim, a još manje ću nekoga imenovati tim povodom. To bi ipak bilo malo previše za ovaj forum, a posebno zato što dosad nisam saznao čak ni čime se ti baviš, koliko da vidimo s kakvim kompetencijama nastupaš u ovoj prepisci.) E sad, kakve to sve veze ima sa mnom? Da nisam ja možda nekome obezbedio nezasluženu akademsku poziciju? Ja sve vreme tvrdim samo da onaj ko želi da se pošteno bavi matematikom, to može i u Srbiji. Ti sve vreme nikako da argumentovano to oboriš, a pričaš o nekim desetim stvarima, da bi sad došao do toga kako je neko na nekom fakultetu dobio posao preko veze. Kao što rekoh u prvom pasusu, shvatiće lako čitaoci ko ovde muti vodu, a ko sve vreme čvrstim argumentima obrazlaže svoj stav.


Aha, ne samo da si ignorisao celu prethodnu poruku, nego imaš i nezgodnu naviku da iznova postavljaš pitanja na koja sam već odgovorio (i da pritom tom odgovoru ništa nisi zamerio; prosto si ga ignorisao, pa odlučio da postaviš pitanje opet — kao da su svi čitaoci budale pa ne vide šta ti je već propalo kao argument). Dakle, očigledno jeste pravo vreme da se povučem iz dijaloga s tobom, jer je dijalog prestao da bude dijalog i postao je tvoj monolog, s primesama repeticije. Evo, za svaki slučaj, još jednom:



Mrzim kad neko tako samouvereno priča napamet, a tako lupeta. Zato je i odgovor bio takav kakav jeste. Da je neko lepo pitao: „Da li bi u Srbiji neki vrhunski matematičar mogao da se bavi svojom matematikom s punim kapacitetom, može li neko upućeniji da objasni?“, javio bih se ja i ispričao sve ovo isto, ali pristojnim tonom. A ovako — kad neko tako samouvereno tako lupeta, zaslužuje da mu bude ukazano na grešku s intenzitetim srazmernim intenzitetu polaznog lupetanja. Dakle, ne da on „nije rekao ništa netačno“, već je rekao notornu glupost. I jasno je dosad kako i ti deliš njegovo mišljenje, i kako nećeš prihvatiti da ni ti ni on niste u pravu — ali sam prilično siguran da će svi drugi koji ovo budu čitali, a koje zaista zanimaju fakti, uočiti koliko su tvoje poruke šuplje i neargumentovane.

I za kraj sam ostavio odgovor na ovu provokaciju:

Nisam pomenuo impakt faktor zato što nisam imao utisak da očekuješ bilo kakav komentar na tu priču. Ispričao si kako to funkcioniše, ono što si ispričao je okvirno tačno. (Uz neke gafove — a što je sasvim očekivano kad se vrlo površno informišeš, a pokušavaš da nastupiš s nekim autoritetom. Na primer, ljudi nemaju „impakt faktor“, ne može neko, kako si rekao, „povećati svoj lični impakt faktor“. Postoji tzv. „indeks citiranosti“, takođe postoji i „indeks kompetentnosti“, što jesu neka numerička vrednosna merila naučnika, i imaju neke veze s impakt faktorima časopisa u kojima su objavljivani njihovi radovi — ali reći da čovek ima „svoj lični impakt faktor“ prilična je budalaština. To nisam hteo da potenciram u prethodnoj poruci, ali evo sad pominjem kad me već vučeš za jezik.) Tebi sad, koliko shvatam, nije jasno da li ja uopšte znam šta je impakt faktor. Znam, hvala na brizi. Evo jednog mog vrlo skorašnjeg rada, iz januara 2012. god. (nije greška u kucanju — to je zvaničan datum štampanja, a radu se može već sad pristupiti u onlajn izdanju), objavljenog u časopisu Discrete Applied Mathematics izdavačke kuće Elsevier (koja izdaje oko dve hiljade naučnih časopisa). Impakt faktor ovog časopisa je 0,822 — što, naravno, nije uporedivo s impakt faktorima časopisa Nature i Science, kao što niti jedan jedini matematički časopis nema impakt faktor uporediv s impakt faktorima ova dva časopisa, budući da je reč o časopisima sasvim različite prirode (a što sam gore i objašnjavao). U klasi matematičkih časopisa ovaj časopis je, prema navedenom impakt faktoru, svrstan u kategoriju M22 (rečima: „istaknut međunarodni časopis“). Osnivač časopisa je Peter Hammer, među aktuelnim urednicima su Noga Alon, Václav Chvátal, Ronald Graham, Daniel Kleitman, László Lovász i drugi.

Zaključak (pošto rekoh da je ovo moja poslednja poruka u prepisci s tobom, red je da nešto i zaključim): sledeći put kad budeš planirao da preko foruma pametuješ o nečemu, potrudi se da za sagovornika nađeš nekog malo manje upućenog u dotičnu tematiku. Uštedećeš vreme i sebi i njemu.

_{[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 14.12.2011. u 04:40 GMT+1]}

---

Ne napisa Braksi "nobelovca matematičara" već napisa "nobelovca".


A kad je reč o bebama i Fildsovim medaljama treba imati na umu sledeće:

- Šta je "dura babina kobila"
- Šta je "čardak ni na nebu ni na Zemlji".

Kome je to jasno biće mu jasno i

- zašto Amerikanci "prave novac" i to se uče tokom školovanja.
- zašto je srbijanski školski sistem uvek "čardak ni na nebu ni na Zemlji".

E kad se i to razjasni i magla razidje tada postaje jasno da je Fildsova medalju posledica slučajnosti a "make money" posledica pravila. Magla se može prodavati po Srbiji a Amerikanci znaju samo za realnost.

Ko još nije razumeo da pojasnim: Amerikanca ne zanimaju prazne fraze, tapšanje po ramenu i papir diploma, već samo čvrsta valuta. Amerikanac ne juri Fildsovu medalju, već juri PROFIT. Ako usput osvoji i neku medalju i to će oni UNOVČITI kad se pruži prilika.

Stalnim forsiranjem apstrakcija celokupni sistem Srbije (uključujući i obrazovni sistem) razdvaja čoveka i stvarnost postavljajući nove i sve nedostižnije ciljeve:

- Rešite milenijumski problem eto milion (prezrivih) dolara
- Osvojite medalju
- Jurite okolo Nobelovu nagradu


Zašto se to radi? Društvo ogrezlo u očaju i beznadje korupcije i kriminala nema šta da ponudi gradjanima. Samo prazne fraze i nedostižne ciljeve. "Ali, čekaj, kad je mogao Ivo Andrić !"... Za to vreme ajkule love u mutnom.


Ovo naravno ne znači da se ne treba baviti naučno-istraživačkim radom. Ali se postavlja pitanje šta država treba da finansira? Amerikanci recimo planiraju 50 godina unapred (i te planove uglavnom realizuju). Sa druge strane Srbija teško da planira dalje od 6 meseci. I to uglavnom ne realizuje.

Samo oni projekti koji vode povećanju standarda celokupnog društva mogu da se finansiraju iz budžeta. Lične želje za dokazivanjem, diplomama, doktoratima ostaju da se lično finansiraju. To važi i za izlaske na takmičenja.

Jedno je učiniti nešto korisno za društvo a drugo osvojiti medalju i tražiti od društva da ga zbog te medalje uvije u svilu i kadifu. Onog koji je učinio nešto korisno za društvo treba srazmerno (u skladu sa mogućnostima) nagraditi a ovog što se diči medaljom (ili diplomom) potapšati po ramenu "alal vera junače".

Cek :)

Ovde neko laze:

http://www.b92.net/info/vesti/..._category=12&nav_id=565531

Ispada da je mladjani Teodor dobio oko 17kE za 4 godine (bez donacija privatnih firmi). To mu dodje oko 350E mesecno.
Pa na sve to joe 150E od telekoma, isto mesecno. Malo li je ? A sa druge strane sada hoce da ide (sto smo svi znali od prvog dana).

I da, batalite raspravu o nauci/sci/impactu/trtmrt jer je mali takmicar. Tek treba da krene da se bavi naukom :). Ako mu mama dopusti :).
Mozda ce od njega biti naucnik neki, a mozda i nece. Mozda ce najveci domet biti resavanje zadataka na olimipijadi :). Ali nekako mi je drago da ce o tome da se brine neka druga drzava.
Nadam se da ce sa odlaskom i da se izbrise iz spiska gradjana Srbije, jer smo mu davali samo 500E mesecno, a ne mnogo vise, koliko njegova mama misli da je vredi njen sin :).

P.S. Jel mogu ja da dobijam 500 E mesecno, evo majke mi cu da ostanem u Srbiji :)

---

U jucerasnjem dodatku "NIT" uz politiku, u uvodnoj reci urednika ima najzad trenutak kada neko javno kaze ono o cemu svi cute.

Teodor je dobio 1.8 Mdin prosle godine, sto je 150 Kdin mesecno. Ima neko od vas takvu platu ?

Mislim da bi trebalo neke ljude da bude stid i sram. Ovo se odnosi na njegovog PR-a prvensteno.

Toliko o tome.

---

Ne bi trebalo razdvajati PR-a od mladjane nade.. Nije on neko deriste od 10 godina pa da mama uvek i sve govori umesto njega.. Ovamo je genijalac, a kad treba da kaze nesto za sebe odjednom je nesposoban i potpada pod uticaj majke.. Ma da, a mi smo veverice, pa kao mali je dobar i uopste ne misli tako, ali jadnicak ne moze da se suprotstavi majci...

Dugo sam trazio neku pristojnu rec da izrazim svoje misljenje o tvom pisanju i nisam nasao. Dakle, moracu da upotebim zabranjenu i ruznu rec - LUPETAŠ!

Zasto ovo kazem? Da li si u pravu? Jesi. Da li govoris tacne stvari? Govoris. Pa u cemu je onda moj problem da sam vec krenuo u vredjanje? U tome sto si ovoga coveka izolovao iz okruzenja u kome zivimo. Nije on jedini koji je dobio neke pare i trazi jos, a ti se nekako ponasas kao da jeste.

Ispada, da je Srbiji lose koliko joj je lose samo zbog Fon Burga i njegove mame? Ne vidite hiljade sponzorusa, prostakusa, tajkuna, lopova velikog stila, samo ste se zalepili za fon Burga?

Licno sam bio u soku pre nekoliko dana, kad sam saznao da je izvesni profesor iz SAD naseg porekla bio ovde par dana i u jednom nebitnom fakultetu (privatnom?) odrzao par predavanja za obicne studente, dakle nije bio neki kongres pred stotinama doktora nauka nego grupica skolovanih ljudi koji sticu dodatna znanja i za to dobio oko 160 Kdin na racun. To je red velicina o kome je ovde rec, sutra ce fon Burg garantovano dobijati novac koji mi mozemo samo da sanjamo a opet ce neki fudbaler, igrac americkog fudbala, kosarke, pevaljka, pevac, madjionicar, Opra Vinfri dobijati 100x vise para od njega i sta sad? Zar i njih ne treba da bude stid i sram? Koga treba da bude stid i sram? Svako radi svoj posao a opet su plate ekstremno razlicite. Teba li sada svako ziv ko ima vise od minimalca u Bangladesu da se ubije od stida i srama?

Neko ima 100 evra. Neko 200, znaci duplo od onog prvog! Eto nepravde, dajmo uravnilovku pa gotovo. Nece biti nepravde, sve ce biti OK. Ko hoce da iznosi smece - neka iznosi, ko hoce da bude hirurg, pilot, matematicar - neka bude, plata mu je unapred zagarantovana u istom iznosu kao i onom smetaru. Sve lepo i fino, svi sretni i zadovoljni, forumi bi izumrli jer ne bismo imali o cemu da se svadjamo.

---