@bakara
Ja kad pečem hleb u frizideru uvek imam problem jer je hleb živ iako sam stavio brašno , pesak i malo sena . I pored svega toga ja smatram da je to dobar hleb .
Malo sam se našalio , ali otprilike to je paralela .
Krov kao lement u gradjevini ima funkciju da maksimalno umanji sve atmosferske pojave i da obezbedi trajnost i udobnost života .
Ukoliko se radi o klasničnom krovu , drvena gradja i crep kao pokrivač stvari su vrlo proste i sva rešenja koja treba primeniti su kod nas proverena kroz bar 200 godišnju praksu .
Znači jedna grupa rešenja se odnosi na krov i to ću objasniti , a druga grupa rešenja se odnosi na krov ispod kog je prostor za život .
Pravilno dimenzionisanom gradjom i potrebnim presecima gradje se dobija čvrsta i dovoljno jaka krovna konstrukcija a postoje i lementi za dodatno ukrućenje krova kao što su pajante , makaze , klešta i mačke . Takodje postoje i metalni elementi za te namene , spojne ploče , T spojnice , klanfe .
Drvo kao materijal je dugotajno ako se reše tri problema jedno je zaštita od insekata , drugo je omogućeno vetrenje jer vlaga doprinosi truljenju i raspadu drveta i treće je protivpozarna zaštita .
Crep kao krovni pokrivač je vrlo bitna stvar i pravilan izbor crepa je vrlo bitan . Kvalitet crepa se sastoji iz bar dve stvari a to kvalitet samog materijala od kog je crep napravljen , a drugo je konstrukcija samo crepa . Pravilan izbor crepa će obaviti 90 % posla i sprečiće sve loše atmosferske uticaje . Prevelika je tema ali je svi crepovi tipa marseljez su odličan izbor . U tu grupu spadaju sledeći brendovi , Polet Glineks klasik i klaisk + , Kanjiža Kontinental . To su glineni crepovi , ja sam stava da crep treba da bude od pečene gline , a ne od betona i šljake , pa sve te "betonce " zaobilazim u širokom luku .
Kod krovova ispod kojih je prostor za život sama izvedba krovne konstrukcije može i treba da poboljša usove života . Namenska krovna folija će obezbediti sekundarnu hidroizolaciju krova , ali pravilnom izvedbom će obezbediti i vetrenje izolacije . Takodje postoji konstrukcijsko rešenje koje će umanjiti uticaj sunčeve toplote u letnjem periodu . Površina crepa u letnjim mesecima ide i preko 80 C . Ako postavite deblju podletvu dobićete smanjen prenos toplote sa crpa na termoizolaciju , ali ćete dobiti i "promaju " koja će isušivati i vlagu iz termoizolacije . Nažalost kod se iz ne znam kog razloga uvek forsira najtanja moguća podletva. Jedna od približnih odrednica za debljinu podletve je 1 cm na 1 m dužine roga , npr rog od 5 m , podletva od 5 cm , ali se može i izračunati .
Ukoliko pravilno izvedete "provetreno " krovište , rešili ste uzroke problema . Problem sa jakim vetrovima i dizanjem crepa je lako rešiv uz primenu elemenata za fiksiranje. Crepovi tipa marseljez se šrafe za letvu , krovne šolje se motiraju uz pomoć nosača , limarski radovi se izvode po pravilima te struke .
Krovna folija je namenjena za dve stvari jedna je hidroizolacija i sprečavanje prodora vode ,u ostale delove krova , u slučaju pucanja crepa itd . Druga stvar koju folija omogućava je isparavanje vlage ispod nje . Zato se krovne folije prodaju pod kovanicom "paropropusna -vodonepropusna " .
Postavljanje bilo kog elementa ispod krovne folije koji nije paroprostan je u najmanju ruku rečeno sumanut . Kao što i sumanuto postavljati bitumenske proizvode , i raznorazne PVC i PP folije sa "svemirskim karakteristakama " em su parozaptivne em su sklone brzom propadanju . Patosiranje krova je nepotrebna i potencijalno opasna radnja . Ukoliko se ipak mora uraditi patosiranje ono se radi tako da omogućava neometano isparavanje . Ili se daska kuca sa razmacima , a na osb pločama se buše veći otvori . Kod nas u praksi se kuca mokra daska od 2 cm , sa okorcima , pa je vitoperenje i cepanje folije neminovno , a vrlo brzo se pojavi i dejstvo štetnih insekata jer daska sa okorcima i ne tretirana .
E sad zamislite dve situacije .
Imate potkrovlje sa podaščanim krovom , ter papirom , podletvom od 2 cm. Normalnim životom u porostoru se stvara vlaga , a ta vlaga prolazi u sloj termoizolacije i onda lepo kondenzuje i natapa dasku i izolaciju , a gore je ter papir vlaga ostaje . S druge strane ispod crepa 80 , a ter papir počinje da "slini " krajevi papira se
uvijaju . Pa ako i crep procuri eto belaja i ogromne štete . A ta toplota od 80 stepeni lepo greje vaše potkrovlje. Istina je da će podaščan krov omogućiti "fazni pomak " u smislu prodora toplote , ali je to zanemarljivo u odnosu na loše strane . Ukoliko voda prodre u izolaciju , isparavanje će biti nemoguće .
Situacija dva
Krov sa folijom , deblja podletva . Vlaga iz prostora porlazi u termoizolaciju a odatle isparava kroz foliju , pa u atmosferu . Debljina podletve omogućava pravilno vetrenje . Takodje smanjen je prenos toplote kroz krov . Ako i recimo negde i prodre voda u donje slojeve , ona će kasnije ispariti .
Sumo sumarum kod pravilno izvedenog krova i krovišta , svi uticaju atmosferski uticaji će biti smanjeni na minimum .
P.S.
Kad god nekog pitate zašto je patosirao krov ili koristio ter papir ili najlon , u suštini neće znati odgovor na to pitanje ...
Patosiranje krovišta je prosto rečeno bacanje novca i potencijalno opasna stvar . Izvodjačima ono olakšava posao i dodatno se naplaćuje , a kad zahtevaš fiksiranje crepa onda kreću izgovori . Jer tu ima posla a nema naplate
