|
djoka_l
Beograd
Član broj: 56075
Poruke: 3453
Jabber: djoka_l
|
Izgleda da tvoje shvatanje berze potiče iz holivudskih filmova.
U stvari, berza je toliko dobra stvar, da bi je trebalo izmisliti, da već ne postoji.
Nije novosadska produktna berza "kriva" što je pšenica 17 dinara kilo, nego je to cena koja se formira na osnovu ponude i potražnje, a ne nešto što neko iz kancelarije berze kaže "danas će biti 17 dinara"
Ako kažu da je cena 17 dinara, seljak može da kaže, evo ja prodajem, ali po 18. Možda će neko da kupi. Opet, neki mlinar dođe i kaže, ja plaćam po 16. Niko te ne tera da kupiš ili prodaš po ceni koja je trenutno na berzi.
Zamisli seljaka koji ode na pijacu da prodaje paradajz. Promuva se malo po tezgama i vidi da svi prodaju po 100 dinara, ali on računa da se bez 120 ne isplati da proda. Onda on stavi cenu 120, pa mu niko ne kupi, ili kupi.
A ti kao kupac, odeš na pijacu sa 80 dinara u džepu da kupiš paradajz, a ono svi prodaju po 100. Niko te ne tera da uzmeš taj od 100, nego uzmeš manje, ili dođeš sledeći dan.
Isto tako funkcioniše produktna berza u Novom Sadu. I isto kao što pijaca nije kriva što nekome ne odgovara cena od 100 dinara za paradajz, tako ni berza nije kriva što je pšenica 17 dinara.
Sa druge strane, berza u odnosu na pijaci ima još više dobrih stvari. Pre svega standardizacija. Ako je cena pšenice prve klase 17 dinara, to povlači i da pšenica koja se prodaje po 17 dinara zaista i jeste prve klase, a ne pšenica za stočnu ishranu.
Sa druge strane, paradajz na pijaci od 100 dinara može kod jednog prodavca da bude nedovoljno zreo, na drugoj tezgi prezreo, na trećoj nešto treće itd.
Berza je isto mesto gde se rešava problem rizika.
Eto, ti imaš pekaru i znaš da će ti za 6 meseci biti potrebno 100 tona brašna. Nemaš pojma koliko će to brašno da košta za 6 meseci, ali se dogovoriš sa mlinarom - "ako mi obećaš da ćeš mi za 6 meseci prodati 100 tona brašna, ja bih ti to platio po 40 dinara kilo"
Mlinaru se učini da je to dobra cena, ali on nema pojma koliko će pšenica koštati za 6 meseci. Onda on ode kod seljaka i kaže mu "ako mi za 6 meseci prodaš žito po 20 dinara kilo, ja bih od tebe kupio 150 tona žita"
Seljak gleda onu svoju zemlju, nema para za setvu, đubrivo, naftu, a računa, ako prodam po 20 dinara, mogu sve to da platim, pa i da mi ostane, pa pristane na dogovor.
E, onda seljak ode u banku i pokaže ugovor i traži kredit za setvu, a bankari se polome oko njega kad vide da je on unapred prodao svoje žito, pa će onda moći i da otplati kredit.
Bukvalno, berza je mesto koje pokreće biznis, a oni dogovori od pre imaju i svoje ime, to se zove fjučr (future). Bez tog instrumenta pakar bi mogao da zatvori pekaru, ako brašno poskupi, mlinar bi mogao da izgubi mlinove ako pšenica poskupi, a seljak ne bi ni posejao žito, da nije siguran koliko će da zaradi. A i banka se ovajdi, pa može i klijentima da isplati kamate.
Jedna od prvih berzi je ona koja je napravljena u Amsterdamu. Zamisli situaciju, ti si trgovac u Amsterdamu, prodaješ začine, ali su prilično skupi, računaš više ćeš da zaradiš da imaš svoj brod, pa da onda direktno kupuješ u Indiji. Međutim, imati brod je veliki rizik, može da potone, da izgori, da ga otmu gusari. Ako izgubiš taj jedan brod, gubiš sve.
Ali taj bogati trgovac se doseti, skupi se 100 drugara, pa kupe 100 brodova. Sada ako izgube jedan brod, to se da izdržati, ostalo ti 99 brodova, a biznis se i dalje vrti.
Ne samo da ne moraš da imaš para za ceo brod, možeš i da se učipiš i sa pola broda. U principu, pola broda je jako nezgodno, ako imaš samo levu polovinu, oće voda da uđe kroz desnu polovinu, pa da potone još u luci. Ali sa parama koja su dovoljna za pola broda, pa ako se skupi dosta takvih koji imaju za po pola broda, na kraju bude više celih brodova nego što bi svako od drugara mogao samostalno da kupi.
|
Re: Ekonomski fakultet sedamdesetih
